Pešić: "Ko to ne vidi, u zabludi je"

Pešić je podelio svoje bogato iskustvo i trenersko znanje sa kolegama iz sveta košarke, ali i drugih sportova.

Upravo će rad sa mladima i sa trenerima biti među prioritetima Košarkaškog saveza Srbije zajedno sa selektorom, s obzirom na to da je naša trenerska škola poznata svuda u svetu.

"Kada smo mi u košarci u pitanju, mi smo bili avangardni u dijagnostici i selekciji onih koji treba da igraju košarku i onih koji igraju košarku iz zabave. Bili smo siromašna zemlja, nismo imali dvorane, rekvizite, pa smo morali da donosimo odluke o onima koji mogu da igraju košarku. Bili smo avangardni i u formiranju metodike treninga, o tome bi, da je živ, mogao da govori Ranko Žeravica koji je ideolog te metodike. Ne možemo da radimo iste treninge za sve, po stanicama. Naša jugoslovenska škola je stvorila toliko igrača na poziciji plejmejkera, a svi su različiti – Jarića koji je visok dva metra, Đorđevića 1.90, Slavnića 1.82. E, to zato je ta škola bila toliko uspešna jer je imala sjajne treninge koji su bili prilagođeni različitim profilima igrača", rekao je Pešić.

Košarkaška mapa sveta se menja, ali i sam sport je drugačiji u odnosu na to kakav je nekada bio.

"Košarka napreduje svaki dan, u svakom pogledu, ko to ne vidi, u velikoj je zabludi i ne može stvarati nove vrednosti. Da bi se danas uspešno radilo, pre svega sa mladim ljudima, dečacima i devojčicama, mora znati kako će se timska košarka igrati sutra. Moji treneri su bili avangardni, i u metodici i u selekciji. Mora da se zna od kakvog materijala će se praviti igrači, kojoj tehnologijom, brzinom i produktivnošću i koji profili stručnjaka će raditi sa njima. Mi smo mala zemlja, nas samo znanje može da spasi", kazao je naš selektor.

Dimitrije Vasiljevic/STARSPORT

Pešić je govorio i o ciljevima u sportu – realnim i nerealnim.

"Mora se imati jasna vizija i moraju se postaviti jasni ciljevi. Treba razlikovati i ne treba mešati put do cilj i sam cilj. Kada se postavi cilj, on mora da bude realan. Mene su 15 godina trenirali najbolji treneri sa ovih prostora i još sam 42 godine i sam sam trener. I realni ciljevi su teško ostvarivi. Nerealne ciljeve ne treba postavljati ne zbog javnosti, nego zbog grupe u kojoj i sa kojom radiš. Uspeh ne leži u tome da radiš ono što voli, već da voliš ono što radiš. Nije lako sve što se radi na treningu, ali je to put do uspeha", rekao je Pešić.

Za jugoslovensku školu košarke kažu da je iznedrila trenere koji zahtevaju poštovanje autoriteta.

"Postoje dve grupe trenera. Jedna grupa autoritativni treneri, druga grupa fleksibilni. Danas kažu da nema uspeha ako nisi fleksibilan. Ja ne mislim tako. Međuljudski odnosi, kako povezuješ ljude u stručnom štabu, medicinskom timu, tako ćeš i imati uspeha. Tim se ne sastoji od 12 najboljih već 12 koji najbolje funkcionišu. Kako to otkriti – svakodnevnim radom, pripremom. Ja pripadam ovoj grupi kojoj nisu moderni, ali egzistiram jer mi se priznaju rezultati. Zahtevni treneri nisu moderni. Ono što bih preporučio trenerima je da ne menjaju filozofiju, ali da se prilagođavaju. Ja imam empatiju, ali pre i posle treninga. Dobar sam organizator i mogu dobro da predvidim šta će da se desi sutra i zato se dobro pripremam za svaki trening i svaki razgovor sa igračima", zaključuje selektor Srbije.