Moskovska čajanka: Luka Mitrović o Zvezdinim rezovima i novom pozivu, procvatu i povratku u reprezentaciju

Miran, staložen, sa onim poznatim osmehom koji odaje i sigurnost i svest o putu koji je prešao da bi sada bio košarkaš moskovskog CSKA.

Za stolom sa troje srpskih novinara, daleko od Beograda, ali ne i od tema koje su ga oblikovale, razgovor je tekao prirodno, gotovo prijateljski, kao da se vodi u nekom dorćolskom kafiću, a ne nadomak Crvenog trga.

I dok se čaj polako hladio, a Moskva iza stakla tonula u sumrak, postajalo je jasno da ovo može da preraste u višesatni intervju. Priče su se samo nizale.

Moskva je za njega novo poglavlje. Dolazak u CSKA nije bio samo profesionalni izazov, već i lična odluka da se izađe iz zone poznatog i zakorači u ambijent u kojem se očekuje najviše, ali na malo drugačiji način. 

Govorio je o tom prelasku bez gorčine, ali sa dozom emocije, jer svaki odlazak nosi tišinu rastanka. A odlazak iz Crvene zvezde, kluba u kojem je ostavio trag i podigao trofeje, nije mogao biti tek običan transfer – to je bilo zatvaranje jednog poglavlja.

Razgovor je prirodno klizio ka reprezentaciji, o poverenju koje mu je ukazao selektor Dušan Alimpijević, čovek nove energije i modernog pogleda na magičnu igru pod obručima, koji ga je pozvao u tim Srbije pred predstojeće utakmice FIBA prozora sa Turskom u kvalifikacijama za SP.

Posebnu toplinu u njegovom glasu probudila je priča o srpskim trenerima koji su stigli u Rusiju Dejanu Radonjiću i Tomislavu Tomoviću, ističući da u toj dalekoj zemlji, srpski jezik i košarkaško znanje u svlačionici imaju posebnu težinu.

Moskva kao novo poglavlje

Peđa Milosavljević/Starsport

Dolazak u CSKA za Mitrovića je iskorak iz zone poznatog, iz sistema u kojem je proveo godine, u sredinu koja mu prema prvim utiscima i te kako prija.

"Osećam se fenomenalno. Prošao je period prvih utisaka i početne euforije. Kada se osvrnem, s obzirom na to da do kraja novembra nisam imao klub i da je već bila počela da se stvara neka nervoza, stvari nisu mogle bolje da se odviju po mene. Čekao sam i dočekao poziv CSKA. Ne treba trošiti reči na veličinu kluba i šta je predstavljao u evropskim okvirima decenijama unazad. Okolnosti su drugačije, nema Evrolige, nema evropskih takmičenja, ali ime i organizacija su tu, kao i ljudi koji su vodili klub kada je bio na vrhuncu", počinje priču Luka Mitrović.

Premišljanja oko odlaska u Rusiju nije bilo.

"Ni najmanje, naročito u situaciji kada je sezona već počela. Ideja mene i agenta bila je da preskočimo prvi krug letnjih ponuda i sačekamo nešto ovako. Potrebno je mnogo strpljenja, jer trenirate individualno dok su takmičenja već u punom jeku. Isplatilo se. Uživam u moskovskim danima."

Život bez Evrolige

Peđa Milosavljević/Starsport

Nakon godina u dresu Crvena zvezda, Evroliga je bila njegova svakodnevica. Danas, kada je ritam drugačiji, priznaje da mu promena prija.

"Evroliga vas zaista žvaće. Iz sezone u sezonu sve je surovije. Posle tri-četiri sezone u drugom mandatu u Zvezdi, sa velikom minutažom i intenzivnom igrom, osetio sam to i fizički i psihički. Toliki broj utakmica, svaka na krv i nož. Imate u sezoni NBA broj utakmica, ali ne i luksuz da neke utakmice tenkujete. Imate pritisak rezultata i sve se to odrazilo na mene. Neću da kažem da nisam imao želju ostanem u Evroligi, naravno, svi imaju želju da se zadrže tamo što je duže moguće.

Sada, kada sam se distancirao, shvatam da mi promena prija. Procvetao sam – manje bole kolena i leđa, više je vremena za odmor i trening. To je ono čega najviše fali u evroligaškom ritmu. Da sam posle ove pauze odmah uleteo u evroligaški ritam, pitanje je koliko bih izdržao. Uživam, prija mi ovo novo okruženje, izmestite se iz neke rutine. Svaka promena prija na svoj način", kaže 32-godišnji Luka.

