Fudbal je siromašniji za osvajača 22 Lige šampiona VIDEO

Teško da se ikad u istoriji fudbala dogodilo nešto slično, nešto ovako važno za almanahe ove igre, važno za istoriju, da se čitav jedan tim vanserijskih asova, šampiona, majstora, igrača koji su obeležili jednu epohu, u istoj godini zvanično oprosti od profesionalnog igranja fudbala kao što je to slučaj u godini koju ispraćamo.

Njihove biografije govore baš sve o njima, o njihovom opusu, karijeri, govore više od bilo koje pohvale njihovoj igri, o golovima, one su svedočanstvo koliko su dali sebe fudbalu i koliko im je fudbal vratio, koliko dubok trag su ostavili u istoriji najpopularnije igre.

Neka od najvećih imena fudbala u 21. veku napustila su igru koja ih je proslavila, a završetak godine i početak nove je idealan trenutak da ih sve pobrojimo.

Sastavili smo tim od 11 najvećih igrača koji su u 2024. godini okačili "kopačke o klin".

Fudbalu su dali sve, fudbal im se klanja.   

Klaudio Bravo (Čile, 41) - Svojevremeno ga je otkrio Kolo-Kolo i ostalo je, kako ono vole da kažu, istorija. Španija ga je zavela, branio je za Real Sosijedad, Barselonu, Mančester siti i Betis, koji mu je i bio poslednji klub u karijeri. Sa Barsom je osvojio Ligu šampiona 2014/2015, sa Čileom je dva puta bio osvajač Kopa Amerika (2015 i 2016).

Pepe (Portugalija, 41) - Za deo fudbalskh zanesenjaka nikada nije bio omiljena figura, za druge, za one koji ne posmatraju fudbal iz ugla pozitivac-negativac, već samo racionalno, posle Ronalda najvažniji portugalski fudbaler u poslednjih 15 godina.

I to je tako. Rođeni Brazilac, otisnuo se preko okeana sa 18 godina i ostvario snove sa Portugalijom, Portom i Realom, za koji je igrao deset godina.

Sa Portugalijom je osvojio EURO 2016. i Ligu nacija tri godine kasnije. Sa Realom je osvojio sve što se može osvojiti, uključujući i tri Lige šampiona. Tačku na veliku karijeru stavio je ove godine u Portu. Voleli ga, mrzeli - veliki je.

AP Photo/Armando Franca

Leonardo Bonuči (Italija, 37) - Odbrana Italije i Juventusa svojevremeno se nije mogla zamisliti bez tandema Bonuči-Kjelini. Bili su večiti tandem centralnih štopera Azura i bjanko-nera. Nerazdvojni kao nokat i meso.

Da vas neko pita da mu nacrtate profil tipičnog italijanskog defanzivca, Bonuči i Kjelini bi vam, sigurni smo, prvi pali napamet. Britki, beskompromisni, tuku u meso.

Kjelini je "digao sidro" 2023. godine, a njegov "brat" godinu dana kasnije.

Bonuči je jedan od retkih koji je igrao za tri italijanska velikana Juventus, Inter i Milan. Sa Italijom je osvojio EURO 2020. Od fudbala se oprostio ove godine u dresu Fenerbahčea.   

Rafael Varan (Francuska, 31) - Penzionisao se rano jer nije mogao više. Šteta. Povrede su učinile svoje, ali će ipak imati o čemu da priča deci i unucima. Bio je na krovu sveta. Sa Francuskom, sa Realom. Savršena karijera savršenog igrača. Ostvario je najveće uspehe i sa reprezentacijom. Sa Francuskom je osvojio Svetsko prvenstvo i Ligu nacija.

Pokušao je u Mančester junajtedu da bude ono što je bio u Realu, nije išlo. Preselio se u Komo da proba, da pokuša ponovo. Koleno ga je izdalo. Nema za čime da žali - osvojio je sve, a ono još lepše parče života je pred njim. Penzioner i milioner u 31. godini.

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Žoel Matip (Nemačka, 33) - Vojnik samo dva kluba. Šalkeovo otkriće i Liverpulov stub odbrane. Matip je sedam godina proveo u dresu kluba iz Gelzenkirhena, osam u taboru engleskog velikana i ostaće, pored ostalog, upamćen kao deo slavne ekipe Klopovih "Redsa" koja je donela titulu prvaka Engleskog posle trodecenijskog posta. Tih, nenametljiv. Jedan od onih igrača kojeg se mnogi neće sećati, a toliko je mnogo dao.

Tijago Alkantara (Španija, 33) - Već je genetski bio predisponiran da bude vrhunski igrač, šampion. Njegov otac, nekadašnji reprezentativac Brazila Mazinjo i svetski prvak iz 1994, preneo mu je fudbalski DNK. Zanimljiv mu je bio i životni put: rođen je u Italiji, Brazilac u krvi, izabrao je da nastupa za reprezentaciju Španije.

