E, ovako se igra košarka

Koliko god donekle bio i očekivan poraz u prvom meču od Amerikanaca, priznaćete da nikako nije bio prijatan.

Prva utakmica, da ne kažemo otvaranje i odmah -26 razlike. Ali, izdanje protiv Portorika je kao gumicom obrisalo sve što nas je mučilo i poslalo poruku celom svetu – ovako se igra košarka.

I, da, čas ponovo drže Srbi.
 

Džoker je (odavno) sa neke druge planete

Najbolji igrač na svetu. Dovoljno je da potrošimo te četiri reči i njime opišemo neverovatan meč koji je odigrao Nikola Jokić.

Statistika je i protiv Amerike jasno pokazala da “orlovi” sa njim izgledaju potpuno drugačije na parketu, a protiv Portorika je MVP NBA lige radio sve ono što protivnik ne može da zaustavi.

Samo jedna asistencija mu je falila da zabeleži tripl-dabl, a njega za to nije bilo ni briga. I tu se ogleda sva veličina centra Denver Nagetsa, koji može da igra apsolutno sve.

Dobitna kombinacija koju će Svetislav Pešić zasigurno koristiti i u nekim narednim okršajima je: Jokić na “četvorci”, Petrušev na “petici”. Čini se da takva raspodela uloga daje mnogo prostora i jednom i drugom košarkašu.

Nikola ni u Denveru ne igra čistu peticu, mozak je ekipe, te i zadatke plejmejkera ispunjava bez ikakvih poteškoća, a ono što je najbitnije – kad ima kome da pošalje neki ludački pas, budite sigurni da ga nećete videti kako jurca ka košu.

Bivši košarkaš Zvezde i prvotimac Olimpijakosa je to osetio na svojoj koži. Razigravao ga je Jokić, čini se kao nikad niko ranije u reprezentaciji, a Portoriko je na to ostajao nem.

Odbrana, odbrana, odbrana

I izabranici popularnog “Karija” su svesni da je odbrana kakvu su odigrali protiv Portorika, pa reći ćemo – za udžbenike.
 

• Bogdanović: "Bili smo u ovome 100%"

Ekipu koja je poznata po neverovatnim šutevima sa distance “orlovi” su sveli na svega 11 uspešnih od 33 pokušaja, a na liniju penala su ih za čitavih 40 minuta poslali samo 13 puta.

Odlično je funkcionisao sistem “čovek na čoveka”, što smo najbolje videli na primeru Marka Gudurića i Hauarda.

Ništa drugo na parketu nije zanimalo srpskog reprezentativca, osim da se “zalepi” za njega i ne da mu da diše, a kamoli da pomisli na koš. I epilog je jasan – samo tri poena Portorikanca za čitav meč. Uz to kad se dodaju čak i tri ukradene lopte koliko ih je zabeležio Marko, reklo bi se da je zadatak u potpunosi ispunjen.
 

EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Međutim, to nije sve. Pomenuli smo da su Portoriku “samo” 13 puta dosuđeno izvođenje slobodnih bacanja, a ako za još nešto treba skinuti kapu “orlovima”, to je tajming kada su pravili faulove.

Možda čak nijednu brzopletu ličnu grešku nismo videli. U jednom momentu ste sigurno pomislili: Ma, daj, što ne pravite faul, pa nismo ni u bonusu.

Ipak, faul je pravljen u najboljem mogućem momentu – kad počne ona svima dobro poznata jurnjava Portorikanaca na parketu. Tek tad su “orlovi” preuzeli stvari u svoje ruke i pametnim presecanjem igre (što dalje od koša) sprečavali tu trku i tako održavali svoj ritam koji je i odveo ka ogromnih +41 na semaforu.

“Rafal” se i dalje čeka

Ono što nije išlo ni protiv Amerikanca je mučilo izabranike Svetislava Pešića i u ovom, drugom po redu meču u Lilu.

Šut za tri poena – protiv dominantnih Amera 9/37, a protiv Portorika 6/21.
 

Sofascore

Jasno je, onakva ekipa SAD nije mogla sa ovim procentom šuta da se pobedi. Portoriko može, ali da smanjite “na silu” i da počnete da igrate drugačiju košarku.

Srbija je to i uradila, mada, sigurno je da se razmišlja kako da se probudi taj “rafal” sa distance, koji kada krene, uz ovakvu postavku stvari, može samo da još brže lansira “orlove” ka trijumfima.

Čini se da tu, objektivno rečeno, najviše nedostaje meka ruka Bogana Bogdanovića. Kapiten je meč protiv Portorika završio dvocifren – sa 13 poena za 24 odigrana minuta, ali je za to vreme sa linije 6,75 šutnuo samo dva puta – precizan je bio samo jednom.

Ruku na srce, jasno je da je i taktika rivala bila zaustaviti ga, što pokazuje i podatak da je šutnuo čak devet penala.

Najviše prostora, ukoliko pogledamo malo bolje i statistiku i celokupan tok događaja na terenu, imali su Vasa Micić i Aleksa Avramović. Ipak, sa jednom, odnosno dve trojke, ni to nije najbolje izdanje.

Tanjug/AP Photo/Mark J. Terrill

Mada, nema sumnje da će ta preciznost koja nam fali (a i mi, brate, mnogo izvoljevamo) doći kako bude odmicao turnir.

Neka sve ostane ovako, sa čak šest dvocifrenih i minutažama i za Dedu i Plavšića, pa da vidimo ko sme na megdan ovakvoj Srbiji. Imamo mi još štošta da “prodamo”…

• Davidovac: "Važno je da je prva"
• Plavšić: "Nestvarno šta mi se dešava"
• "Stotka" Srbije za razbijanje Portorika; Jokić ostao na korak od istorije; Oglasili se Bogdanović i Pešić