Slika o Rusiji – očekivanja, realnost i srpska kolonija

Pre potpisa, konsultovao se sa srpskim igračima i stručnjacima koji su prošli kroz Moskvu.

"Mislim da sam imao poprilično realnu sliku šta me čeka ovde, jer sam pre potpisivanja ugovora, pričao sa momcima koji su bili ovde. Hvala Bogu, bilo ih je dosta i u evroligaško vreme i prethodnih godina. U najmanju ruku mogu da kažem da su očekivanja nadmašena. Deki, Avram, Nikola Milutinov su mi pričali, a Todor Galić, fizio iz Zvezde je bio jedan popriličan faktor u pregovorima. To je čovek sa kim sam se konsultovao. Njega u CSKA izuzetno poštuju, on je bio posrednik između njih i mene. Dao je dobre preporuke, ima i njegove zasluge zašto sam se našao ovde".

Priča se nastavila o srpskim trenerima koji su nedavno stigli u Rusiju – Dejanu Radonjiću i o Tomislavu Tomoviću, a sa kojima je imao prilike da sarađuje tokom karijere.

"Drago mi je što se naša kolonija širi po Rusiji, mislim da nas mnogo cene ovde i naše trenere i igrače, što je evidentno, imamo uz Deju i Tomu i Jovicu Arsića, trenera Jeniseja. Ima dosta naših pomoćnih trenera. Srećan sam zbog Deja, a naročito zbog Tome jer je preuzeo samostalno ekipu. Naravno, nezgodno je tako uskočiti usred sezone, ali Lokomitiva je veliki klub, želim mu svu sreću. Dobro gura za sada, nadam se da će se zadržati tu. Ne sumnjam da će Dejo malo posložiti stvari tamo u Zenitu, koje su delovale malo konfuzno. Njegovi principi rada i njegov trenerski potpis su poznati, tako da ne sumnjam da će zavesti red".

B92.sport/Dejana Popović

Mitrović je jedan od igrača kome se Zvezda zahvalila pred početak nove sezone. Uz Luku, klub sa Malog Kalemegdana, na iznenađenje mnogih, napustili su još i Nemanja Nedović i Branko Lazić.

"Bilo je jasno nakon onakvog završetka sezone kakav je bio prošle godine, da će biti velikih rezova, samo nismo znali na kom će se kola slomiti. Iskren da budem, mogao sam da naslutim da ću to možda biti ja, ali opet taj ugovor koji sam imao mi je donekle davao sigurnost da ću ga odraditi do kraja u Crvenoj zvezdi. Nije došlo do toga. Imao sam važeći ugovor, u tom slučaju znaju se obaveze obe strane. To mi je bila sigurnost i garancija da mogu da uzmem malo više vremena, da sačekam pravu ponudu. Nisam ostao uskraćen ni za šta što se tiče ugovora. Kad se sada osvrnem, naročito iz ove perspektive sada, nemam za čim da žalim", kaže Luka.

"Prethodna sezona je bila ispod mojih standarda, koje sam sebi postavio. Dosta amplituda u formi, sa ulogom i minutažom, desila se i povreda u nekim momentima, povoljnim za mene. Povredio se Bolomboj, ostalo je tu upražnjeno mesto petice i onda de nadovezala moja povreda. Gomila nekih subjektivnih, objektivnih faktora koji su uticali na moju nešto slabiju sezonu. Sve je to sport i košarka".

Potvrdio je i da je postojao kontakt sa Zvezdom kada su crveno-beli ostali bez visokih igrača zbog povreda.

"Nemam šta da krijem. Postojali su određeni kontakti, kada nije krenulo onako kako je očekivano, usled nekih povreda, naročito na visokim pozicijama, ali ja sam još letos, kada je došla informacija da klub želi da nastavimo svako svojim putem i da ne nastavimo saradnju, već raskrstio. U trenutku kada se provlačila ta priča o potencionalnom povratku, odbacio sam ideju odmah u startu. Ne zbog toga jer ja imam neki veliki ponos ili ne znam šta, nego sam smatrao da bi pre svega bilo neozbiljno, možda i sa jedne i sa druge strane, da se sada igramo idi mi - dođi mi. Drugo, mislio sam da ne može mnogo dobrih stvari da izađe iz toga. Nisam hteo da budem neko privremeno rešenje u svemu tome. U glavi sam raskrstio da ostajem tu, da tražim novi angažman i mislim da nisam pogrešio. Ljudima u Zvezdi sam poželeo svu sreću, to su ljudi s kojima sam sarađivao dugi niz godina, momci koji su mi prijatelji, za koje navijam iz sveg srca", jasan je Mitrović.

