Srbija bez glave i repa

Ovo je peti put zaredom da ova zemlja, da li se zvala Srbija ili Srbija i Crna Gora završila svoje takmičenje posle grupne faze takmičenja.

Jeste da se Srbija posle 24 godine plasirala na Evropsko prvenstvo, ali je na njemu razočarala.

Kada su bile poznate grupe, gde su rivali "orlovima" bili Engleska, Danska i Slovenija, bila je jasno da su rivali teški, ali ne i nepobedivi i da je prolazak grupe realan, s obzirom i da trećeplasirana reprezentacija može naći svoje mesto u osmini finala.

Nije Srbija u velikom stilu otišla na Evropsko prvenstvu, u jednom prelakoj grupi gde su se nalazili Mađarska, Bugarska, Crna Gora i Litvanija, Srbije je vizu za nemačku obezbedila u poslednjem kolu, gde je u Leskovcu remizirala sa Bugarima.

Kroz cele kvalifikacije Srbiju nije pratila dobra igra. Ni senka one reprezentacije koja je igrala atraktivan, napadački fudbal u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvu, gde se na kraju i pobedio jedan veliki Portugal.

Posle toga usledio je nagli pad koji nikako da se zaustavi, nikako da stane i nikako da Srbija podigne ručnu kočnicu i doda gas kako bi kola krenula napred.

Posle neubedljivih kvalifikacija, očekivanja navijača na EURO nisu bila prevelika. Srbiju nije tresla fudbalska euforija, sada nije bilo progoniza da će srpski fudbaler igrati polufinale, finale ili osvojiti to takmičenje.

Mnogo pitanja su bila upućena fudbalerima, koji su na tu temu odgovarali da im ne smeta, da oni gledaju samo sebe i da je možda ovakvo raspoloženje među narodom možda i bolje po njih.

Ali od kada su srpski navijači stigli u nemačku, tačnije u Augzburg, gde je bila njihova baza, tako je počela ta euforija.

Na prvom treningu Srbije se pojavilo oko tri hiljade navijača, neki ljudi su putovali ceo dan kako bi na terenu videli Tadića, Vlahovića, Mitrovića i ostale...

To je sugerisalo da bi orlovi mogli na predstojeće tri utakmice imati veliku podršku.

Tako je i bilo i sada sa ove tačke gledišta navijači su bili jedina svetla tačka na ovom EURO.

Srbija je prvi meč sa reprezentacijom Engleske ušla bojažljivo i ta slika je kao preko indiga bila preslikana na sva tri meča.

Povijala se odbrana pod atacima neubedljivih Engleza, a do gola su gošli preko Džuda Belingema u 25. minutu meča.

Srpski fudbaleri su drugo poluvreme igrali odlučnije, imali su veći posed lopte, ali do gola nisu stigli.

Piksi je taj meč počeo u malo neočekivnom sastavu Rajković – Veljković, Milenković, Pavlović – Kostić, Gudelj, Lukić, Milinković-Savić, Živković – Mitrović, Vlahović.

Sve je tada iznenadila postava Srbije bez kapitena Dušana Tadića, što je naišlo na velike osude posle utakmice, gde je fudbaler Fenerbahčea izjavio da je najspremniji i najbolji igrač u reprezentaciji.

Mnogo se o tome govorilo pre meča sa Slovenijom, gde je Piksi zakopao ratne sekire sa Tadićem, pa ga je uvrstio u startnih 11.

I na utakmici protiv Slovenije Srbije je razočarala u prvom delu meča. Slovenci su izgledali bolje na terenu, imali su bolje šanse, samo je tada Srbije uspela da na obavezan odmor ode sa 0:0.

Onda ponovo se drugo poluvreme odigrali ušlo sa dosta rizika i grešaka koje je Srbija pravila i koje je Slovenija iskoristila i preko Karničniča došla do gola.

Fudbalski bogovi su tog dana izgleda bili naklonjeni olovima, pa je tako Luka Jović golom u 96. minutu doneo izjednačenje i nadu da bi u poslednjem kolu pobedom protiv Danske mogli do osmine finala.

Srbija je taj meč krenula u sastavu Rajković – Veljković, Milenković, Pavlović – Mladenović, Ilić, Lukić, Tadić, Živković – Mitrović, Vlahović. 

Trenutak istine, ispit generacije protiv Danske, utakmica biti ili ne biti.

Srbija je taj meč krenula krajnje bojažljivo, nejasno je kako neka reprezentacija kojoj treba pobeda za prolaz dalje posle prvog poluvremena nema upućen nijedan šut u okvir gola, da nema nikakvu organizaciju napada, da nema nikakav plan kako da dođe do gola.

Pokušali su fudbaleri Srbije da u poslednjih 20ak minuta krenuli napred i pokušaju da dođu do gola, Jović je bio najbliži, ali je njegov pogodak zbog ofsajda bio poništen.

Prosto deluje nejasno i neobjašnjivo zašto je Stojković utakmicu, gde mu trebaju tri boda krenuo sa samo jednim napadačem, a zabrinjavajuće deluje to da su igrači startnu postavu saznali sat i po vremena pred početak meča.

Piksi je za odlučujući meč na EURO izveo sledeći sastav: Rajković – Veljković, Milenković, Pavlović – Mijailović, Ilić, Lukić, Gudelj, Samardžić, Živković – Mitrović.

Kada se sagledaju sve tri utakmice Srbije je možemo reći dobila taj tandem u zadnjoj liniji, koji je odradio posao bolje od napadača, ali igra u ova tri meča je delovala toliko neubedljivo, da je pitanje kako i kada će se to promeniti.

Ajde i da pomenemo i svetlu tačku sa ovog prvenstva, a to su navijači.

Ogromnu podršku su srpski fudbaleri imali tokom ova tri meča, pogotovo na meču protiv Slovenije i Danske, gde je pristalica Srbije bilo oko 30.000.

Nadamo se da nećemo na sledeći EURO čekati opet toliko dugo, da ćemo opet biti prisutni i 2028. godine.  

Sofascore