Prvi stranac selektor Engleske, najpopularniji trener 80-ih i 90-ih

Početkom januara je otkriveno da boluje od raka pankreasa i prognozirano da neće živeti duže od godinu dana.

Njegova menadžerska karijera je trajala više od četiri decenije, tokom koje je osvojio 18 trofeja.

Počeo je sa radom u Švedskoj, kada je imao samo 30 godina i jedva je bio poznat igračima jednog od vodećih klubova u zemlji, ali je bio nepokolebljiv i pokazao je ogroman uspeh. Doveo je Geteborg do titule Ševedske i Kupa UEFA 1982. godine.

To ga je lansiralo u Evropu, pa je brzo posle napustio Ševedsku i počeko karijeru u Benfici, gde je ponovio uspeh, dva naslova prva i finale Kupa UEFA 1983. godine.

Karijera mu je bila u usponu, prešao je u Romu, zatim u Fiorentinu pa se opet vratio u Benfiku 1989. godine, gde je vodio do nove titule prvaka države i novog finala Kupa UEFA.

Posle toga se vratio u Italiju, gde je sa Sampdorijom osvojio Kup Italije 1994. godine, pre nego što je prešao u Lacio, koji je odveo do druge istorijske titule u Seriji A 2000. godine.

EPA PHOTO/ANSA Filippo MONTEFORTE

To ga je okarakterisalo kao jednog od najcenjenijih menadžera u Evropi, kao takvog, odlučio je da ga angažuje Fudbalski savez Engleske, kao prvog stranca u istoriji koji je vodio selekciju “Tri Lava”.

Nasledio je legendarnog Kevina Kigana na mestu selektora Engleske.

Njegovo imenovanje u januaru 2001. godine podelilo je javnost u Engleskoj, neki mediji su smatrali da stranac ne treba da bude na klupi njihove selekcije.

Erikson se nosio sa tim smireno, vodeći Englesku do pobede protiv Španije (3:0) na Vila Parku odmah u prvoj utakmici, a sedam meseci kasnije, došao je do vrhunca reprezentativne karijere.

Savladao je Nemačku u Minhenu sa 5:1 i mediji su počeli da mu veruju nazivajući ga “genijem”.

Vodio je Engleze na tri velika takmičenja, dva Svetska i jedno Evropsko prvenstvo. Stizao je do četvrtfinala u svim takmičenjima, ali je na kraju optužen da nije izvukao maksimum iz “zlatne” engleske generacije.

Podsetimo, za englesku su za vreme njegovog vođstva igrali legendarni Stiven Džerard, Dejvid Bekam, Frenk Lampard, Majkl Oven, Džo Kol, Robi Fauler i mnogi drugi.

Posle SP 2006. godine, napustio je funkciju. Nastavio je karijeru u Engleskoj, u nastavku je vodio Mančester siti i Lester, da bi se potom oprobao u Kini.

Takođe, vodio je još selekcije Meksika, Obale Slonovače i Filipina tokom svoje trenerske karijere.

U martu 2024. godine ostvario mu se san iz detinjstva, upravljao je Liverpulom na humanintarnoj utakmici.

“Bio je to prelep dan”, rekao je Erikson posle toga.

EPA-EFE/Kicki Nilsson