Zvezda je već na početku sezone promenila trenera, kada se zahvalila Janisu Sferopulosu, a na klupu dovela Sašu Obradovića.

"Više ništa ne iznenađuje u evropskoj kosarci i nema tu mnogo vremena ni za sentiment ni za emocije. Dva - tri poraza u pogrešnom momentu i treneri ostaju bez posla. Nažalost, to je tako i ne vidim da će se išta u tom pogledu i menjati u skorije vreme. Crvenoj zvezdi je bila očigledno potrebna promena, ona se desila verovatno ranije nego što je neko očekivao. Da li bi se nešto promenilo, da je Janis ostao, to sad ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Svakako je Zvezda promenom trenera dobila elektrošok i iz neke letargije, koja je bila možda neuobičajena za taj rani deo sezone, probudila se. Sada opet izgledaju dobro, iako su izgubili prethodne dve utakmice, ali je fakat da je jako teško držati neki kontinuitet dobrih igara i dobrih rezultata tokom čitave sezone". 

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Kako vidi današnju Zvezdu, koja se trenutno nalazi u dobroj poziciji na tabeli Evrolige?

"Pratim, naročito Zvezdu i Partizan. Navijam za te momke, prijatelje sa kojima imam privatnu konekciju. Zvezda izgleda dobro fizički, ovo je čemu se težili letos i tokom prelaznog roka. Ideja je bila jasna, oni zaista dobro guraju. Imaju širok i moćan roster, čak ih ni ove neke povrede, koje se dešavaju na svakodnevnom nivou, ne uspevaju da poremete. Zaista je ovo jedan od najmoćnijih timova, ne treba biti nešto lažno skroman i što se tiče budžeta i ugovora i kvaliteta. Ambicije i euforija su opravdani. Vidim da su aktuelne priče o F4, kao da se odlazi tamo tek tako. Svake godine je put jako dug i težak. Najvažnije je da se domognu poziciju u plej-ofu".

Upoređujući današnju Zvezdu sa periodom kada je on stizao na Mali Kalemegdan, kaže da je razlika ogromna.

"To je nebo i zemlja, mi smo tih godina gradili bazu za sve ono što je Crvena zvezda sada. Taj prvi mandat, gde su bile naše prve utakmice u Evroligi, prva velika takmičenja za sve nas kao pojedince. Malo po malo se nadograđivalo, onda taj drugi drugi mandat, gde su budžeti bili znatno znatno veći rosteri bili mnogo potentniji, sa mnogo više stranaca, sa mnogo više proverenih igrača. Ranije su stranci dolazili u Crvenu zvezdu kako bi im to bio neka odskočna daska i potpisivali mnogo veće ugovore nakon sezona u Zvezdi. Sada je to druga situacija, igrači dolaze u Crvenu zvezdu kao već formirane zvezde, već proverena imena, koja u Evroligi već znače nešto dugi niz godina", kaže jedan od najtrofejnih igrača koji su nosili crveno-beli dres beogradskog kluba.

"Klub je u svakom pogledu unapređen i nadograđen u odnosu na ta vremena. Meni bila najlepša vremena. Mi smo bili klinci, bila je to grupa mladih momaka, koji su bili gladni i željni dokazivanja, dobili su šansu, da se u jednom takvom klubu, kao što je Crvena zvezda predstave i pred svojim navijačima i pred  evropskom javnošću. To je zaista bilo pomoću štapa i kanapa. Mogle bi oni slike "before and after" da se naprave. Zaista kapa dole svim ljudima koji su prolazili taj put sa Crvenom zvezdom, jer ima tu dosta ljudi koji su bili u ta vremena i sada. Bez lažne skromnosti, osećam se prilično ponosno, jer je negde utkano naše ime u svom tom procesu stvaranja Crvene zvezde, od tih dana do današnjih".

Reprezentacija i povratak u Alimpijevićevo jato

Mikhail Sinitsyn / Zuma Press / Profimedia

Priča se potom prebacila na reprezentaciju Srbije i to da li postoji kontakt sa Dušanom Alimpijevićem pred novi FIBA prozor i duele sa Turskom 27. februara u Beogradu, a potom 3. marta u Istanbulu.

