2012 – Trijumfalan kraj zlatne generacije

Počeo je Luis Aragones 2008. u Poljskoj i Austriji, nastavio Visente Del Boske u Južnoj Africi dve godine kasnije, a isti trener je predvodio selekciju sa Pirinejskoj poluostrva do het-trika 2012. u Poljskoj i Ukrajini i odbrani titule svetskog šampiona.

Zlatan period u istoriji Barselone se prelio i na nacionalni tim čije su glavne uzdanice bile iz osovine katalonskog kluba – Pujol, Buskets, Ćavi, Inijesta, Vilja... Ipak, istorija će se ponoviti i titulu će im doneti Fernando Tores baš kao i četiri godine ranije kada je postigao gol protiv Nemaca u finalu.

"El Ninjo" je postigao tri gola na turniru, kao i još petorica fudbalera, ali je "zlatna kopačka" pripala njemu zbog jedne asistencije i manje odigranih minuta u odnosu na konkurenciju.

Šestorica igrača iz startne postave od četiri godine ranije su i dalje bili tu, a na sve to je "čučnuo" i Đordi Alba za jedan od najboljih nacionalnih timova svih vremena.

Profimedia

"Nasledili smo sjajan tim 2008. Tim koji je upravo osvojio EURO, bili su samo tim igrača koji su zajedno sjajno funkcionisali. Znali su šta mogu da očekuju u bliskoj budućnosti, a mi smo znali da radimo sa dobrom generacijom. Ono što smo uradili jeste da smo popravili njihov kvalitet, što smo i uspevali većinu vremena", prisećao se kasnije Del Boske.

Dominantno su izgledali Španci na ovom šampionatu, na kom je Iker Kasiljas postao prvi igrač u istoriji koji je stigao do 100 pobeda u drecu nacionalnog tima.

Dugogodišnji čuvar mreže madridskog Reala nije primio gol na poslednja četiri meča na šampionatu, od čega tri u nokaut fazi i izjednačio je rekord Edvina Van Der Sara sa devet mečeva na EP u kojima mu je mreža ostala netaknuta.

Jedan od njih je bilo i jedno od najmanje zanimljivih finala, barem iz perspektive neutralnih navijača. Del Boske je na teren poslao startnu postavu sa čak šestoricom fudbalera Barselone, što je za jedan manje od rekorda koji su postavili fudbaleri kijevskog Dinama igrajući za Sovjetski savez u finalu 1988. godine.

Italija, koja je prethodno dobila Nemačku u jednoj od najboljih utakmica karijere Marija Balotelija koji ju je proslavio čuvenim skidanjem dresa, je doživela debakl pošto su četiri različita fudbalera Španije savladala Salvatorea Sirigua za ubedljiv trijumf (najveći u istoriji finala na EP i SP), koji je ujedno i označio kraj te generacije fudbalera sa Pirinejskog poluostrva.

Pomenuti Tores je postao prvi igrač koji je postizao golove u dva različita finala, a zanimljivo je kako mu je u oba navrata asistirao Ćavi Ernandes.

Prvenstvo u Poljskoj i Austriji je bilo i poslednje na kom je igralo 16 timova, format na snazi od 1996. godine, pošto je već naredno izdanje prošireno za još osam timova. Trend kojem se u modernom fudbalu ne nazire kraj.

Kao i 2008. godine, domaćini ponovo nisu prošli ni grupnu fazu, Poljaci su tek drugi domaćin koji nije upisao ni pobedu posle Austrije.

Najveće razočarenje bila je Holandija koja je u "grupi smrti" sa Nemačkom, Portugalijom i Danskom doživela sva tri poraza. Po prvi put u svojoj istoriji nisu pobedili u grupi, kamoli izgubili sva tri meča.

Irci su umalo oborili negativan rekord Jugoslavije iz 1984. primivši devet golova, ali je on za jedan više ostao na snazi.

Kristijano Ronaldo je postao prvi Portugalac koji je na pet velikih turnira (tri Evropska i dva Svetska prvenstva) postigao gol.

Andrej Ševčenko je dobio priliku da se pred domaćom publikom oprosti od fudbala. Učinio je to sa dva gola za pobedu nad Švedskom na svom debitantskom nastupu na Evropskim prvenstvima (odigrao još dva meča posle toga bez učinka, prim.aut.)