Dončić, Kajri, Egzum i Dalas "na konopcima"

TD Garden je ostao nedodirljiv u prve utakmice u kojima, slobodno možemo reći, Boston je rutinski odneo pobedu i bez većih problema stigao do 2-0.

Krećemo sa utakmicom broj 1 koju su Boston Seltiksi dobili rezultatom 107:89 i tada je Džejlen Braun imao 22 poena i 6 skokova uz 2 asistencije, dok je 20 poena i 6 skokova upisao Kristaps Porzingis i prema mišljenju brojnih stručnjaka bio "X faktor" prve finalne utakmice.

Manje-više svaki igrač Bostona imao je odličnu utakmicu i dobar doprinos, pa smo videli 16 poena Tejtuma, 15 Derika Vajta (za koga stvarno možemo reći da je jedan od najboljih igrača uloge u ligi), 12 je imao Holidej, a 10 Al Horford.

Odmah nakon utakmice su krenule šale da Svjatoslav Mihaljuk sa 2 poena ima bolji učinak u NBA finalima od Džoela Embida...

Pogledajmo sada drugu stranu, Dalas Maverikse. Luka Dončić je imao 30 poena, 10 skokova i 1 asistenciju, Pi Džej Vašington 14 poena, Džejden Hardi 13, a Kajri Irving tek 12 poena – što je zasluga najviše Džrua Holideja i do toga ćemo uskoro doći.
 

Tanjug/AP Photo/Steven Senne

U prvoj četvrtini utakmice broj 1 videli smo neke veoma zanimljive stvari. Momentalno je Holidej pogodio trojku, a Kristaps Porzingis izvlačio čuvare iz reketa i rešavao situacije bilo u mečapu bilo iz mismeča bez većih problema čak i pod kontaktom, dok je reket ostajao kao poslastica za igrače Bostona.

Tada smo videli da je Džejson Kid odlučio da ekipa stane u zonsku odbranu i to u uvodnim minutima prve četvrtine, a to nije bio neki vid specijalne odbrane već "klasična" 2-3 zonska odbrana koja nekako i provocira šut za tri poena.

Epilog ste videli i sami – Boston je ubacio 37 poena. Koliko im je skok postao ranjiv (jedna od glavnih mana zonske odbrane) videćete i iz ovog primera gde Džejson Tejtum među trojicom igrača Dalasa hvata skok, ali Boston ne koristi dodatni posed.

Najbolja odbrana lige u regularnom delu bila je delo Minesota Timbervulvsa, a videli smo kako su ih Dalas Maveriksi razbili i to pogotovo u pikenrolu gde je Dončić birao svoje mete i bio posebno dominantan.

Minesota je često birala da Rudi Gober ide unazad, takozvani drop, a da igrač koji ide preko bloka brani Dončiću šut za tri poena. Košarkaškim terminom "Flat pick and roll defense".

Dončić je uspevao sjajno da "namesti" defanzivca na leđa popularnim "snake" driblingom i tako neutrališe jednog sjajnog defanzivca kakav je Džejden Mekdenijels pa koristio situacije koje pronađe na parketu i uposli saigrače za lake poene.

Znao je lako da napadne obruč i postigne koš, da uzme šut sa polu distance (maltene jedina mana koju flat odbrana ostavlja protivniku) ili da pošalje pas u reket ako Gober krene da napadne loptu. Pogledajte i sami:
 

Ono što se takođe moglo videti je da iz kratkih otvaranja Danijel Gaford može da napravi mnogo problema, iako vokalno ne važi za takvog igrača, Minesota mu je davala mnogo prostora. Isti je slučaj bio i sa Pi Džejem Vašingtonom i upravo u ovome leži ključ uspeha Boston Seltiksa.

Džo Mazula i njegovi saradnici pokazali su da su spremni za NBA finale, ništa nisu ostavili slučaju i sjajnim skautingom i pripremom neutralisali Dalas Maverikse i njihove glavne igrače, a posebno se ističe statistički podatak – jedna asistencija Luke Dončića!

Dončića je često čuvao Džejlen Braun, dok je Kajri Irving naspram sebe imao Džrua Holideja i Derika Vajta i morao da traži pikenrol i preuzimanje kako bi došao do nešto bolje pozicije za šut. Holidej je možda i najbolji defanzivac na lopti u čitavoj ligi, a način na koji koristi telo da spreči protivnika da ga obiđe prvim korakom je nešto čemu se svi dive.

