2000 – Zlatom obeležen šampionat: Miloševićevom kopačkom i golom "trikolora"

Belgija i Holandija su dobile priliku da zajedno organizuju poslednje Evropsko prvenstvo 20. veka, uprkos problemima koje su Holanđani imali sa huliganizmom ranije tokom te dekade.

Uzbuđenja nije manjkalo ni na terenu, pa je tako novina u vidu grupne faze kumovala i drugom najefikasnijem turniru koji smo do sada gledali – 2,74 golova po meču. Sa 2,78 golova po meču nadmašilo ga je poslednje Evropsko prvenstvo odigrano 2021. godine.

Za to je pre svega bila zaslužna reprezentacija Jugoslavije, na čijim je utakmicama postignuta čak četvrtina svih golova na Evropskim prvenstvima. Naši reprezentativci su uspeli da postignu osam, ali i da prime 13 pogodaka što je ukupno rekordan učinak.

Selekcija Vujadina Boškova je odigrala na ovom turniru jedne od najuzbudljivijih utakmica. Protiv Slovenije, debitanta, su gubili 3:0 i imali igrača manje posle isključenja Siniše Mihajlovića, da bi potom sa dva gola Save Miloševića i jednim Ljubinka Drulovića. Tri pogotka u šest minuta.

Usledio je ništa manje interesantan duel sa Španijom (između jedina, minimalna pobeda u grupi nad Norvežanima), u kom smo ponovo igrali sa desetoricom. Ovoga puta je direktan crveni karton dobio Slaviša Jokanović, ali ni to nije sprečilo Srbiju da povede u 75. minutu preko Slobodana Komljenovića, samo da bi "crvena furija" golovima u nadoknadi Alfonsa Peresa i Gaiske Mendiete stigla do potpunog preokreta.

Po pobeda, remi i poraz su bili dovoljni za prolaz dalje, a u četvrtfinalnoj fazi je i završen na neslavan način. Jedan od domaćina, reprezentacija Holandije, je u našu mrežu spakovala šest pogodaka.

Savo Milošević je postigao svoj peti i poslednji gol na turniru iz svega šest udaraca (dva izvan peterca i to na samoj njegovoj ivici), a ujedno i pomogao Ljubinku Druloviću da postane najbolji asistent sa tri od četiri asistencije koje su išle nekadašnjem fudbaleru i treneru Partizana.

Na tom meču je Patrik Klajvert postigao het-trik i do danas ostaje poslednji kojem je to uspelo u nokaut fazi.

Jugoslavija je tako postala reprezentacija na čijim smo mečevima videli najviše golova (21) na jednom Evropskom prvenstvu, kao i po broju dobijenih crvenih kartona (3).

"Lalama" je to bila četvrta uzastopna i ujedno poslednja pobeda. Isprečila se Italija koja je tokom čitavog turnira imala 40 odsto poseda, ali su je uprkos tome minuti delili da podigne trofej. Da su to uradili, od igrača Dina Zofa bi među šampionima samo Grci iz 2004. godine imali procentualno manji posed na mečevima.

Fortuna je bila uz "azure" pa niti jedan od 31 udarca ka golu Frančeska Tolda nije zatresao njegovu mrežu. Frank De Bur i Patrik Klajvert su promašili jedanaesterce, a meč je svoj epilog i dobio posle penala nakon što su regularni deo i produžeci završeni bez pogodaka. Tada Jap Stam šalje loptu nebu pod oblake i danas duguje zahvalnost Serhiju Ramosu što je njegov promašaj preko prečke gotovo pa zaboravljen.

U finalu je Italijane sustigla karma. Možda i ne bi bilo pošteno da su osvojili, ali ono što su im Francuzi priredili sigurno je dovelo do toga da šest godina kasnije još i više proslave podizanje "boginje".

Italijani su vodili sve do trećeg minuta nadoknade kada je Silvan Viltor odlučio da prekinte Toldov niz koji je prethodno odbranio 27 od 28 udaraca ka njegovom golu. Meč je otišao u produžetke u kojima je važilo pravilo "zlatnog gola" – francuska specijalnost. Tri od sedam takvih pogodaka na Evropskim prvenstvima i Mundijalima su postigli "trikolori", a jedan od njih David Trezege vredan druge titule kontinentalnog šampiona.

Preostalo je ime još jednog polufinaliste, a to je reprezentacija čiji su mečevi posle Jugoslavije bili najzanimljiviji. Portugalci su na turniru priredili veliki preokret protiv redovnih mušterija Engleza i od 0:2 stigli do 3:2, da bi potom Seržio Konseisao kanalisao duh Džefa Hurtsa i postao prvi od legendarnog napadača i finala SP 1966. godine koji je protiv Nemačke postigao het-trik.

Englezi i Nemci su bili jedni od najvećih razočaranja. Kevin Kigen i Erik Ribek će ostati zapamćeni kao jedni od najgorih selektora u istoriji te dve fudbalske reprezentacije.

Da stvar bude gora po selekciju "Gordog albiona", bio je to oproštajni turnir Alana Širera tokom kog se više govorilo o neredima koji prave engleski navijači po Beneluksu. Ni Engleska ni Nemačka nisu prošle grupu, a Ribek je postao tek drugi selektor "pancera" koji nije u tome uspeo.

Osim Širera, na turniru se od dresa Rumunije oprostio i George Hadži i to pre vremena pošto je u četvrtfinalu protiv Italije isključen.