1992 - Prst sudbine – umesto Jugoslavije, Danska na krovu Evrope

Tim koji je počeo da stasava na prvenstvu sveta mladih reprezentacija u Čileu 1987. godine, sa Mijatovićem, Prosinečkim, Bobanom, Šukerom, Lekovićem i drugima, kada su postali prvaci sveta, činio je konturu tima koji je tri godine kasnije na Mundijalu u Italiji eliminisan u četvrtfinalu od Argentine i koji je na kraju zauzeo peto mesto.

Voljom političara i za zelenim stolom, Jugoslaviji nije bilo dozvoljeno da se i pored briljantnih kvalifikacija, nađe među osam najboljih na završnom turniru.

Bila je to godina eskalacije ratnih sukoba koji su započeli u bivšoj Jugoslaviji još 1991. godine, mnogo toga se dešavalo van terena, da bi 23. maja, nepune tri nedelje pre starta završnog turnira u Švedskoj, selektor Ivica Osim podneo ostavku.

Dana 30. maja 1992. na 11 dana pre turnira, usvojena je Rezolucija UN 757 kojom su SR Jugoslaviji uvedene sankcije, a shodno tome reprezentacija Jugoslavije je na sraman način izbačena sa Evropskog turnira.

Umesto "plavih", put u Švedsku dobili su drugoplasirani iz kvalifikacione grupe, Danci. Jugoslavija se prošetala kroz kvalifikacije sa sedam pobeda i jednim porazom te 14 bodova, dok su Danci imali bod manje.

Danska je na sjajan način iskoristila neočekivano uskakanje na turnir, bili su apsolutni hit i faktor iznenađenja.

Bili su u Grupi 1 sa domaćinom Švedskom, te Francuskom i Engleskom, dok su u drugoj grupi bili Holandija, Nemačka, Škotska i Zajednica nezavisnih država (bivše republike SSSR). 

U Grupi 1, Švedska i Francuska su na startu igrale nerešeno (1:1), kao i Danska i Engleska, ali bez golova.

Golova nije bilo ni na meču Francuza i Engleza, dok su Šveđani u skandinavskom derbiju dobili Dance golom Tomasa Brolina sa 1:0.

Na kraju, Švedska je dobila Englesku sa 2:1, kao i Danska Francusku istim rezultatom, pa su Šveđani kao prvi i Danci kao drugi ušli u polufinale.

 

 

U Grupi 2, branioci trofeja, Holanđani, pobedili su Škotsku sa 1:0 golom Denisa Bergkampa, dok su ZND i Nemačka igrali 1:1.

Nemci su potom dobili Škotsku sa 2:0, a na meču Holandije i ZND nije bilo golova.

U kolu raspleta, Holandija je slavila protiv Nemačke sa 3:1, dok su Škoti pobedili ZND sa 3:0, pa su Nemci i Holanđani ušli u polufinale.

Polufinale 21. juna u Solni donelo je okršaj Švedske i Nemačke. Bio je to uzbudljiv meč koji su Nemci dobili sa 3:2 i ušli u finale.

U meču Holandije i Danske nije bilo pobednika ni posle produžetaka, bilo je 2:2, pa su Danci na penale slavili sa 5:4. Tragičar je bio Marko van Basten koji nije iskoristio penal u drugoj seriji.

 

 

U istoriji fudbala Danske zlatnim slovima ostaće upisan datum 26. juna kada su u finalu u Geteborgu pobedili Nemačku sa 2:0.

Finalni tim Danske pod komandom selekora Rikarda Melera, činili su: Šmajhel, Sivabek, Nilsen, Olsen, Kristofte, Jensen, Paulsen, Brajan Laudrup, Piječnik, Larsen i Vilfort. 

Nemci su igrali u sastavu: Ilgner, Rojter, Breme, Keler, Buhvald, Hesler, Ridle, Helmer, Zamer, Efenberg i Klinsman.

Po gol u oba poluvremena, Jensena u 18. i Vilforta u 78. minutu, razoružali su Nemce i Danska je tako priredila najveće iznenađenje u šampionatima kontinenta do tada.

No ostaje pitanje, da li je Jugoslavija, voljom politike, ostala uskraćena za takav uspeh?