Adetokumbo posle bronze: "Plakao sam - ovo smo čekali 16 godina" VIDEO

Košarkaška reprezentacija Grčke je rezultatom 92:89 pobedila selekciju Finske i osvojila brzonzanu medalju na Evrobasketu 2025. godine.

Finci su se borili do samog kraja i ostali kratki za jako malo, a ključnu šansu propustio je Mikael Jantunen kada je pri 90:89 i promašenom bacanju Valtonena uhvatio ofanzivni skok, ali je promašio zicer i potom napravio faul, pa je Janis Adetokumbo bacanjima doneo trijumf i obezbedio medalju.

Na konferenciji za medije su Grčku predstavljali selektor Vasilis Spanulis i prva zvezda Janis Adetokumbo.

"Veoma sam srećan za ceo tim i za celu Grčku jer smo 16 godina čekali ovo. Od početka treninga smo bili vrlo fokusirani, držali smo se jedan drugog. Svi su imali ulogu i verovali su u cilj i borili se za nešto, zaslužili smo ovo, morali smo tako da dođemo do medalje. Hvala svim saigračima, trenerima, terapeutima i celom timu jer su svi bili fokusirani. Veoma smo srećni i mislim da smo dugo čekali ovo i sada smo spokojni"

Ovo mu je prva medalja sa Grčkom:

"Trenutno se trudim da živim u sadašnjosti. Imao sam razne uspehe u karijeri, ali me ova medalja čini veoma srećnim. Ne mogu da rangiram pobede i titule, velika je stvar uzeti titulu za Milvoki ali to je 500,600 huljada ljudi, a Grčka ima milionsku naciju i svi su srećni. Veoma sam srećan što smo to uspeli da uradimo. Kada dečak gleda ovo on se nada da će jednog dana biti tu isto kao što sam i ja kada sam bio mali, gledajući kako se pobeđuju SAD i osvaja medalja, a sada sam doprineo da se osvoji. Ako trener Spanulis nije ovde, neću ni biti ja. On ima pobednički mentalitet. Hoću da budem okružen pobednicima, ljudima koji znaju kako se pobeđuje i kako da pogura igrače ka uspehu"

Koliko mu znači igranje za reprezentaciju?

"Osećam da svaki put kada leti dođem u Grčku opet se zaljubim u košarku, volim trenera, saigrače, svlačionicu, kada sedimo po pola sata posle treninga i pričamo na grčkom sa ljudima koje znam skoro celog života. Zaljubio sam se u košarku i volim je sve više i više. Voleo bih da može još da se igra, da ima i sledećeg leta jer toliko volim da obučem ovaj dres i predstavljam Grčku"

"Razgovor koji smo imali trener i ja pre kampa, tokom trening kampa, razgovor sa saigračima... Nivo koncentracije celog tima od prvog dana kada smo se skupili. Kada neko napravi grešku mi mu objasnimo gde je pogrešio i kako da bude bolje. Pašćeš. Nisi Džordan, Spanulis, Kobi. Pogrešićeš i to je u redu. Moja priroda je takva da moram da ustanem kada padnem. Imao sam lošu utakmicu protiv Turske i reagovao sam odmah u sledećoj. To govori o saigračima koji su sjajni momci, ugasili smo jedan veliki požar"

Šengun kaže da je Janis jedan odličan igrač i loš dodavač...

"Ja sam čovek koji ne voli mnogo da priča, puštam da moja igra govori za sebe. Osvojio sam sve. Imam sjajnu porodicu, podržava me, odlično funkcionišem. Neću da kvarim sebe. Neću da odgovorim igraču, treneru, a ni čoveku koji govori loše o meni. Nećeš se sećati šta je neko rekao već kako si odreagovao. Možete da pogledate moje snimke na jutjubu"

Kako se Janisu razlikuje medalja od MVP i titule?

"Kada sam bio MVP moja mama je bila srećna i moj brat, moj agent. A kada osvojite medalju 30 miliona ljudi je srećno. Nikada ranije nisam ovo osetio i to je najbolji osećaj jer Grci mogu da gledaju košarku i da se raduju. Srećni su. Video sam ljude koji plaču, ja sam plakao i ima mnogo ljudi koji će nas u Grčkoj čekati na aerodromu jer su mnogo srećni. Inspirisali smo 12 miliona ljudi. Uspeli smo da uradimo nešto veliko, jednog dana možemo da se osvrnemo na ovo i možda nekada osvojimo zlato. Možda kao asistent Biliju"

O Markanenu:

"Veliko poštovanje. Igrali su sjajno, Lauri i ja se takmičimo već sedam godina i jako ga je teško čuvati. On je viši od mene, a igra kao bek. Imamo dobar odnos i ovo je naše vreme, mi se znojimo, krvarimo, godinama i njegovo vreme je došlo. On mora da ostane fokusiran jer sve radi za njega. Razmenili smo dresove i poželeli sve najbolje jedan drugom"

Čega će se Janis sećati sa ovog turnira?

"Sećaću se dobirh i loših momenata. Najviše ću pamtiti kako sam se osećao posle poraza od Turske i kako je sledeći dan izgledao, kako smo pričali jedni s drugima i to mi se mnogo dopalo jer dosta govori o našem timu. Takve stvari se dešavaju. Ne dozvoljavaš da opet izgubiš i to je važno. U životu svako nekada padne i važno je da ustaneš, da odgovoriš, da se vratiš na posao. I mi smo večeras 39 i po minuta radili svoj posao dobro i srećni smo, zaista. Pamtiću da sam odigrao, koliko, sedam utakmica, da sam imao odgovor za svaku odbranu i ljudi su govorili da nisam uradio dovoljno, a to mi se sviđa jer pogodi moj ego. Našao sam način da uradim dobru stvar i sviđa mi se ovo. Odgovorio sam svima. Roditelji nisu imali mnogo novca, a našao sam način da im pomognem i prodavao stvari na ulici. Pomagao sam im kada bi se razboleli, pa sam doveo braću u Ameriku i mogu da odgovorim na sve. Ljudi su sumnjali u mene i ja sam sada srećan sa ovom medaljom jer ću sovjoj deci jednog dana reći da sam igrao sa Bilijem . Danas je rođendan mojoj ćerki. Pamtićemo dugo ovaj momenat. Ne viđam porodicu koliko bih želeo"

"Počeo sam da igram košarku 2008. godine i godinu dana kasnije sam prestao. Ne sećam se toga mnogo. Nisam tada mnogo pratio košarku, bio sam daleko od Atine jedno sat vremena i sa majkom prodavao stvari na pijaci. Posle toga mi je trener rekao da je bolje da radim nešto drugo jer neću moći da zarađujem od košarke. Vratio sam se tek 2010. godine. Tada sam otprilike počeo da igram ozbiljnu košarku"