Avdalović otkrio "tajni recept" Mege: "Svi znamo te priče o Vujoševiću..." VIDEO

Avdalović je bio gost novog izdanja "expertIVE" i tom prilikom istakao da se rad u Megi ne razlikuje mnogo od drugih klubova, ali da veliki broj igrača još uvek fizički nije dovoljno sazreo za seniorski nivo. Zato je prioritet fizička spremnost, uz kontinuirani rad na tehnici i taktici.

"Mislim da nema neke velike razlike u odnosu na ostale timove, samo što jednostavno dosta naših igrača nije dovoljno fizički još sazrelo za ovaj nivo, znači akcenat je uvek na toj teretani, na fizičkoj kondiciji, to je ono što, mislim, prioritet broj jedan. Posle toga naravno i obuka tehnička, taktička i u napadu i odbrani da nauče da se prilagode raznim sistemima ne samo zbog naše igre nego i zbog protivnika koji iz utakmice u utakmicu igramo protiv drugačijih timova, drugačijih igrača i sve je to neko iskustvo koje oni dobijaju kroz svaku utakmicu, kroz svaki sastanak i jednostavno u nekom trenutku zavisi od njih koliko će toga da usvoje i na taj način će da napreduju iz meseca u mesec, tako i napreduju iz godine u godinu i onda dostižu svoj potencijal ili ga ne dostižu."

Napredak igrača se ne meri isključivo statistikom, već i odnosom prema igri, dodatnim naporom i komunikacijom u timu.

"Pa statistika je jedan deo, da kažemo, neke procene šta je ko uradio na utakmici. Mi vodimo neku drugu statistiku, a to je znaju i igrači i treneri da je to neki dodatni napor, da je to neka komunikacija u igri, da je to odnos prema igri samim tim i iz toga dolazi dobrih stvari za tim. To je ono što se, na primer, ne vidi uvek sve kroz statistiku, vidi se kroz svaki trening, kroz svaku utakmicu, ko šta radi u odnosu na to. Onda merimo koliko je ko napredovao, naravno oscilacije su normalne, ne može stalno da se ide ka gore, to je neka linija koja ide malo gore, malo dole, ali u principu bitno je da od početka sezone do kraja dostigne neki napredak, svaki igrač ponaosob i mi kao tim."

"Mega ima najbolji sistem za razvoj mladih igrača"
 

Mega je poznata po sistemu koji obuhvata sve uzraste, od pionira do seniora, sa jasnim fokusom na kontinuirani razvoj igrača. Avdalović je jasno poručio da je jedan od naboljih.

"Ovaj sistem je stvarno, da kažemo, godinama unazad sigurno najbolji za razvoj mladih igrača, ne pričam samo o prvom timu Megi, naravno to je sistem koji postoji od pionira, mlađih kadeta, kadeta, juniora, gde se stvarno vodi računa, pre svega o selekciji od najmlađih kategorija, pionira, kadetima. Takođe, jako kvalitetni treneri rade sa njima u tom sistemu. Imamo takođe saradnju sa OKK Beograd gde sam bio trener i to je neki njihov prvi susret sa seniorima, posle toga dolaze u Megu kao da kažemo neki gotov proizvod gde bi trebalo da pokažu šta su sve radili tokom svih ovih godina."

Samim tim da je godinama u istom sistemu – adaptacija mu nije bila potrebna kada je preuzeo prvi tim Mege tokom leta.

"Ja sam u tom sistemu, bio sam pet godina pomoćni trener Dekiju Milojeviću i Vladi Jovanoviću, posle toga sam bio i prvi trener OKK Beograd, tako da dobro poznajem sistem i nije mi teško u tom smislu neke adaptacije, znam šta je potrebno da se napravi da bi ne samo došlo do razvoja mladih igrača, nego i do nekih rezultata, tako da taj da kažemo pritisak rezultata postoji u nekim normalnim razmerama,igračima treba da se pokaže da neće dobiti minute bez obzira na to kako igraju nego da se kroz taj sistem ipak usmeri, da je važno da se igra timska košarka, da se samo kao tim može napraviti neki rezultat. To je ono što ih čeka u karijerama, ovo nije individualni sport, znači nigde ne možeš da budeš sam, u svakom, gde god da budeš, igraćeš u nekom timu koji je sastavljen i od jako dobrih igrača na svim pozicijama, tako da je za njih najbitnije da se razvijaju u nekom pravcu da postanu dobri timski igrači i takve igrače će na bilo kom nivou svako hteti da ima u timu."

