Ovo je važnije od pobede nad Francuskom VIDEO

Igralo se čvrsto, na momente i veoma grubo, a Nikola Jokić je utakmicu shvatio mnogo ozbiljnije nego što bi se od jednog prijateljskog meča moglo očekivati.

Kapitenu "orlova" nisu promakle greške saigrača, pa smo nekoliko puta mogli da vidimo njegove žustre reakcije. Istovremeno, Dušan Alimpijević dobio je još jednu potvrdu da Srbija ima širinu, ali i da se razlika između "reprezentacija" koje se stalno menjaju iz prozora u prozor – polako smanjuje.

Nije izgledalo kao prijateljska utakmica

Starsport

Ko nije znao da je u pitanju pripremni susret, teško bi to mogao da zaključi po intenzitetu.

Od prvog minuta igralo se čvrsto, uz mnogo kontakta, duela pod košem i borbe za svaku loptu. Francuzi nisu želeli da dozvole Srbiji da lako razvije napad, dok su "orlovi" odgovorili istom merom.

U pojedinim trenucima utakmica je bila na ivici onoga što se očekuje od prijateljskog susreta. Ali upravo takav meč je i bio potreban Srbiji.

Jer protivnik nije bio bilo ko – preko puta je stajala Francuska, reprezentacija koja je poslednjih godina praktično stalno u vrhu evropske košarke i koja je, baš kao i Srbija, došla sa velikim ambicijama.

Jokić nije bio samo lider na papiru

Posebno zanimljiv detalj bio je odnos Nikole Jokića prema utakmici.

Srpski centar je od samog početka bio maksimalno fokusiran, a kako su se gomilale greške njegove ekipe, tako su se pojačavale i njegove reakcije.

Jokiću nije bilo svejedno.

Kao kapitenu, smetali su mu propusti saigrača, loša rešenja u napadu i situacije u kojima Srbija nije iskoristila ono što je prethodno izgradila. Nekoliko puta je burno reagovao, gestikulirao i jasno stavljao do znanja da od ekipe traži više.

To je možda i jedna od najvažnijih slika iz Beogradske arene.

Nije Jokić bio samo čovek koji je trebalo da ubaci koš, uhvati skok ili podeli asistenciju.

Bio je lider koji je zahtevao koncentraciju.

A kada je Srbija u završnici počela da prosipa veliku prednost, upravo se videlo koliko mu je stalo da ekipa ne dozvoli Francuzima potpuni povratak.

Srbija imala +13, pa zakomplikovala sve

"Orlovi" su u trećoj četvrtini napravili ključnu razliku.

Delovalo je da Srbija kontroliše situaciju, a kada je prednost u poslednjoj deonici otišla na 13 poena, činilo se da je pitanje pobednika praktično rešeno.

Ali onda je usledio pad.

Francuska je počela da kažnjava greške Srbije, a domaći tim je ušao u nervozniji ritam. Umesto mirnog privođenja utakmice kraju, dobili smo dramu.

Francuzi su se vratili na samo posed razlike i dobili priliku da u samoj završnici čak izbore produžetak.

Srbija je, ipak, izdržala.

Srbiji neće biti potreban samo Jokić

Srdjan Stevanovic/Starsport

Selektor Dušan Alimpijević posle utakmice nije gledao samo statistiku najboljih igrača.

Posebno je izdvojio Nemanju Dangubića, čiji je doprinos bio važan u momentu kada se utakmica lomila

To je ujedno i jedna od stvari koje mogu da raduju stručni štab.

Jer Srbiji neće biti potreban samo Jokić.

Biće joj potrebni igrači koji mogu da odgovore u različitim ulogama, da odigraju odbranu, preuzmu težak zadatak i budu korisni kada napad ne funkcioniše.

Upravo zbog toga su ovakve utakmice važne.

Svaki prozor – nova reprezentacija

Starsport

Još jedan detalj koji se često zaboravlja kada se porede reprezentacije jeste činjenica da se njihovi rosteri neprestano menjaju.

Srbija, kao i Francuska, ne igra svaki reprezentativni prozor sa istim sastavom.

Neki igrači su dostupni, neki nisu zbog klupskih obaveza, povreda ili drugih razloga, pa selektori praktično iznova grade hemiju i uigravaju nove kombinacije.

Zbog toga je teško napraviti potpuno preciznu sliku odnosa dve selekcije na osnovu jednog meča.

Ali postoji jedna stvar koja postaje sve očiglednija.

Razlika je sve manja.

Jokić i Vembanjama ponovo u centru pažnje

Starsport

Naravno, sve je dodatno začinio duel dvojice igrača koji predstavljaju sadašnjost i budućnost svetske košarke.

Jokić je završio utakmicu sa 20 poena, devet skokova i osam asistencija, dok je Vembanjama imao 10 poena, četiri skoka i dve asistencije.

Francuz je imao svojih trenutaka, uključujući spektakularnu blokadu Jokića, ali je srpski centar ponovo pokazao da utakmicu može da kontroliše na način na koji malo ko na svetu može.

I možda je baš zato zanimljivije ono što se dešavalo kada lopta nije bila u njegovim rukama.

Jokićeve reakcije na greške saigrača pokazale su koliko ozbiljno shvata svoju ulogu.

Jer kada je najbolji igrač ekipe istovremeno i njen najglasniji kritičar na terenu, jasno je da se utakmica ne tretira kao obična provera.

Pobeda koja nosi više od tri poena razlike

Srbija je dobila Francusku.

Ali ono što je važnije – dobila je utakmicu u kojoj je mogla da vidi i dobre i loše stvari.

Videla je koliko može kada igra agresivno i sa pravom energijom.

Videla je koliko Jokić može da kontroliše igru.

Videla je da ima igrače koji mogu da daju doprinos kada je utakmica fizička.

Ali je videla i da se dvocifrena prednost protiv Francuske ne sme olako ispustiti.

A možda je najvažnija poruka upravo ona koja se ne vidi na semaforu.

Zato 90:87 nije samo rezultat.

To je upozorenje da će se u utakmicama koje budu odlučivale nešto veliko svaka izgubljena lopta, svaki loš povratak u odbranu i svaki trenutak dekoncentracije skupo plaćati.

A Srbija je sada dobila upravo ono što je od ovakve utakmice trebalo da dobije – pobedu, ali i materijal za ozbiljan rad.