Kada bi dolazilo do preuzimanja, Irving bi se našao u situaciji da ga brani Al Hofrod koji uprkos činjenici da ima 38 godina, igra sjajnu odbranu nad nižim igračem. Često je Mazula stavljao Džejsona Tejtuma da čuva centra što je bio rizičan i genijalan potez.

Dalas nije mogao da napadne ofanzivni skok (što im je bila najveća prednost u ovoj situaciji), a u svakoj odbrani pika imali su Seltiksi povoljan mečap koji bi se korigovao stranom pomoći u slučaju nužde.

Videćemo ovde da je Tejtum na centru i da preuzima Dončića i igra jako dobru odbranu, ali treba spomenuti i Maksija Klebera koji "Gortat blokom" pravi takozvanu "livadu" i Luki olakšava prodor, ali koša nema.

Luka Dončić je najbolji u izolacijama u čitavoj ligi i verovatno nema igrača koji mogu da postignu toliki broj poena na toliko poseda koliko može Dončić, ali je Boston na sve to bio spreman.

Kajri Irving, kao što sam rekao, morao je da igra protiv Džrua Holideja koji je pravi defanzivni specijalista.

Sem Hauzer je sprečavao povoljniji mečap Irvingu i uspevao da mu oteža svaki šut tako da Irving deluje nemoćno, a kada je Dončić tražio izolaciju da igra protiv njega izgubio je loptu i Boston je imao situaciju za lake poene.

Problem koji Dalas nije mogao da reši ste videli u priloženim video snimcima – protok lopte je potpuno zaustavljen od strane Boston Seltiksa.

Izolacije bez velikog uspeha Kajrija Irvinga, potpuna odsečenost Luke Dončića od ostatka ekipe i rutinska pobeda u dve utakmice. Ovo je taktika koju je Minesota koristila u sedmoj utakmici protiv Denver Nagetsa kada je Nikola Jokić dominirao, a svi drugi saigrači potpuno zaustavljeni.

Verovali ili ne, ali u prve dve utakmice smo videli samo sedam poena Dalas iz čistih spot ap situacija, odnosno kada igrač stoji u mestu i dobija loptu za šut. Svih sedam poena iz tih situacija delo su Pi Džeja Vašingtona.

"Pre-switch" i "Tripple switch" odbrane Boston Seltiksa pokazale su se maestralnom odlukom, a pogotovo ovo smo mogli da vidimo u Evroligi, recimo od Partizana u sezoni 2022/23, Olimpijakosa u sezoni 2023/24, a i ranije je Željko Obradović birao ovaj tip odbrane isto kao i Janis Sferopulos, Jorgos Barcokas pa i Ćavi Paskval.

Ovako nešto ćete videti u sledeće dve priložene situacije:

Boston je ubacio 16 trojki i ukupno imao 39 pogođenih šuteva od čega je asistiranih bilo 23 i treba biti iskren i reći da je veliki deo bio iz kontri nakon fantastične odbrane, ali i kada je Porzingisa i Holideja sjajno služio šut u uvodnim minutima susreta.

Dalas je imao samo 9 asistencija na 35 pogođenih šuteva od čega je, ponavljam, tek jedna bila delo Luke Dončića.

Utakmica broj 2 je dobijena rezultatom 105:98. Vidimo da je Boston imao 2 poena manje, a da je Dalas podigao nivo igre i da to opet nije bilo dovoljno da se nešto više uradi.

Holidej je blistao sa 26 poena, 11 skokova i 3 asistencije, 21 je imao Braun, 18 Vajt, toliko je ubacio i Tejtum samo je podelio i 12 asistencija, dok je Dončić na drugoj strani (uprkos povredi) imao 32 poena, 11 skokova i 11 asistencija, Vašignton je imao 17, Kajri 16 i bio bolji nego prošli put iako je delovalo nedovoljno.

Pozabavićemo se sledećim podatkom: Boston je, možemo reći, rutinski dobio utakmicu broj dva uz samo 26 odsto šuta za tri poena.

Jasno je bilo od starta šta je Bostonov plan u drugoj utakmici. Koristili su svaki propust zonske odbrane, ali i koristili defanzivne nedostatke Luke Dončića i stalno ga uvlačili u pikenrol.

Iako u ovoj specifičnoj situaciji koš nije postignut, videćete koliko je lako Tejtum prošao pored Dončića i kako je defanzivni skok Dalasa ugrožen.

Džejlen Braun je često tražio situacije da saigrači budu primorani da pomažu Luki Dončiću.