ABA/Spartak Office Shoes/Mirjam Jegic Patarcic

Iz juniora u seniore – nekad i sad

Osvrćući se na prelazak mladih igrača u seniorski nivo, Avdalović je istakao da danas ima manje prostora nego ranije zbog velikog broja stranaca, ali veruje da mladi igrači i dalje mogu dobiti značajne uloge.

"Drugačije je vreme, mnogo veći broj stranaca, ne samo kod nas, nego u svim drugim klubovima ove lige i realno ja mislim da nema tu mnogo prostora kao što je bilo nekad u naše vreme, da kažemo, gde smo dobijali šansu jako rano na velikoj pozornici. To je bila Evroliga, gde praktično iz godine u godinu su postizani neki solidni rezultati Partizana. Važno je da se ne izgubi to neko poverenje, odnosno da se ne izgubi totalno, da naši domaći mladi igrači ne dobijaju nikakvu šansu. Ja mislim da je bitno, okej, ne možemo baš da kažemo – hajde guramo pet igrača kao što je bilo ranije, ali mislim da može tu kroz taj sistem da se provuče jedan, dva, tri igrača, ali ne na način da igraju po pet, deset minuta, nego stvarno da im se da šansa."

Prisetio se kako je to bilo u Partizanu u njegovo vreme.

"Kada sam ja bio u Partizanu kao igrač… Ti mladi igrači su dobijali šansu da počnu da igraju, da imaju važnu ulogu ali im je to nekako i dato i oni su to morali da opravdaju tako da meni se sviđa recimo ove godine ekipa Žalgirisa onako da kažemo ima 5-6 odličnih stranaca, što ja mislim da je neophodno u današnje vreme da bi igrali Evroligu, ali imaju i veoma jak roster što se tiče domaćih litvanskih igrača. Tako da ja mislim da može da se napravi neka podela, hajde da kažemo da ne bude 10 ili 11 ili 12 stranaca u ekipi, nego da bude možda 7-8, a da ostatak tima bude da budu domaći igrači, naravno samo oni koji to zaslužuju. Ima domaćih iskusnih igrača koji igraju već na nekom nivou, ali takođe mora da se ima poverenje u svoj sistem mlađih kategorija."

Pohvalio je saradnju koju je KK Partizan ostvario sa Metalcem iz Valjeva.

"Sviđa mi se što je Partizan napravio saradnju sa Metalcem, gde će oni kroz tu neku ekipu dobiti neko iskustvo, dobiti neke minute na nekom seniorskom nivou, ali mislim da tu ne treba da se stane. Mislim da je to, onda ako su odredili već da su to ti igrači u koje oni veruju, mislim da je potrebno da im se da šansa već sledeće godine, ne kažem u Evroligi, ali recimo u ABA ligi, da bi oni vremenom sticali iskustvo da bi za dve, tri godine mogli da igraju i Evroligu."

Srđan Stevanović/Starsport

Intenzitet treninga i individualni rad u Megi su presudni za razvoj igrača, a Avdalović ističe da upravo višesatni rad donosi rezultate i mentalnu snagu.

"Ne znam kako je iskreno u drugim klubovima i koliko treniraju, ali godinama, od kada sam ja tu, već devet godina, ovo je deveta godina u tom sistemu, uvek sa svim trenerima se jako treniralo, kao što sam rekao malo pre – akcenat na toj teretani da se ima tri četiri puta nedeljno sigurno da bi se oni razvijali fizički, da bi mogli da podnesu taj napor koji donosi seniorsko takmičenje. Naravno, individualni rad, tehnika, odvojeno sa bekovima, sa centrima, saradnje između njih, to se sve radi 2-3 sata ujutru, popodne je takođe akcenat na nekoj kolektivnoj igri u napadu i odbrani, gde se na taj način, da kažemo, pravi neka periodizacija, ne samo za jednu nedelju, nego za celu godinu, gde jednostavno taj rad ako su ti momci, a jesu talentovani i imaju neki fizički i igrački potencijal, jednostavno to vremenom dođe sve na svoje i oni posle Mege prave dobre karijere."

