Bilo, ne ponovilo se

Navijači crno-belih očekivali su mnogo više, pogotovo posle velikih najava sa početka sezone od strane čelnika kluba, pa i stručnog štaba, koji su verovali da se Partizan ove sezone može ponovo vratiti u plej-of. 

Crno-beli za razliku od prošle sezone sada nisu pravili radikalne promene, pa je tako u klub pred početak sezone stigla samo tri nova košarkaša. Dilan Osetkovski, Šejk Milton i najzvučnije u vidu Džabarija Parkera, koji je došao iz Barselone. 

Imali su pokrića ljudi iz kluba da obećaju navijačima, jer su svi smatrali da je Partizan oformio sjajan tim, dok su nekolicina igrača napustila klub. Otišli su Balša Koprivica, Ajzea Majk, Brendon Dejvis, Frenk Nilikina, dok je raskinut ugovor i sa Ifeom Lundbergom. 

Partizan je prethodne dve godine sve do poslednjeg kola Evrolige bio u trci makar za plasman u plej-in, a sve pristalice crno-belih su verovale u korak napred ove sezone. 

Pripreme i start sezone

Pripreme su odrađene na ne baš najbolji način, jer je Partizan odigrao turnir u Italiji, pa onda i dueli u Beogradu, jedan na otvorenom protiv ekipe PAOK, gde je bio pravi spektakl i potom u dvorani Aleksandar Nikolić, gde je rival bio Makabi. 

Crno-beli su već na tim mečevima imali dosta problema sa povređenim igračima, glavni problem je bio Karlik Džons, kao i Tajrik Džons, koji nisu mogli da igraju na tim utakmicama. Željko Obradović se uglavnom oslanjao na mlađe kategorije, koji su imali šansu da se pokažu pred start sezone. 

I onda je došao na red put u Australiju o kome se i dan danas priča u ne baš dobrom tonu, jer većina smatra da je to uticalo na lošiji start sezone. 

Partizan je u saradnji sa Panatinaikosom odigrao utakmicu u Sidneju, što je ispratio veliki broj navijača, jer je Australija zemlja u kojoj živi veliki broj Srba, kao i Grka, pa je atmosfera bila odlična. Ipak Obradović na tim mečevima nije mogao da vidi pravu sliku svog tima, jer je Partizan nastupao u dosta izmenjenom sastavu, bez nekolicine bitnih igrača. 

Prema mnogim mišljenjima, upravo ovaj put je dosta uticao da Partizan novu sezonu Evrolige započne porazom. Crno-beli su novu sezonu krenuli protiv novajlije u Evroligi, ekipe Dubaija, koji im je bio poznat iz okršaja u ABA ligi. 

Partizan je izgledao neprepoznatljivo i lagano su poraženi od tima koji je tako upisao prvu istorijsku pobedu u Evroligi. 

Ipak navijači crno-belih nisu tako dugo čekali na prvi trijumf crno-belih, jer je on usledio već u drugom kolu. Partizan je igrao na domaćem terenu protiv Olimpije Milano, pred naravno punom Arenom, što su crno-beli iskoristili i pretvorili u svoju veliku prednost i uz mnogo sreće upisali svoju prvu pobedu. 

Ova sezona Evroliga imala je nikad više duplih kola, pa smo tako već u drugoj nedelji imali dve utakmice, a Partizan je i drugu utakmicu u toj nedelji odigrao na domaćem terenu, gde je moglo bi se reći rutinski savladala ekipa Anadolu Efesa. 

Usledio je polovičan učinak protiv Španskih timova, prema očekivanjima Partizan je bio poražen od Reala, ali je sve to ispravio prvom pobedom u gostima u sezoni, a to je bilo protiv Baskonije, posle sjajne partije Karlika Džonsa i naročito Dvejna Vašingtona. 

E, a onda se desilo nešto što je odlučilo dalji tok sezone. 

Povreda Karlika Džonsa

Dana 20. oktobra na utakmici ABA lige protiv FMP, povredio se Karlik Džons. Svi su zanemeli u tom trenutku, a pogotovo posle informacije dan kasnije, da ga na terenu neće biti sve do kraja februara meseca. 

Kako se ispostavilo, to je bio nedostatak, koji Partizan nije uspeo da nadoknadi i da popuni, jer se momentalno krenulo sa pričama, koga bi sada crno-beli mogli da dovedu, da popuni takvu prazninu koja je usledila posle povrede Karlika Džonsa, koji je bio pravi lider na terenu. 

