Lebron dopingovan? "Bio je na steroidima – kada su počeli da testiraju..." VIDEO

Lebron Džejms važi za jednog od najboljih i najvećih košarkaša u istoriji. Osvojio je četiri šampionske titule – dve sa Majamijem i po jednu sa Klivlendom i Lejkersima.

On je najbolji strelac u istoriji lige i jedini sa 40.000 postignutih poena, takođe i jedini sa 40.000 poena i 10.000 skokova.

"Kilometar" teksta bi bilo potrebno da se napiše šta je on sve uradio u karijeri, a sada sa 40 godina i dalje igra na elitnom nivou i jedan je od najboljih igrača Los Anđeles Lejkersa.

Tokom razgovora na podkastu "Club520" je Džef Tig rekao da je Lebron Džejms bio dopingovan.

"Lebron je bio na steroidima, brate. Morao je da propušta utakmice jer je bio na steroidima. Navodno. Kada su počeli da testiraju za HGH (hormon rasta), morao je da propusti nekoliko utakmica. Rekao je da ga bole leđa, propustio tri nedelje i vratio se mršav", objasnio je Tig, dugogodišnji NBA košarkaš i Ol-Star.

Nakon što su ovi komentari obišli sve društvene mreže, Džef Tig se ponovo oglasio i delimično demantovao svoje priče rekavši:

"Ljudi, vi ste jako čudni. Šalio sam se za Lebrona. Bio je jako dominantan", napisao je Tig na "Instagramu".

Ljudski hormon rasta (HGH - human growth hormone), takođe poznat kao somatotropin, je hormon koji se prirodno proizvodi u hipofizi.

On igra ključnu ulogu u stimulisanju rasta, regeneraciji ćelija i održavanju zdravih tkiva u celom telu. Nivoi HGH su obično visoki tokom detinjstva i adolescencije, promovišući rast i razvoj kostiju, mišića i drugih tkiva.

Iako možda nije klasičan steroid, već supstanca koja se koristi da se ubrza oporavak, može da smanji procenat masti u telu i poboljša atletske sposobnosti kod sportista zbog čega se i koristi.

Stare metode su iščezle jer su dovodile do Krojcfeld-Jakobove bolesti (retka degenerativna bolest mozga) i krajem 1980-ih godina razvijen je rekombinantni hGH (rhGH) putem genetskog inženjeringa, koji se s uspehom koristi u lečenju pacijenata sa nedostatkom hormona rasta omogućavajući rast kostiju i utičući na konačnu visinu pacijenta.

Poznati ovakav slučaj je slučaj Lionela Mesija.

Sportisti i bodibilderi tvrde da hGH povećava mišićnu masu i smanjuje masno tkivo, a upotreba hGH u sportu danas se ne zasniva samo na njegovim anaboličkim svojstvima, već i na njegovom uticaju na metabolizam ugljenih hidrata i masti.

Često je na uzorku pronađen kod plivača, kao i kod igrača koji učestvuju na velikim sportskim takmičenjima. Međunarodne federacije i Međunarodni olimpijski komitet uvrstili su hGH na listu zabranjenih supstanci još 1989. godine, kada je postalo jasno da razvoj biotehnoloških proizvoda zasnovanih na rekombinaciji DNK čini hGH mnogo dostupnijim na regularnom, ali i na crnom tržištu.

Na Zabranjenoj listi iz 2006. godine, hGH se nalazi pod klasom S2 hormona i srodnih supstanci.

Eritropoetin (EPO), kortikotropin, kao i insulin-sličan faktor rasta (IGF-1) i insulin takođe spadaju u istu kategoriju peptidnih hormona.

Tokom Olimpijskih igara 2004. godine u Atini, prvi put je korišćen takozvani direktni metod Vua i saradnika.

Nijedan od pozitivnih uzoraka seruma na kraju nije proglašen zaista pozitivnim; razlog za to je bio suviše kratak vremenski okvir u kojem test može da detektuje prisustvo hormona, kao i kratko poluvreme hormona rasta u cirkulaciji (oko 20 minuta).

Istraživanja su pokazala da se koncentracije hGH vraćaju na osnovni nivo 8–16 sati nakon intramuskularne injekcije, i 11–20 sati nakon supkutane injekcije.