Ništa neobično, u Španiji se fudbalski opismenio (igrao za Elče i Seltu), tehnički potkovan do savršenstva svoj dar stavio je u službu Barselone, potom i Bajerna. Sa oba kluba osvojio je Ligu šampiona. Poslednji klub bio mu je Liverpul.    

Toni Kros (Nemačka, 34) - Jedan od retkih igrača koji je prekinuo karijeru na njenom vrhuncu. Utisak je, mogao je još. Osvajač Mundijala 2014, Kros se profilisao u veznog igrača svetske klase u minhenskom Bajernu, sa kojim je osvojio Ligu šampiona 2012/13, a potom je podigao još pet titula prvaka Evrope u dresu madridskog Reala. Zbirno, u "Kraljevskom klubu" osvojio je neverovatna 22 pehara. Samo Pako Gento, Dani Karvahal, Luka Modrić i Načo imaju više od njega. Kros se zvanično oprostio od fudbala posle EURO 2024. 

Na kraju godine je bio među 11 izabranih za FIFA tim sezone za sezonu 2023/24.

Andres Inijesta (Španija, 40) - Jedan od najtalentovanijih veznih igrača u istoriji španskog fudbala početkom oktobra saopštio je da je završio veliku, nezaboravnu, čudesnu i trofejnu karijeru. Legendarni as Barselone, za koju je igrao 16 godina, poslednje poglavlje u karijeri imao je u klubu Emirati iz UAE, čiji su navijači, oni najsrećniji, imali čast da prisustvuju poslednjoj utakmici mađioničara iz Fuentalbilje.

Inijesta je osvojio četiri Lige šampiona (2005/06, 2008/09, 2010/11 i 2014/15) i čak devet titula prvaka Španije.

Sa ukupno 32 pehara drugi je najtrofejniji igrač katalonskog kluba iza Lionela Mesija (35). Sa reprezentacijom Španije osvojio je dva Evropska prvenstva (2008. i 2012.) i jedan Mundijal (2010) zahvaljujući golu koji je dao Holanđanima u velikom finalu.

Profimedia

Maruan Felaini (Belgija, 37) – Kudravi Belgijanac, odavno zaboravljen, sam se "ispisao"sa važne fudbalske scene odlukom da zaigra u Kini. Tamo je i završio karijeru posle pet sezona provedenih u ekipi Šandong Tajšan.

Iako visok 1.94 metra, Felaini je impresionirao umećem sa loptom i talentom koji ga je vrlo rano, sa 19 godina, lansirao u reprezentaciju Belgije, u vreme dok je još igrao za Standard Lijež, njegov prvi klub. Sa 20 je već bio u Evertonu. Igrao je i za Mančester junajted (2013-2019.).

Bio je deo najtalentovanije reprezentacije Belgije sa kojom je osvojio treće mesto na Svetskom prvenstvu 2018. i bio starter u 2:1 pobedi nad Brazilom u četvrtfinalu.

Hesus Navas (Španija, 39) - Sa ovog spiska taze penzionera poslednji je otišao iz fudbala da se ne vrati. Seviljin veteran, neumorno desno krilo, oprostio se od fudbala nedavno, u suzama, primivši više nego zasluženo priznanje od svog kluba, čak i od rivala.

Navas odlazi u penziju ovenčan slavom i peharima.

Drži rekord po broju titula i na klupskom i na reprezentativnom planu. Sa reprezentacijom Španije osvojo je Svetsko prvenstvo 2010. i dva EURA, 2012. i 2024, kao i Ligu nacija 2023. Takođe, najtrofejniji je igrač u istoriji Sevilje sa osam trofeja. 

Nani (Portugalija, 38) – Davno je "nestao" sa svih fudbalskih radara, toliko da je za mnoge bilo iznenađenje da je u 2024. godini još uvek igrao fudbal. Luis Karlos Almeida da Kunja, poznatiji kao Nani, bio je aktivan sve do početka poslednjeg meseca u godini, kada je obnarodovao da je "bilo dosta".

Nani je imao sličan razvojni put kao i Kristijano Ronaldo, obojica su iz Sportinga prešla u Mančester junajed, ali tu negde prestaje svaka sličnost njihovih karijera.

Za Junajted je igrao od 2007. do 2014. godine i za to vreme osvojio, između ostalih titula, Ligu šampiona 2007/08.

Za reprezentaciju Portugalije postigao 24 gola na 112 mečeva i bio je važan deo tima koji je osvojio EURO 2016.

Posle Mančester junajteda, međutim, karijera hitronogog krilnog napadača nije išla očekivanim tokom. Imao je ne tako zapažene periode u nekoliko timova u Evropi, uključujući dva povratka u Sporting.

Poslednje dve godine igrao je za Melburn Viktori iz Australije i Adana Demirspor iz Turske, da bi se krajem 2024. vratio u Portugal i povukao se u ekipi Estrelja Amadore, klubu iz svog rodnog grada.

Profimedia