Legendarna bitka koja je spasila košarku

Kažu da bi današnja košarka izgledala mnogo drugačije da nije bilo velikog rivalstva Lerija "Ptice" Birda i Ervina "Medžika" Džonsona.

Kažu da su upravo njih dvojica spasili ligu i da je građenje rivalstva počelo još u ranom dobu, tokom studiranja na Mičigen stejtu, odnosno Indijana Stejtu.

Bila je to 1979. godina, a koledž košarka je čekala svoju najveću noć. Finale NCAA turnira donelo je dvoboj između pomenutih Mičigen Stejt Spartansa i Indijana Stejt Sikamorsa.

Dva tima koja su delovala kao potpune suprotnosti, baš kao i dvojica igrača koji su ih predvodili. S jedne strane bio je osmeh, šarm i energija Medžika Džonsona, a s druge strane tiha odlučnost i ubitačna preciznost Lerija Birda.

Shutterstock/Brocreative

Rivalstvo je veoma važna stvar, čak nekako i potcenjena ako mene pitate. Da li bi sport bio toliko važan da nema rivalstva? Taj naboj emocija, želja za pobedom, samo još taj jedan put da tim sa druge strane padne.

Pa onda još jednom, pa još jednom...

Takmičarski duh, ta želja da đavolu prodaš dušu za taj jedan trofej, to parče metala koji će ti ispuniti srce srećom za čitav vek, a iza tebe stoji čitava armija ljudi koji te obožavaju, pa ta želja postane opsesija i onda je sve otišlo dođavola.

E, to je rivalstvo, kada dva generala usmere svu energiju na borbu na ličnom planu, a košarka je ovde shvaćena lično, igrana je srcem, glava se nije hladila godinama i samo je jedna stvar bila važna – pobeda.

Kažu da je između ljubavi i mržnje tanka linija, a Medžik i Leri su nas upravo tome naučili.

U to vreme, košarka na koledžu je bila popularnija nego danas, ali niko nije mogao da predvidi da će ova utakmica postati najgledaniji meč u istoriji američke univerzitetske košarke.

To nije bilo samo finale NCAA turnira – to je bio početak jednog od najvećih rivalstava u istoriji sporta, rivalstvo koje je ponovo popularizovalo NBA ligu i koje je, možemo reći, spasilo ovaj prelepi sport.

Medžik Džonson se od starta sjajno snašao na Mičigenu, dolazio je iz porodice slične okruženju i bez većih problema šarmirao nove kolege i uklopio se onako kako se i nadao.

Leri Bird je... Pa, dobio potpuno drugačiji scenario. Došao je kod legendarnog Boba Najta i vrlo brzo skapirao zašto je bio toliko ozloglašen.

Na prvom treningu su se delili u dve ekipe za košarku 5 na 5 i Leri nije bio izabran.

Bob je to uvideo kao Lerijev propust. Kada mu je tražio cimera, smestio ga je sa momkom koji dolazi iz uglađene porodice, dok je Leri, kako je već rečeno dete ljudi iz radničke klase. Još jedan kiks.

Ubrzo je Leri povredio stopalo, a Bob Najt mu isprva u to nije poverovao, pa se ispostavilo da je došlo do loma i stvari su se dodatno pogoršale.

"Povređen sam, ne mogu da igram, ne mogu da radim, nemam novca ni za šta i moram da idem kući", tada je rekao Leri i stopirao na autoputu kako bi došao kući.

Posle samo 25 dana, Leri Bird napušta košarku, odlazi sa Indijana Stejt univerziteta, napušta Boba Najta i vraća se kući. Nostalgija je pobedila, bio je jako tužan i depresivan i svestan da mora da pronađe posao.

I pronašao ga je – Leri je bio đubretar.

"Voleo sam taj posao. Bio sam napolju sa svojim prijateljima, skupljali smo smeće, čistili grad, mislim da bih bio vrlo uspešan u tom poslu. Koliko puta ste prošli pored nečega u svom kraju i zapitali se zbog čega se ovo ne sredi, ne popravi ili ne skloni? E, pa, ja sam bio taj čovek koji je sve to završavao. Bio sam taj čovek koji je nečiji kraj učinio lepšim", rekao je Leri Bird jednom prilikom.

Gospodin Ptica je obavio razgovor sa majkom koja je morala da radi dva posla i celog života se mučila i nije smela da dozvoli svom sinu da veliki talenat protraći radeći kao đubretar pa ga je naterala da se vrati na fakultet.

Indijana Stejt Sikamorsi su pristali da mu daju školarinu i on se zvanično vratio u NCAA posle kratke epizode u "džunior koledžu" i radu na mestu đubretara. Nerangirani Sikamorsi su pod Lerijem Birdom postali košarkaška sila, a on je imao 33 poena i 13 skokova u proseku.

"Nisam dobro postupio tada... Samo sam ga pustio da ode. Imao sam strašno dobar tim i Leri mi nije previše značio, a verujte mi, često sam razmišljao o tome i da mogu da vratim vreme nikada mu ne bih dozvolio da ode. To je moja najveća greška", rekao je Bob Najt.

Koliko god da su oči javnosti bile uprte u Lerija, ništa manje pažnje nije privlačio ni plejmejker Mičigen Stejt Spartansa. Irvin "Medžik" Džonson.

