Vest o smrti Boričića, podelio je Vladimir Vanja Grbić na društvenim mrežama.
"Upravo sam saznao da je predsednik odbojkaškog saveza Jugoslavija, Srbije i Crne gore, Srbije predsednik CEV i potpredsednik FIVB Aleksandar Boričić, preminuo zbog posledica moždanog udara", napisao je Grbić.
"Neću nabrojati uspehe, titule, hobije i zasluge. Njih je more. Čovek od koga sam najviše naučio o sportskoj diplomatiji i upravljanjem procesa sporta. Najzaslužniji za uspehe zlatne generacije i status naše odbojke. Iako sputavan zbog integriteta, do kraja ostao lojalan sebi,porodici i onome što je voleo. ČOVEK pre svega. Sada sa svojim saigračima i prijateljem, bronzanim sa EPO 75, mojim ocem Milošem. Neka ti je laka zemlja učitelju i jedini pravi predsedniče. Hvala ti na svemu, svakom savetu, prekoru, sugestiji. Neke praznine koje ostanu iza vas nikada ih niko ne može popuniti. Ma koliko da se trudi. Najiskrenije saučešće porodici. Seki, Aleksandri, Ivani i unucima. Crvena zvezda je izgubila jednog velikog zvezdaša a sport....nije ni svestan koliku je vrednost nosio ovaj čovek", napisao je Vanja Grbić.
Jedan od najuticajnijih funkcionera u istoriji odbojke, koji je bio i predsednik Evropske odbojkaške federacije, rođen je 26. maja 1948. u Beogradu.
Odbojku je počeo da igra u Crvenoj zvezdi 1962. godine, sa kojom je osvojio šampionat Jugoslavije i tri Kupa.
Kao član reprezentacije Jugoslavije, na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1975. godine, osvojio je bronzanu medalju – prvu u istoriji naše muške odbojke. Za nacionalni tim odigrao je ukupno 103 meča.
Nakon završetka igračke karijere, posvetio se trenerskom radu.
Trener odbojkašica Crvene zvezde, sa kojima je osvojio četiri titule prvaka države, tri Kupa i treće mesto na Evropskom kupu 1982. godine.
Godine 1992. postao je predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, funkciju na kojoj je ostao decenijama.
Tokom njegovog mandata, reprezentacija naše zemlje postigla je najveće uspehe u istoriji osvajanje olimpijskih i evropskih zlata.
Bio je 20. i poslednji predsednik Odbojkaškog saveza Jugoslavije (20.6.1992 – 4.2.2003.), a zatim prvi i jedini predsednik Odbojkaškog saveza Srbije i Crne Gore (4.2.2003 – 22.6.2006.) i prvi predsednik Odbojkaškog saveza Srbije (22.6.2006 – 7.5.2016).
Predsednik Evropske odbojkaške konfederacije CEV bio je od 17. oktobra 2015. do 24. avgusta 2024.
Aleksandar Boričić je bio član predsedništva i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, što je ostao sve do 2000. godine, kada je izabran za predsednika Sportskog saveza Beograda.
Godinu dana kasnije, 2001. godine, postao je član Izvršnog odbora i podpredsednik Evropske odbojkaške konfederacije (CEV), kao i predsednik Komisije za medije pri istoj organizaciji.
Krajem devedesetih, 1998. godine, bio je osnivač i prvi predsednik Balkanske odbojkaške asocijacije (BVA), najbolje regionalne odbojkaške asocijacije u svetu, dok je godinu dana kasnije (1999.) izabran za člana Komisije za razvoj svetske odbojke pri Svetskoj odbojkaškoj federaciji (FIVB).
Tu je ostao do 2002. godine, kada je postao član Borda FIVB. Uporedo, 2002. godine, izabran je za Predsednika Sportskog društva Crvena Zvezda. Na Kongresu Svetske odbojkaške federacije, 2006. godine, izabran je za člana Izvršnog odbora i potpredsednika FIVB.
Aleksandar Boričić je bio inicijator organizovanja dva velika odbojkaška takmičenja u Beogradu 2005, Evropskog prvenstva za seniore sa Italijom, kada su prvi put u istoriji dve zemlje organizovale prvenstvo Evrope, i Finalnog turnira Svetske lige u Beogradskoj Areni.
Finale je posmatralo 18.140 gledalaca, što je predstavljalo rekord u tom trenutku. Rekord je oboren 2009. kada je Boričić inicirao organizaciju drugog Finalnog turnira Svetske lige, 2009. godine, a finale je u Beogradskoj Areni gledalo 22680 gledalaca.
Aleksandar Boričić je dobitnik mnogih značajnih priznanja, a među njima su titula počasnog profesora sporta Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu (2012), Specijalno priznanje Sportskog saveza Srbije (2014), Trofej "Olimpijsko srce – general Svetomir Đukić" Olimpijskog komiteta Srbije, koje se dodeljuje za posebna dostignuća i životni doprinos u jačanju olimpijskog pokreta (2019), "Veliki krst" FIVB, najviše priznanje Svetske odbojkaške federacije (2022).
Datum, vreme i mesto sahrane će naknadno biti objavljeno.
Komentari 12
Pogledaj komentare Pošalji komentar