Izbor je pao na vremešnog Nika Kalatesa, koji nije bio u kombinaciji Vasilisa Spanulisa u ekipi Monaka. Svi su na prvu loptu bili skeptični ovim izborom, jer je Grk već na zalasku karijere, ali je ubrzo pokazao da i u ovim godinama može da bude od koristi. 

Nije rad sa ovim plejmejkerom bio stran Obradoviću, jer je sa njim imao priliku da sarađuje još na početku njegove karijere u dresu Panatinaikosa. 

Odjednom se Partizanu sezona okrenula naopačke, što se odmah videlo na terenu. Nije Partizan u prvim mečevima imao pravo rešenje na pleju, to uloga je dodeljena Dvejnu Vašingtonu, koji ipak nije za taj zadatak najbolje rešenje. 

Crno-beli su do povrede Karlika Džonsa imali učinak od četiri pobede i samo jednog poraza,a posle povrede vezali su čak četiri poraza, a naročito boli onaj protiv Barselone, kada je Vil Klajburn pogodio trojku sa pola terena i tako doneo pobedu svom timu. 

Pre toga od Partizana bili su bolji Pariz, Hapoel i Olimpijakos. 

Crno-beli napokon lošu seriju su prekinuli posle velike borbe protiv Monaka, koji su savladali 78:76. Na tom meču Partizan je imao neverovatan pad u igri, kada su košarkaši Monaka napravili seriju poena od 20:0, a Partizan je na jedvite jade uspeo da sačuva pobedu. 

Ova pobeda nije otklonila gorak ukus u ustima, jer se videlo da u ekipi ne štima sve kako treba, a to se najbolje videlo posle sigurno najbolnijeg poraza u sezoni protiv Asvela u gostima. 

Već su tada počele da kuju priče o lošoj atmosferi u svlačionici. Iz nekih nepoznatih razloga na tom meču nismo videli Tajrika Džonsa, da bi Željko Obradović posle utakmice rekao da se malo pitaju igrači o čemu se radi. 

Partizan je u narednom meču savladao Fenerbahče, što je dalo nadu navijačima da bi to moglo da donese preokret u sezoni. Sve vreme navijači su bili kivni na Džabarija Parkera, koji blago rečeno nije pružao partije koje su se od njega očekivale, i nije opravdao veliki novac koji plaćen za njegov dolazak. 

Novi prelomni trenutak sezone dogodio se posle meča protiv Panatinaikosa, koji je Partizan glat izgubio, kada su "zeleni" napravili seriju poena 25:0, što umalo da bude neslavan rekord za crno-bele. 

Posle tog meča ništa više nije bilo isto.

Odlazak Obradovića izazvao opšti haos

Željko Obradović odlučio je posle te utakmice da podnese ostavku na mestu trenera. Posle više od četiri godine najbolji trener Evrope povukao se sa mesta stručnog štaba, jer prema njegovim rečima nije imao snage da se izbori sa lošom atmosferom u svlačionici. 

Reakcija navijača je bila očekivano burna. Usledili su protesti, dosta komentara da se ne slažu sa ostavkom trenera, koji je bukvalno vratio Partizan u Evroligu. 

Klub kada je video reakciju, odlučio da ne prihvati ostavku Obradovića, pa je sazvana hitna sednica upravnog odbora, na kojoj se Željko nije pojavio. 

Tih dana bilo je milion informacija o tome, da li će legendarni trener ostati na klupi ili ne. Čak je Partizan imao ponudu i dao odrešene ruke da se ponovo promeni ceo tim, kako bi Obradović ostao na klupi. 

Nažalost do promene odluke nije došlo, čak i posle nestvarnog dočeka Željka iz Atine, kada se na aerodromu Nikola Tesla pojavilo nekoliko hiljada navijača. 

Sam trener je prema svom priznanju rekao da je to dosta uticalo na njega, ali odluka je bila jasna i Obradović je definitivno odlučio da ne ostane na klupi Partizana. 

Nije bilo lako u tim danima svima koji su u košarkaškom klubu Partizan, navijači su iz revolta lomili stakla u Beogradskoj Areni, gde su pokušali da upadnu na trening. Kapiten Vanja Marinković je ispred ekipe izašao ispred navijača, gde je pokušao da objasni u kakvoj se situaciji oni nalaze. 

Svi su čekali prvi naredni meč u Evroligi, što je bilo protiv Bajerna. 