Mičigen Stejt je imao jak tim, izgrađen oko Džonsonove sposobnosti da diktira tempo i asistira sa neverovatnom lakoćom. Na drugoj strani, Indijana Stejt nije bila tipična košarkaška sila, ali su imali jednog neverovatnog čoveka – Lerija Birda.

Bird je te godine osvojio nagradu za najboljeg igrača NCAA (Wooden Award), vodio Indijana Stejt do nestvarnog skora 33-0 pre finala i delovao nezaustavljivo.

Ipak, problem je bio u tome što je njegova ekipa bila previše zavisna od njega. Medžik, sa druge strane, nije bio sam – imao je sjajnu podršku, posebno od centra Grega Kelsera i šutera Džima Bovija.

Ovaj duel Indijana Stejt Sikamorsa i Mičigen Stejt Spartansa je proglašen za meč godine, a probijeni su mnogi rekordi što se tiče gledanosti.

Nijedan meč u istoriji koledž košarke nije bilo toliko praćen.

Naslovi u novinama su glasili da se nešto legendarno upravo dešava, ljudi kao da su osetili da će ovo biti možda i najvažnija stvar za košarku.

Na zagrevanju pred utakmicu, harizmatični Medžik je prilazio svima i sa osmehom "kao devet i petnaest" pružao ruku redom saigračima, sudijama, protivnicima. Kada je prišao Leriju, on ga je samo mrko pogledao, dok Medžik nije skidao osmeh sa lica rekavši: "Srećno".

Leri mu je hladno odgovorio: "O, da, počinjemo".

I dan danas kaže da se ne seća da li mu je pružio ruku i da li je to zaista rekao, ali da to definitivno liči na nešto što bi on uradio. Još je dodao kako nikada nije kapirao poentu tog smejanja, zagrljaja i rukovanja pre utakmice.

Medžik je pokazao zbog čega je Mičigen Stejt bio toliko voljen od strane košarkaške publike. Delio je asistencije, zakucavao, dizao publiku na noge tokom čitavog meča, a Leri nije baš imao sjajno veče.

Spartansi su bili bolja ekipa od Sikamorsa,nije prošao posed, a da pored Lerija nije stajalo barem dva igrača Spartansa, pa iako ga nisu sasvim zatvorili, uspeli su da ga uspore i trijumfuju sa 75:64

Mičigen Stejt Spartansi su postali nacionalni prvaci.

Zauvek će ostati zapamćena situacija kada Medžik sa nikad većim osmehom daje intervju novinarima, a Leri sedi na klupi i prekrivši glavu peškirom krije suze.

Eto koliko im je ova utakmica značila.

Spartansi su dobili duel rezulatom 75:64, najviše zahvaljujući Medžiku Džonsonu, a pritom su Spartansi Pticu zadržali na svega 19 poena.

Odmah u svlačionici je kroz zube govorio da će sutra ustati pre prvih petlova i šutirati dok mu prsti ne otpadnu. Saigrači su ga gledali u neverici.

"Čoveče, igrali smo veliko finale protiv Mičigen Stejta. Prvo naše finale, idemo da se hvalimo svima, da uživamo".

Leri ih je samo pogledao ne rekavši ništa i otišao na tuširanje.

Prvo poluvreme je bilo neizvesno, ali kako je utakmica odmicala, Magik Džonson je preuzeo kontrolu. Sa 24 poena, 7 skokova i 5 asistencija, on je vodio Spartanse do pobede 75:64.

Leri Bird je, uprkos 19 poena i 13 skokova, imao težak dan, šutirajući 7/21 iz igre. Indijana Stejt jednostavno nije mogla da isprati tempo Mičigen Stejta i to ga je bolelo više nego išta.

Samo zbog ove utakmice, ovog poraza i ovog rivalstva je košarka živnula, vaskrsla i ponovo postala popularna, prevashodno u SAD i onda se prelila na ostatak sveta.

Mnogi kažu da je "March Maddness" nastao od ovog trenutka, a mnogi svedoče o popularizaciji košarke kroz rivalstvo Lejkersa i Seltiksa koje traje i dan danas.

Stvoren je potpuno drugačiji imidž, koledž košarka je imala svoje skandale, evropska košarka ipak neke malo drugačije probleme, a NBA je kao najzvučnije ime bila liga u najvećem mulju.

Danas je NBA liga slobodno možemo reći na samom vrhu. Među najplaćenijim sportistima imaju najviše igrača (Sa 36 od 100 su ubedljivo prvi), dok su Los Anđeles Lejkersi i Njujork Niksi uz Golden Stejt Voriorse među 10 najvrednijih timova na planeti.

Priče poput ove i igrači poput Lerija i Medžika počinju da blede, a nikako se ne sme zaboraviti njihov doprinos košarci kao sportu i činjenica da zbog njih dvojice danas sve izgleda drugačije.

"Nisam mogao da podnesem Medžika", Leri Bird je kasnije priznao da mu je poraz u tom finalu bio najteži u karijeri. Nije mogao ni da priča sa Džonsonom narednih meseci. "Nisam ga poznavao, ali sam ga mrzeo jer mi je uzeo titulu", rekao je Bird.

"Znao sam da ćemo se opet sresti", Medžik je nakon utakmice izjavio: "Znao sam da Leri neće zaboraviti ovu utakmicu i da ćemo se sresti ponovo, i to na većem nivou". 

Naravno, bio je u pravu.

Stefan Nikolić