Većina igrača saudijskih klubova "nevidljiva" na EURO

Postavi kao omiljeni Google izvor

U toj grupi je neizostavan srpski dvojac Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić. Dovoljno je samo reći da na mečevima kojima su igrali (Mitrović tri, SMS dva), nisu imali konkretan učinak. Ni gol, ni asistencija. Ništa.

Štaviše, vezni igrač Al-Hilala snosi deo krivice za primljeni gol protiv Slovenije pošto nije ispratio strelca gola Karničnika koji mu je pobegao, iako nije ni sprintao.

Saudijski novac je u protekle dve-tri godine učinio svoje, pa smo na aktuelnom Evropskom šampionatu imali najveći broj igrača iz te lige kao protagoniste na kontinentalnom prvenstvu.

Malo njih je, ipak, zaslužilo prelaznu ocenu.

U toj grupi je i Marcelo Brozović (Al-Nasr) koji je kao i čitava reprezenatcija Hrvatske bio neprepoznatljiv. I njega je konkurencija u Saudijskoj Arabiji opustila, jasno je da tamo ima manjak izazova na delu terena gde igra, otuda je to i možda razlog njegovih bledih partija na EURO.

Umesto jednog od lidera na sredini terena i glavnih aduta Dalića, Brozović se utopio u sivilo ekipe.

EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Za Ejmerika Laporta (Al-Nasr) je sreća što igra u moćnom španskom sastavu, pa se njegova nešto slabija forma nije mogla očitati golim okom. De la Funte ga nije koristio protiv Hrvatske, sa Italijanima je počeo meč, kao i sa Albancima, ali utisak je i španskih medija da to nije onaj igrač koji je imao zacementiranu poziciju u Sitiju, pre odlaska u Saudijsku Arabiju.

Ni svemoćni Kristijano Ronaldo nije na nivou na kojem smo inače navikli da ga gledamo na velikom takmičenju.

Do sada nije postigao gol u tri utakmice, imao je doduše drugih konkretnih poteza u navali Portugalije, ali ono što je prva asocijacija na njega i na njegovu igru, a to su golovi, to je izostalo.

Da li je razlog tome što legendarni Portugalac takođe iza sebe ima sezone u Saudijskoj Arabiji ili su prosto godine u pitanju, teško je reći. 

Turski defanzivac Merih Demiral (Al Ahli) upisao je samo jedan start na EURO, i to u poslednjem meču protiv Češke. Montela, očito, više veruje igračima koji mu dolaze iz evropskih klubova, nego Demirelu iako ovaj ima dugogodišnji staž u ligi gde se igra najtvrđa odbrana - Seriji A.

Demiral je bio standardan svojevremeno u Sasuolu, Atalanti, sakupio je i desetak utakmica za Juve, ali je prelaskom u Saudijsku Arabiju očito izgubio i mesto u startnoj postavi Turaka.

Žoržinjo Vajdaldum nije ni bleda senka igrača koji je svojevremeno bio pouzdan Klopov adut sa klupe Liverpula. Probao je potom da se nametne u Pari Sen Žermenu i Romi, a onda je i on odlučio da prihvati veliki novac Saudijaca (Al-Itifak).

Na EURO je na tri meča sakupio 70 minuta - bez učinka.

Portugalac Ruben Neves je možda najbolji primer koliko selektori vrednuju igrače koji su evropski fudbal zamenili saudijskim. Neves je u dresu Al-Hilala minule sezone postigao 7 golova i upisao 13 asistencija ali je kod selektora Portugalaca Roberta Martineza - sve tri utakmice počeo na klupi (na dve je ušao).

EPA-EFE/CHRISTOPHER NEUNDORF

Isto važi i za Janika Karaska iz Belgije - njegovi nastupi na EURO su ispod svih standarda.
 
Bivši fudbaler Atletiko Madrida nije ni bleda senka igrača koji je ne tako davno hitrinom i driblingom izluđivao protivničke odbrane, posebno kada uđe sa klupe kada obavezno pravi razliku. Od Tedeska je na turniru u Nemačkoj dobio 84 minuta, a poslednje dve utakmice, nakon prve loše, ulazio je sa klupe.

Belgija je od Karaska dobila - ništa.

Konačno, jedini igrač čija forma nije značajno opala uprkos odlasku u Saudijsku Arabiju je francuski vredni mrav Ngolo Kante (Al-Itihad). Uprkos ozbiljnim godinama i činjenici da više ne igra u vrhunskoj ligi, Kante je uspeo da održi visok nivo igre potreban za ovakav turnir.

Dobio je priliku ispred igrača na njegovim pozicijama koji su standardni u svojim evropskim ekipama.

Bio je jak adut Dešana u grupnoj fazi takmičenja - u meču sa Austrijom čak je i proglašen za igrača utakmice.