"U Zvezdi su mi rekli da nisam talentovan, vratio sam se u Partizan i napravio najbolji potez u životu"

Jedan od najboljih odbojkaša Srbije u ovom veku u podkastu "Priča za medalju" kod Andrije Gerića otvoreneo je pričao o zanimljivim detaljima iz karijere.

Prisetio se Atanasijević početaka i trenutka kada mu je u Crvenoj zvezdi rečeno da nije dovoljno talentovan, a tema je bio i povratak u Partizan, kada je napravio potez koji mu je, kako danas kaže, promenio život. 

"Uvek interesantna priča, stvarno je istinita. Nije da želim da je napravim bajkovitom, zaista je tako. Trenirao sam dugo u Partizanu, kod Slavka Balandžića, koji je idealan trener za mlađe kategorije. Nauči te da se igraš, da voliš odbojku, da uživaš u tome… U nekom trenutku sam pomislio da sam daleko ispred svoje generacije, da sam bolji od svih i da treba da idem u Zvezdu, jer se tamo navodno bolje radilo. Otišao sam tamo na trening, oni su me prebacili u mlađu grupu i rekli: Ajde ti polako, nisi ti previše talentovan. Oni nisu ništa pogrešili, nisam znao pravilno čekić, prste… Sve odbojkaške elemente sam skromno radio. Odlučio sam da se vratim u Partizan i to je bila najbolja odluka u životu. Put do prvog tima Partizana je bio mnogo lakši nego u Zvezdi", rekao je Atanasijević u podkastu "Priča za medalju", rekao je Atanasijević i dodao:

"Tada me Slavko Balandžić gurao i sa starijom grupom da treniram. Gde kad imaš 13 godina, stariji momci imaju 16 – tu su teme koje ti nisu prijatne. Zadirkivanja… Ja sam teško sve to podnosio, iako volim da se šalim. Hteo sam da prestanem. Sećam se da se tada treniralo na Kalemegdanu na teniskim otvorenim terenima. Rekao sam Slavku kroz polu plač da nemam druga, da bih da prestanem da se bavim sportom. On mi je rekao: "Biću ja tvoj drug". To je razlika od 30, 40 godina između nas. Tom rečenicom me kupio za ceo život. Video sam da neko stvarno i iskreno veruje u mene. Nisam smeo da ga izneverim".

Govorio je i o periodu u Peruđi i emotivnom rastanku sa italijanskim klubom posle osam godina.

"I dan danas mi teško pada taj period. Sećam se kad sam pakovao stvari, poslednji trenuci tamo.. Mislio sam da je sve šala i da će me neko iz kluba zvati da mi kaže da me i dalje žele, da se vratim. Napunio sam kola… Krećem da se pozdravljam sa drugarima. Prvi dan da su otvoreni kafići, ljudi skidaju maske. Teško mi je da ih zagrlim jer sam svestan da je kraj. Vozim se ka kući, stajem na pumpi… Kažem: Au. Krećem da plačem sam od sebe. Tad mi je valjda postalo jasno da je stvarno kraj i da moram da okrenem drugi list i posvetim se maksimalno drugom klubu. Želeo sam u drugom klubu da dokažem da su pogrešili i da požele da me vrate", rekao je Atanasijević.