Ognjenović: "Drago mi je, to je normalno za naš mentalitet – isključivo se ceni zlato"

Postavi kao omiljeni Google izvor

"Još pred Tokio je bilo priče da bih mogla da budem izabrana, ali kako se to tada nije desilo – nisam sada imala preterano velika očekivanja. Svakako mogu da kažem da sam se potajno nadala i razmišljala o tome. Ali, koliko god se nadala, opet nisam mogla da ne ostanem iznenađena kada je vest objavljena. Drago mi je što sam dobila najveći broj glasova od svih saveza, kako to već ide. Bila sam preplavljena emocijama, najlepšim koje jednog sportistu mogu da obuzmu. Imam ogromnu čast i zadovoljstvo, ali s druge strane i veliku obavezu“, rekla je Maja Ognjenović za Meridian Sport.

Za iskusnog tehničara srpskog tima ovo će biti pete OI u nizu na kojima učestvuje, a svoj olimpijski put počela je 2008. godine u Pekingu.

"Nikad nisam razmišljala da može da mi se desi u životu i karijeri da učestvujem pet puta na OI. Razgovarala sam i sa drugim sportistima, pa dolazim do zaključka da ima još mnogo njih koji su došli do petog učešća, ali više iz individualnih sportova. Ako ćemo da pričamo o ženskoj odbojci – tu su Lo Bjanko, Skot-Aruda, Artamonova i Sokolova. Ja sam čini mi se peta odbojkašica koja peti put učestvuje na OI. Velika je stvar, ali nisam svesna… Nisam mislila ni da će mi karijera ovako drugo trajati, a onda ni da ću biti u ekipi koja će 20 godina imati takav kontinuitet učešća na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri", istakla Maja, koja dodaje da nije mogla da da zamislim da će posle 16 godina od priv OI biti sada u Parizu.

IPA, Independent Photo Agency Srl / Alamy / Profimedia

"Ma ne bih verovala, nema šanse. To jeste bio tek neki početak našeg puta, ali ko bi pomislio da će ovoliko trajati. Ja sam još posle Rija u mojoj glavi mislila da se kraj bliži. Ceo ovakav scenario je nekada bio daleko od mojih planova i želja", rekla je Maja.

Šta god da se desi u prestonici Francuske, ovo će biti poslednje leto legendarnog kapitena u reprezentaciji.

"O tome sam se svesno trudila da ne razmišljam, jer smatram da ta vrsta emocija može mnogo da oteža. Mislim da za te misli nema previše mesta. Nevezano za rezultat koji će biti u Parizu, stvarno sam zadovoljna sa svim uspesima koje sam postigla za prethodnih 18, 19 godina – ali naravno, ne mogu da kažem – šta god da se desi u Parizu biću presrećna… Kada dođe momenat za kraj biću posebno emotivna – bez dileme. Međutim, sada me ne vode te tužne misli, čak se negde i radujem jer se bliži završetak jednog dugačkog i prelepog poglavlja“.

Odbojkašice u Pariz dolaze sa bronzom iz Tokija, a ovaj put očekuje se najsjajnija medalja.

“Drago mi je što ljudi tako pričaju. Normalno je za naš mentalitet – ne samo da se podrazumeva uspeh u Srbiji, nego se isključivo ceni zlato. Mi tu vrstu pritiska pomalo osećamo, ali mislim da se dobro nosimo s tim. Priznajem da jeste surovo i da baš i nije fer, jer javnost treba da zna da je bilo koja medalja sa OI podjednako velika i sjajna kao zlatna. Naravno, mi kada pričamo među nama i u okviru odbojkaškog sveta onda jasno govorimo da je zlato ono što bismo najviše voleli i ono što najviše priželjkujemo, ali znam koliko je bilo teško uzeti bronzu u Tokiju, koga je sve trebalo da pobedimo da bismo u Riju stigle do finala… Sad ne znam ni koliko je potrebno pričati o konkurenciji – šest najjačih ekipa ravnopravno konkurišu za medalju. Tako da – koja god bude – ja ću biti presrećn", poručila je Maja Ognjenović.