To je bila genijalna zamisao Džoa Mazule koji je neutralisao tzv. "roaming centra" i naterao ga da direktno pomaže Dončiću u odbrani umesto da luta po reketu i gleda gde je najpotrebniji, što je dozvoljavalo protrčavanja i situacije za lake poene.

Ciljano je Boston išao na mečap Tejtum - Dončić, što je potpuno razbijalo dobranu Dalasa, a lopta kružila fenomenalno i nesebičnom igrom dolazili su poeni kao na traci.

Upravo je Porzingis glavni razlog za ovo. Boston ostavi loptu u rukama Džejsonu Tejtumu koji traži da igra protiv Dončića, što smo i videli.

Potom, Mazulina ideja je bila da se teren raširi što je više moguće i da u kornerima stoje šuteri poput Porzingisa, Vajta, Holideja, Hauzera...

Na taj način, odbrana je raštrkana, pomoć je teže dobiti, a napad ima šansu da bira koga i kada napada. Pogledajmo ovu situaciju:

Porzingis i Braun stoje u ćoškovima, dok je Holidej prepoznao da je Kajri ostao na njemu i odšetao je do reketa. Odbrana Dalasa je maksimalno raširena i Tejtum provejava pored Dončića pa napada dva jako loša defanzivca i epilog je kristalno jasan.

Mnogo smo puta videli akcije sa nekoliko blokova kojima je cilj da Kajrija Irvinga ostave pored Kristapsa Porzingisa. Kajri je davao sve od sebe i pokušavao telom da spreči Porzingisa da se postavi, ali Letonac je šutem sve to rešavao bez problema.

Često su igrači poput Lajvlija bili eksponirani jer moraju da donesu odluku na kog igrača će krenuti kako bi sprečili poene, a iza leđa bi mu neko protrčao i ostao bi nemoćan.

Ono što je Boston još bolje radio u drugoj nego u prvoj utakmici je eksploatacija protivničkih centara, Tejtum je često ostajao sa centrima i Dalas to nije mogao da iskoristi za ofanzivni skok.

Uspešno se Boston gradio u reketu i otvarao 5 na 4 hendikep situacije u kojima Lajvli posle pokušaja da dođe do ofanzivnog skoka nije ni stizao da se vrati u odbranu, a Seltiksi bi otvarali situacije i uvećavali prednost.

Uspevao je Boston i da izvlači centre Dalasa u pikenrol situacijama i da ih tera da brane perimetar, dok bi bekovi ostajali u reketu i bili maltene samo posmatrači u napadima Tejtuma, Brauna, Vajta i ostalih.

Seltiksi, kao što vidite, imaju mnogo prednosti u ovoj seriji i to maksimalno koriste. Daleko od toga da je Dalas bez šansi.

Maveriksi i dalje imaju šansu da se vrate u meč jer se serija vraća u Teksas. Nisu uspeli da zaustave poene Bostona u reketu i to će im biti glavni zadatak.

Najlakše rešenje je strana pomoći i nešto poput "Next" ili "Tripple switch" odbrane što je sada na Džejsonu Kidu da pronađe i odluči, ali Boston u šutu za tri nije blistao ni u prvom ni u drugom meču.

Kao što sam rekao, 26% u drugom odnosno 38% u prvom meču su momci iz Masačusetsa šutirali za tri, a pogledajte potom podatak o broju ubačenih trojki, odnosno ko su lideri u ovoj kategoriji:

Luka Dončić i šest igrača Bostona. Interesantno, zar ne?

Kajri Irving mora da se probudi i pronađe način da bude produktivan što će biti pakleno teško jer se na njemu smenjuju Džru Holidej, Džejlen Braun i Derik Vajt uz pomoć Pejtona Pričarda i Sema Hauzera pa i Ala Horforda iz preuzimanja.

Dakle, najbolji defanzivci Bostona imaju posao da neutrališu Irvinga i to rade maestralno. Kada im je odgovaralo da preuzimaju, preuzimali su. Kada im je odgovaralo da Holidej ide preko bloka, prati Kajrija u stopu i sprečava mismeč to su i radili.

Utakmica broj tri biće na programu u noći između srede i četvrtka od 2 časa i 30 minuta posle ponoći i Dalas će biti domaćin.

Jasno je da je ulog veliki – šampionska titula, ali Dalas mora da brine i o "metli". Ipak, Irving je obećao svima u Bostonu da će ih pozdraviti u utakmici broj 5 u TD Gardenu.

Šta mislite, da li će ispuniti obećanje?

Stefan Nikolić