"Isključio sam se iz svega, totalno sam dezinformisan, nema društvene mreže, pa ne znam ni da li je spisak izašao, ali na njemu sam. Bilo je kontakta sa Duletom, čak je bilo priče i pre prvog prozora, ali ja u tom trenutku nisam imao klub. Bio sam totalno van takmičarske forme i nije bilo realno da se tu nađem pre momaka koji su uveliko bili u sezonama i imali dobar početak. Ne bi bilo fer ni prema njima. Komunikacija se nastavila i kada sam ovde u Moskvi. I mi ne igramo u VTB ligi kada su FIBA prozori, klub izlazi u susret po pitanju nacionalnih timova. Ne postoji nijedna prepreka da se ne nađem u ekipi i pomognem momcima. Dve izuzetno bitne utakmice, svako doprinos će biti od izuzetnog značaja, naročito u ovim trenucima kada se ne zna ko može, a ko ne može da igra, kada je znak pitanja iznad rostera. Izuzetno sam počastvovan što je procenjeno da iskustvom i kvalitetom mogu da pomognem, očigledno mladoj ekipi", priča nam Luka.

O prvim utakmicama u novom ciklusu govori sa razumevanjem za okolnosti u kojima je Alimpijevićev tim igrao i pobedio Švajcarsku i BiH.

"Većina njih nikad nije igrala zajedno, svi oni dolaze iz nekih svojih sistema, principa, napada, odbrana. Onda dolazite u novu ekipu kod novog trenera, koji mora da bude alhemičar, da u dva dana napravi da to liči na nešto, a pritom igrate utakmice koje su vam jako rezultatski bitne. Naročito u onom nekom novom formatu, gde se, ako sam dobro ispratio, prenose rezultati i gde porazi u takvim utakmicama mogu da vas koštaju mnogo više nego ranije. Najbitnije da su pobedili kako su znali i umeli, neće biti lako ni u ovom novom prozoru, ali verujem da će biti lakše, postoje neke konture".

Luka je bio čovek na kog je Srbija i mogla da računa u kvalifikacijama, ali je prethodnih godina odbijao pozive tadašnjeg slektora Svetislava Pešića da ide na velika takmičenja, i to je odluka iza koje i danas stoji.

"Pre dva takmičenja sa selektorom Pešićem sam imao komunikaciju. Prvi put je prihvatio, drugi put je mislio da sam promenio mišljenje, ali to su bili stavovi, kojih sam se držao čvrsto. Bila je veoma teška odluka sa moje strane da se zahvalim na pozivu, da propustim mogućnost da se nađem na velikom takmičenju", kaže Luka i objašnjava svoje razloge.

B92.sport/Dejana Popović

"To su bili momenti gde sam završavao ugovor sa Zvezdom, potpisivao novi, vratio se posle dve i po godine vakuuma na EL nivo. Napravio sam neku "kalkulaciju", u nekom tom ritmu slobodnog leta mogao sam da se posvetim isključivo svom zdravlju, regeneraciji i individualnom radu. Procenio sam da bez tog leta, ne mogu da izguram celu sezonu u kontinuitetu, zdrav bez povreda i u optimalnom stanju. Bila je teška odluka, ali bila je isključivo moja. Zbog svojih odluka sam se retko kada kajao. Da li sam propustio priliku da se nađem velikom takmičenju - jesam. Da li sam sebi produžio karijeru sa sa tim odlukama - definitivno jesam. Izgurao sam prethodne tri-četiri sezone bez nekih većih povreda čak i ta kolena koja su bila najugroženija i diskutabilnija, funkcionišem potpuno normalno. Svaka odluka ima svoje ovaj prednosti i mane, nešto vam donosi, nešto odnosi. Kada stavim to na vagu, zaista mislim da sam više profitirao sa tim izostajanjem iz nacionalnog tima".

Na kraju, bez dileme je odgovorio i na pitanje da li je Alimpijević pravi čovek za klupu Srbije.

"Nakon ovog ciklusa, koji je Kari odradio više nego uspešno, sada kada pogledate širu sliku, mislim da ne postoji bolja opcija za reprezentaciju od Duleta. Nova energija, nov impuls. Mislim da je prava osoba. Video sam kako je vodio dve utakmice protiv Švajcarske i Bosne, kao da su finale Olimpijskih igara. To je zarazna, nova energija, koja se prenosi i na igrače, naročito na ovu mladu ekipu kojoj je potrebna sva podrška u nedostatku iskustva igranja ovakvih utakmica. Ta njegova energija je ključan faktor u ovakvim utakmicama i to se prenelo na igrače. Ne sumnjam da će ta njegova energija u budućnosti biti bitan faktor u odazivanju igrača za nacionalni tim. Vidim dobru želju, dobru energiju sa njegove strane. To je jako dobar preduslov. Pokazao je da ima znanje, samo možemo da mu poželimo sreću u svemu što ga čeka", zaključio je Luka Mitrović.