Bajern u nedelju (16.30) započinje plej-of Bundeslige, a za kapitena Vladimira Lučića ovo će biti jubilarno deseto učešće u doigravanju nemačkog prvenstva.
Bavarski tim je ove sezone odigrao 75 zvaničnih utakmica, a tek mu predstoji finiš plej-ofa u prvenstvu Nemačke.
Lučić, koji u junu puni 37 godina, ne krije da mu je ova sezona bila jedna od najzahtevnijih u karijeri.
"Za mene lično, ovo je bila jedna od najtežih sezona otkad sam ovde, s obzirom na sve stvari sa kojima smo morali da se nosimo. Promena trenera, odlazak nekoliko pomoćnika, rotacije igrača u osetljivoj fazi sezone i neverovatan broj utakmica. Ipak, regularni deo prvenstva završili smo sa skorom 29-5. Imam veliku motivaciju da ovu izazovnu sezonu krunišemo titulom i prvi put u istoriji Bajerna vežemo tri šampionska pehara", istakao je Lučić.
Kao kapiten, zadovoljan je reakcijom celog tima nakon dolaska Svetislava Pešića na klupu krajem 2025. godine.
"Imamo zaista dobre i profesionalne momke. Sa drugačijim karakterima, sezona je mogla da ode u potpuno drugom pravcu. Što se tiče trenera Pešića, malo je trenera u Evropi i Evroligi sa takvim renomeom. Odmah je preuzeo ulogu 'alfa figure' i donosio odluke. Mi igrači smo osetili tu vrstu autoriteta i pratimo ga, iako nije uvek bilo lako".
Bajern je u Evroligi imao 17 ostvarenih pobeda, dok je u Bundesligi zauzeo prvo mesto pred plej-of, ali kaže da se mere samo trofeji.
"Mi ne predstavljamo samo košarkašku sekciju, već jedan od najvećih sportskih klubova na svetu. Kada vidite taj logo, mislite na pobednički mentalitet fudbalera gde niko nije zadovoljan drugim mestom. Zato ne mislim da bi samo jedan osvojen trofej značio uspešnu sezonu. S druge strane, treba biti realan - 17 pobeda u Evroligi nakon serije od devet poraza pokazuje da smo bili konkurentni, iako važimo za autsajdere zbog budžeta".
Ispratio je i finiš Evrolige, u kojoj je najveći utisak ostavio njegov bivši klub, Valensija.
"Pratim Valensiju, plasman na F4 je neverovatan uspeh. Niko ih nije video tamo, a oni su nakon dva poraza kod kuće pokazali karakter i vezali tri pobede protiv Panatinaikosa. Velike zasluge idu igračima, ali i treneru Pedru Martinezu sa kojim sam sarađivao."
Koliko još Lučić može da izdrži u ovakvom tempu?
"Uh, ne znam. Samo primećujem kako godine lete zbog ovog našeg tempa. Tokom moje prve godine ovde u Minhenu prvi put sam postao otac, a u međuvremenu sam dobio tri ćerke. Kada toliko igraš košarku i uz to se brineš o porodici, vreme proleti, a da i ne primetiš. Na svom telu to i ne osećam toliko, ali vidim kako mi devojčice rastu. Da si me pre četiri-pet godina pitao da li ću igrati i sa 37, sigurno bih rekao da neću. Ali osećam se dobro i nadam se da nikada neće doći dan kada će mi neko ujutru reći da samo „odrađujem“ ugovor. Želim da nastavim da pomažem timu, to je cilj. Koliko još dugo? Videćemo".
"Nemam izbora, bavarski školski kalendar traje do kraja jula. Ali uživam u životu ovde, naročito kada je lepo vreme. Konačno ću imati vremena da sa porodicom uživam u prirodi i jezerima oko grada", zaključio je Lučić.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar