Uspori malo, sudbino sestro

Kad pričamo o košarci, pričamo uvek o pobedama i porazima.

Međutim, kad pričamo o ovom Evropskom prvenstvu, ma kakav god ishod bio, pričaćemo i o jednoj velikoj, ali privremeno odloženoj želji.

Bogdan Bogdanović – kapiten, lider i stub reprezentacije, a kome je sudbina okrenula leđa baš kada je bio na korak od ispunjenja sna.

Srdjan Stevanovic/Starsport

Suze koje i dalje "bole"

Godina 2017. – bolan poraza od Slovenije u finalu Evrobasketa. Bogdanović izlazi pred kamere i izgovara:

"Krivo mi je što sam na kraju izgubio snagu".

I suze koje nisu bile samo izraz ličnog razočaranja, već odraz duboke i iskrene ljubavi prema nacionalnom dresu koji u tom momentu predstavlja čitavu zemlju i narod.

Baš o toj njegovoj "sirovoj" reakciji priča se i osam godina kasnije – iako smo podsvesno svi znali, tek tada smo možda postali svesni koliko mu je stalo i koliko mu je teško pao taj poraz.

Tada je postalo jasno da je on mnogo više od igrača – on je borac koji ne kalkuliše.

Od tog trenutka – čekao je. I mi smo čekali. Čekali smo da se vrate oni koji su nedostajali, da se poklope kockice, da se stvori tim koji se ne bi nikome u Evropi sklonio.

Delovalo je da je kruna karijere, toliko dugo sanjana, nadohvat ruke.

"Vreme je", što bi rekao kapiten.

Posle 24 godine, Srbija ima realne šanse da se vrati na evropski tron na čelu sa Bogdanovićem. Svi smo verovali, i on je verovao, da je ova 2025. "njegova" godina.

Dušan Milenković/KSS

Hladan tuš
 

A onda – kao da nas je neko urekao.

Drugo kolo grupne faze, meč protiv Portugala i – hladan tuš.

Na minut i po pre kraja prvog poluvremena, nezgodno je Bogdan doskočio nakon prodora, uhvativši se za zadnju ložu uz bolnu grimasu.

Nije se vratio na teren u drugom poluvremenu, pa ni protiv Letonije, a detaljniji pregledi, uključujući mišljenje lekara iz SAD, potvrdili su najcrnje slutnje.

Ustanovljena je ruptura mišića zadnje lože, što ga definitivno udaljava s terena do kraja takmičenja – pauza, kažu od četiri do šest nedelja.

Kao surova šala sudbine, Bogdanović, borac koji je uvek bio tu, momak zbog koga je nacija možda i najviše priželjkivala ovo zlato – neće moći da pomogne na terenu u borbi za to dugo čekano sjajno odličje.

• Poznato koliko će Bogdanović pauzirati
• Može li Srbija do zlata bez Bogdanovića? ANKETA
• Vest koje smo se pribojavali – Bogdanović završio Evrobasket
• Bogdanović čeka lekara iz SAD – osiguranje problem?

Za koga? Za Srbiju – i za Bogdana!
 

Srebro na Svetskom prvenstvu 2014. i 2023, Evropskom prvenstvu 2017, Olimpijskim igrama 2016. i bronza na najvećoj sportskoj smotri 2024. godine.

Uvek tu, nikada umoran, nikada nespreman da gine za nacionalni dres, već godinama sinonim za našu reprezentativnu košarku.

Baš zato je zaslužio da kao kapiten reprezentacije "pokori" Evropu.

Što ne znači da neće – kapiten je kapiten, bez obzira da li se nalazi na terenu.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Koliko god mu bilo teško, moraće da stisne zube i pošalje najveću podršku saigračima koji su i više nego dovoljno dobri, koji čine najbolji tim i koji će sigurno dati sve od sebe da izbore najbolji plasman.

Zbog Srbije, ali i zbog Bogdana – srca i duše ove ekipe.

Da ponovo bude aktuelna ona Karijeva:

"Svi za jednog i jedan za svi!".

A Bogdan će se vratiti – još jači i još spremniji. U to ne sumnjamo.