"Svi znamo priče o Duletu..."

Koliko se internzitet treninga promenio u odnosu na vreme kada je on bio na terenu?

"Ja sam mnogo trenirao kao igrač, u mom sistemu, znači kad sam bio mlad igrač u Partizanu, takođe smo radili 2-3 puta dnevno, sad iz ove perspektive vidim koliko sam napredovao kroz 2-3 godine od 15. recimo do 18. godine. Meni se to isplatilo, na svim tim treninzima se takođe jača mnogo i glava. Ti probijaš neke svoje granice, izlaziš iz neke zone komfora i na taj način, jednostavno, dolazi neminovno do nekog napretka."

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Njegova sećanja na rad sa Duškom Vujoševićem potvrđuju koliko disciplina i kontinuirani napor oblikuju igrače i ljude.

"Mislim da kroz te mlađe kategorije gde on nije bio meni trener, mi smo mnogo trenirali, a sad kod njega u prvom timu takođe se nastavilo to. Jako smo puno trenirali, mnogo se ostajalo pre i posle treninga. Znači, dolazili smo pre treninga da treniramo individualno, ostajalo se posle. Svi znamo te priče što se tiče Duleta. Tu jeste malo problem što je Partizan sistem u kome se očekuju rezultati, tako da ako ti već tri, četiri utakmice ne igraš na nekom nivou na koji je potreban, svi to vide. Jako je teško izdržati."

Priznao je da je mnogo naučio od Vujoševića i da danas koristi neke "cake".

"Svi mi koji smo igrali za Duleta naučili smo od njega način treninga, način ophođenja prema treningu, taj napor koji se daje tokom treninga gde nije bilo nikakvih kalkulacija i to je nas oblikovalo. Dosta nas koji smo potekli iz tog sistema, onako i kao osobe i kao igrači, dosta nas je napravilo neke karijere pre svega zahvaljujući tome tako da je to nešto što nas je odvajalo od drugih, pre svega taj odnos prema svemu. Odnos prema protivniku, da bude uvek isti odnos bez obzira ko je sa druge strane Ja dosta stvari iz tog vremena pokušavam da primenim i ovde, e sad je samo pitanje koliko su ti igrači danas spremni da to podnesu i tu mora da se pre svega oseti trenutak kada može da se trenira i koliko i da se oseti trenutak kada je možda momenat da se ne pretera u tome da ne bi došlo do nekog zamora i fizičkog. Dolaze povrede, a pre svega i mentalno da ti igrači mogu da daju i maksimum tokom sezone."

 

Na kraju, Avdalović se osvrnuo i na današnje generacije i izazove u prihvatanju intenzivnog rada.

"Igrači se naviknu na sve.  Mi kao deca smo odrasli u drugačijim uslovima. Bili smo na ulici praktično po ceo dan, igrali smo razne sportive. Fizički smo nekako kao deca mi bili pripremljeniji za taj naporan rad. Mislim da današnja deca, posebno ove nove generacije, ne pričam sad ovim momcima koje ja treniram, nego još ove mlađe, ne vidim da su puno na ulici. Znamo, pojavili su se... i ta tehnologija mnogo napreduje njima je mnogo zanimljivije da ostanu u kući ili da igraju igrice i da se druže na taj način ili preko telefona. Tu mora se povede računa. To koliko se radilo mislim da ne može baš na taj način da se implementira sada. Meni je to neki, da kažemo, znak kad vidim da se neko umorio, ako je već neki bol u mišiću ili u kostima, to je meni signal da smo možda preterali u nekom radu. To je meni signal da moramo malo da usporimo", zaključio je Avdalović za B92.sport.

Kompletnu epizodu sa Avdalovićem gde smo se dotakli i ostalih aktuelnih tema pogledajte ispod: