Zvezdino "februarsko prokletstvo"

Onda kada su crveno-beli podigli pehar Kupa Radivoja Koraća, činilo se da je to tek prva stanica. Ekipa je izgledala sigurno, uigrano, sa iskustvom i kvalitetom da do kraja sezone potvrdi status vladara domaće i regionalne košarke.

A onda je usledio – sunovrat. I to onaj najteži, jer dolazi sa visina na koje se sama Zvezda popela, verujući da tu pripada.

Starsport

"Prokletstvo" februarskog pehara

Ovaj scenario, nažalost, nismo gledali prvi put. I prošle sezone Kup Koraća je bio Zvezdina svetla tačka, ali i uvod u razočaranja koja su sledila. I tada, kao i sada, posle osvajanja prvog trofeja, usledio je pad – i to u najvažnijim trenucima sezone. Doduše, prošle sezone se to odrazilo na Evroligu, a ove sezone – na sva takmičenja.

Kao da osvajanje Kupa, umesto da donese samopouzdanje i dodatni motiv, u Zvezdinom slučaju postaje početak umora, gubitka fokusa i psihološkog pritiska koji tim ne uspeva da izdrži.

Prvi udarac stigao je u polufinalu ABA lige. Budućnost je iskoristila Zvezdine slabosti i eliminisala je iz borbe za titulu. Ali ono što je najviše zabolelo nije samo poraz, već način na koji se desio – bez energije, bez reakcije, bez one prepoznatljive crveno-bele čvrstine kada je najteže. Time je propuštena prilika da se odbrani trofej iz prošle takmičarske godine.

A onda – nokaut u domaćem prvenstvu. Poraz od Spartaka iz Subotice u polufinalu KLS-a, u seriji gde se činilo da nema dileme ko je favorit.

Ipak, Spartak je igrao sa srcem, organizovano, hrabro. Zvezda? Umorna, bez ideje, bez hemije.

Promašivali su otvorene šuteve, gubili lopte u ključnim momentima, delovali kao tim koji je ostao bez goriva taman kad je trebalo da doda gas.

Ovakav rezultat je bio samo pečat na sezonu koja se urušavala korak po korak sve od onog februara i slavlja u Nišu (ne računamo plej-in Evrolige, mada je i u tom periodu Zvezda bila bolja – čak peta na tabeli elitnog takmičenja).
 

Šta se desilo?

Teško je u ovakvim trenucima tražiti jednostavna objašnjenja. Bilo bi lako reći – povrede, umor, psihološki pritisak. Sve to jeste deo istine. Ali ono što je možda još važnije jeste osećaj da ova ekipa, bez obzira na kvalitet pojedinaca, nije imala hemiju na terenu. Nije imala onaj zajednički jezik kad je najpotrebnije – kada se lomi sezona.

Janis Sferopulos je pokušavao da pronađe dobitne kombinacije, menjao rotacije, tražio rešenja, ali bez uspeha. Svaki novi poraz kao da je brisao samopouzdanje iz svlačionice.

Zvezda je ove godine valjda naučila bolnu lekciju: trofeji se ipak osvajaju u maju i junu.

• Ni govora o odlasku: "Imam još dve godine ugovora"
• Jovanović: "Juče smo imali dva palca..."
• Sferopulos posle epskog debakla najavio promene u Zvezdi
• Zvezdina noćna mora – prvi put posle 13 godina

Navijači koji su godinama navikli da slave titule, sada s pravom postavljaju pitanja – gde je nestao karakter kad je bilo najvažnije? I, verovatno još bitnije – kako sprečiti da se identičan scenario dogodi i sledeće sezone?

Pred klubom su preispitivanja. Biće potrebno da se evidentno donesu neke teške odluke: da li će Sferopulos ostati na klupi, koji igrači će i naredne sezone biti deo tima, kako će izgledati strategija kluba?

Promene je već maltene najavio grčki starteg na konferenciji za medije.

Crvena zvezda ne može da se zadovolji sezonom u kojoj se osvoji samo jedan trofej. Sezona 2024/25 biće zapamćena kao ona u kojoj je Kup Koraća bio svetla tačka, ali i poslednji trzaj pre mraka koji se nadvio nad crveno-bele ambicije.

I sada, više nego ikada, Zvezda mora da pronađe način da razbije ovo prokletstvo.