Usledila je oštra reakcija publike, gde su izviždali košarkaše Partizana, čak su u prvom deonici se više radovali poenima protivničke ekipe, ali je kako se utakmica biližila kraju sve dolazilo na svoje mesto i crno-beli su pobedili ekipu iz Minhena. 

Odluka kluba je bila da će dok se ne pronađe novo rešenje, trener bude Mirko Ocokoljić.

Melem na ranu "grobara" bio je ishod prvog večitog derbija u Evroligi. Puna Arena je dočekala ovaj duel, gde su igrači Partizana imali podršku svojih navijača, a kretanje rezultata na ovom meču je bilo neverovatno. 

Partizan je na kraju uspeo da dođe do pobede, iako je na startu poslednje deonice gubio sa čak 16 razlike. Najviše zahvaljujući Dvejnu Vašingtonu, crno-beli su uspeli da dođu do neverovatnog trijumfa. 

Ubrzo su navijači crno-belih doživeli otrežnjenje, pa je Partizan imao dva ubedljiva poraza od Virtusa i pogotov od Žalgirisa, gde su crno-beli primili čak 109 poena.

Dolazak Penjaroje

Odlučeno je da naslednik Željka Obradovića bude Đoan Penjaroja. 

Španac koji je sezonu počeo na klupi Barselone i koji u svojoj karijere nikada nije vodio nijednu ekipu van Španije, a poznato je da se treneri iz te zemlje slabije snalaze van svoje domovine. 

Odmah je Penjaroja odlučio da se rastane sa Tajrikom Džonsom koji je otišao u Olimpijakos, dok je Džabari Parker poslat na pozajmicu u Huventud. 

Stigao je Toni Džekiri kao podrška Brunu Fernandu na mestu centra, kao i Aleksa Radanov koji je bez velike najave stigao u Partizan. 

Početak nije bio lagan. Odmah na startu usledio je ubedljiv poraz od Makabija, a onda i tri zaredom na strani od Valensije, Monaka i Barselone.

Nova katastorfa bila je u utakmici, koju je Partizan primarno trebalo da odigra u Beču, ali spletom okolnosti utakmica se igrala u dvorani Aleksandar Nikolić, gde je Olimpijakos bio bez milosti prema crno-belima. 

Prva pobeda pod vođstvo Đoana Penjaroje bila je protiv Bajerna, gde su crno-beli slavili kao gosti. Ta pobeda bila je znak dolaska boljih dana, jer je onda pobeđen i Hapoela posle neverovatnog preokreta. 

Partizan je počeo da igra bolje, ali bez imperativa borbe za plej-in, jer je već polovinom februara meseca bilo jasno da od toga nema ništa. 

Pobeđen je Panatinaikos, posle tesnih poraza od Makabija i Olimpije Milano u gostima, a treba naglasiti da je Partizan ponovo igrao protiv Makabija u Tel Avivu. 

Serija pobeda i veliki trijumf u derbiju

Partizan je pred kraj sezone krenuo da igra bolje, gde je Đoan Penjaroja uspeo da napravi svoj ritam i da to implementira u ekipu. Karlik Džons se vratio početkom marta meseca, što se odmah videlo na terenu. 

Crno-beli su posle poraza od Fenerbahčea, redom su padali Virtus, Pariz, Valensija, Dubai i Asvel. 

Pobeda koja je naročito obradovala sve navijače Partizana, bila je protiv Crvene zvezde, u meču koji je crveno-belima značio mnogo, a crno-beli su u ovaj meč nastupali bez preteranog rezultatskog imperativa. 

Posle ovog meča Partizan je stigao do šest pobeda u nizu, što nikada do sada nije uspeo da uradi u Evroligi, a ova neverovatna serija, prekinuta je u Istanbulu, prekinuta je protiv Anadolu Efesa, dok je od Partizana u Areni bio bolji i Žalgiris, ali ta utakmica je odigrana u specifičoj atmosferi, zbog smrti Duška Vujoševića. 

Sezona je okonača pobedom protiv Baskonije. 

Moralo je bolje

Partizan je sigurno razočarao, jeste da su na kraju imali 16 pobeda, koliko je bilo i prošle sezone, ali sada je odigrano više utakmica. Sigurno da su navijali više očekivali od tek 15. mesta na tabeli Evrolige. 

Navijači crno-belih se nadaju da se ovakva sezona više neće ponoviti i da će biti mnogo bolji rezultati.