"Zato je Duško Vujošević bio najveći" VIDEO

Vanja Marinković je tokom gostovanja kod Nenada Kostića na podkastu "Kole Point" govorio o oporavku od teške povrede i nagovestio povratak na parket.

Takođe se prisetio legendarnog trenera i najtrofejnijeg stručnjaka Partizana Duška Duleta Vujoševića, kod koga je Marinković i počeo karijeru.

"Ja to nikada neću zaboraviti. Bio sam u gimnaziji i zvao me je Stragi (Zoran Stevanović, prim.aut) i kaže da se igra Kup u Pioniru. Skinuli smo se ja i Miloš Glišić. To je bio moj prvi dodir i onda, naravno, Dule. U Pionir ulazim, u svlačionicu, i igrači koji se skidaju su Bogdan, Leo, Kinsi, Žofri, Gagi, Berta i još neko. Nije loša ekipa", kroz smeh kaže Marinković.

O Duletu je pričao sa mnogo emocija:

"Ne sećam se rezultata i to, ali znam da je to bio moj prvi dodir sa prvim timom Partizana i posle sam dolazio samo kada im fali igrač za trening, kada neko ne može. Bio sam pred Bajern u Areni, a to je moj prvi izlazak u Arenu. Klinac izlazi i ne zna gde bije, a svi igrači tu. Oni su me prihvatili kao da sam dugo tu, a ja imam 16–17 godina i veliko uzbuđenje i trema... Posle sam konstantno igrao. Prvih par treninga sam dolazio povremeno i bio potpuno nebitan, a posle... Sećam se – imamo sastanak u prostorijama kluba na stadionu. Izlazimo svi sa sastanka, a ostaje stručni štab unutra. Sedimo mi u tom holu stadiona i neko izlazi i kaže da me zove Dule. Bogdan sedi pored i kaže 'ajde, zove te ćale'. Na kraju i jeste tako bilo. Od silne treme i strahopoštovanja koje sam imao i dan-danas imam to kada pričamo o njemu i kada bih se video sa njim, imao sam to strahopoštovanje. Dođeš na trening pa ti brada poraste malo i on ti kaže da se obriješ. Stalno je to radio. Knjige, muzika, pozorište... Edukovao je igrače na način na koji to nikad niko neće uraditi", rekao je Vanja.

"Ako te je voleo... Nekoga je, naravno, više voleo i bio bliži. Imaš simpatije više prema nekome, ali nas je on stvarno voleo kao sinove. Ako ti se on da 100% i ti mu to vratiš tako što mu veruješ, ti imaš potpunu slobodu, ne sad da radiš šta hoćeš, već slobodu na terenu. Puštaće te da igraš, da promašuješ šuteve za pobedu sa 18 godina i tako to. To su stvari koje su tada mogle da se rade i koje je on, realno, radio."

Umeo je i da zaštiti igrača...

"Apsolutno. Dule je, stvarno mislim tako, uvek stajao u odbranu igrača. Kada je dobro, igrači su u prvom planu, kada nije, tada je on. I kada ostanete sami, on ti kaže šta valja i šta ne valja. On te kalupi i non-stop te formira kao ličnost onako kako on misli da ličnost treba da izgleda. Zato je i bio najveći. I dan-danas kada pričam sa Tepićem, Sašom, Bogdanom... To su igrači iz različitog perioda i svi se sećamo treninga, svako zna njegov svaki trening, svaki detalj, vežbu, način na koji priča, fore koje baca. To su stvari koje ti zauvek ostaju u sećanju i dan-danas možeš to da koristiš", objasnio je Vanja Marinković.

Usledila je kriza i rezultatski pad. Kako se on nosio tada sa tim kao jako mlad košarkaš?

"U tim momentima nisam o tome razmišljao. Naravno, sve to osetiš na svojoj koži i ceo taj period kada je Dule otišao od 2015. do 2019. godine je Partizan imao 6 trenera. Nemaš vremena ni da se navikneš već drugi dođe. Sijaset igrača kojih se više ni ne sećam i uvek se nešto menjalo. Loši rezultati, kriza, sve to do mene nije dolazilo u potpunosti. To je bilo užasno. Ne daj bože da neki mladi igrač ima sedam trenera za pet godina. Dijamantidis je za karijeru imao dva trenera, a ja deset. Možda i više. Jako težak put. Tako mi je bilo namenjeno. Kroz sve što se dešavalo i posle sve što se desilo, meni i najbliži pričaju da to što sam ja prošao je prošlo svega par igrača na svetu. Ti si konstantno pod lupom i u Zvezdi i u Partizanu. Rekli su mi da sam novi Bogdan. Stani, polako. Bogdan je trpao ko lud, imao 125 poena u finalu i sad ti moraš da imaš isti put. Ne moraš. Nažalost, u Partizanu je uvek tako. Neka blaga kočnica i blagi pad, ti si već u problemu, a malo preko ti si već sledeći Bogdan. Dolazilo je to do mene. Čuo sam i osetio sve to. Mnogo se toga dešavalo, mnogo se trenera promenilo i nijednom se nisam lepo osvrnuo na to i sagledao situaciju u miru. Verovatno ću to moći kada budem završio karijeru i možda napišem knjigu."

Pričao je o velikom broju igrača i trenera koji su prošli kroz Partizan, a on je sa 17 godina postao kapiten.

"Meni je to Dule dao... I posle taj period kada je otišao, osetio sam olakšanje jer napokon nema nikog da mi daje knjige i tera da budem kući. I dan-danas mi je žao što sam tako razmišljao. Sa razlogom je on meni sve to dao. Jedan je od najpametnijih ljudi koje sam upoznao. Uvek je razmišljao unapred, po pet ili deset koraka. Nije mi bilo lako, ali ako sam davao neku nadu, drago mi je. Mene je to oblikovalo i kao čoveka i kao igrača. Da li je to bilo dobro? Verovatno jeste. Sve ima svoje dobre i loše strane i s obzirom da je to Dule radio, sigurno ima više dobrih nego loših strana."