Igre IV Olimpijade – 1908. London (Engleska)

Razlog su bili finansijski problemi Italijana uzrokovani masivnom erupcijom vulkana Vezuv koji je razorio Napulj.

Igre u Londonu će ostati upamćene kao najduže takmičenje u olimpijskoj istoriji – trajale su čak 187 dana odnosno više od šest meseci.

Okupile su više od 2.000 sportista iz 22 zemlje koji su se takmičili u 22 sporta od kraja aprila do kraja oktobra.

London je prvi organizator koji je u takmičenje uključio i zimske sportove, sa četiri događaja u okviru umetničkog klizanja.

Druga stvar po kojima će ove londonske igre ostati upamćene je što je na njima konačno definisana dužina maratonske trke od 42,195 kilometara koja je postala standard od Igara 1924.

Originalna distanca od 25 milja 40,2 km je produžena na 26 milja i 385 jardi kako bi start bio u zamku Vindzor, a cilj ispod prozora Kraljevske bolnice kako bi se trka završila ispred kralja.

Upravo se na maratonu dogodio najveći incident na igrama. Italijan Dorando Pietri je pobedio, ali je diskvalifikovan.

Naime, on je nakon sporog starta pojačao tempo i stigao do druge pozicije posle 32 kilometra.

Kada je saznao da je lider Čarls Heferon iz JAR u krizi, dodatno je pojačao tempo i preuzeo vođstvo na 39. kilometru.

Ovaj ritam je uzeo danak u poslednja dva kilometra. Pjetri je po ulasku na stadion promašio stazu, a kada su ga sudije usmerile, pao je prvi put. Oni su mu pomogli da ustane i tako još četiri puta dok nije prošao kroz cilj.

Italijan je poslednjih 340 metara "trčao" deset minuta. Zbog pomoći sudija žalili su se Amerikanci i Pjetri je ostao bez medalje.

U Londonu je prvi put u istoriji zlatnu medalju osvojio i jedan Afro-amerikanac. Džon Tejlor je postao šampion sa svojim timom u plivačkoj štafeti.