1984 - Radanović u 90. za prolaz i prvi Piksijev turnir

Jugoslavija je prošla kao prva iz kvalifikacione Grupe 4 ispred Velsa, Bugarske i Norveške.

Počelo je loše, porazom od Norvežana u Oslu (3:1), pa su usledili pobeda i Bugarskoj (1:0), remi sa Velsom kod kuće (4:4), pobeda nad Norveškom (2:1), remi u Velsu (1:1) i konačno meč odluke, 21. decembra 1983. na splitskom Poljudu sa Bugarskom.

Nema čoveka koji je gledao taj susret, a da mu nije ostao u sećanju čuveni komentar Mladena Delića, koji u 90. minutu odbrojava sekunde pri rezultatu 2:2, koji je Bugare vodio na EP.

Usledila je ta poslednja akcija, centaršut Zlatka Vujovića i čuveni gol tadašnjeg centarhalfa Partizana, Ljubomira Radanovića za 3:2, veliko slavlje i plasman Jugoslavije u poslednji čas na završni turnir.

"Ma je li to moguće, ludnica, šta je ovo?", orio se glas Mladena Delića preko TV ekrana od Vardara pa do Triglava.

Na završnom turniru u Francuskoj, koji je ponovo promenio format, samo osam timova, Francuska kao domaćin i još sedam pobednika kvalifikacionih grupa. Svi podeljeni u dve grupe, gde su prva dva išla dalje, direktno u polufinale i bez igranja meča za treće mesto.

Jugoslavija je bila u Grupi 1 sa domaćinom Francuskom, Danskom i Belgijom i izabranici selektora Todora Veselinovića proveli su se kao bosi po trnju.

U Lansu 13. juna 1984. igrali smo sa Belgijom i izgubili sa 2:0. Golovima Ervina van den Berga i Grina, "crveni đavoli" su uzeli dva boda (toliko se tada dobijalo za pobedu).

Još gore iskustvo zadesilo nas je tri dana kasnije na "Žerlan" stadionu u Lionu protiv Danske.

Bio je to pravi debakl, poraz od 5:0 koji je baš boleo, a Danci su slavili golovima Franka Arnesena u 8. i 69 (iz penala), Bergrena u 16, Elkjera u 82. i Lauridsena u 84. minutu.

Najbolji otpor pružen je domaćinu, u poslednjem meču 19. juna u Sent Ejenu. Jugoslavija je tada igrala u sastavu: Simović, Zajec, Radanović, Miljuš, N. Stojković, D. Stojković, Gudelj, Baždarević, Šestić, Sušić, Zl. Vujović. 

Francuzi su pobedili sa 3:2 zahvaljujući het-triku sjajnog Mišela Platinija, a golove za naš tim postigli su Miloš Šestić u 32. i sadašnji selektor Srbije, Dragan Stojković Piksi u 84. minutu.

Bio je to njegov debitantski turnir za reprezentaciju, a taj gol protiv Francuza iz ponovoljenog penala ( jer se golman pomerao na liniji), bio je najava svega onoga što je usledilo posle u njegovoj karijeri. 

Kada je reč o završnici, Francuska i Danska su prošli dalje iz Grupe 1, a Španija i Portugal iz Grupe 2.

U polufinalu, Francuzi su kroz pravu dramu i produžetke eliminisali Portugal sa 3:2, pošto je u regularnom toku bilo 1:1.

U drugom polufinalu, takođe smo gledali produžetke posle 1:1 u regularnom toku, a Španci su prošli na penale, 5:4.

Veliko finale odigrano je na Parku prinčeva 27. juna i Francuska je pobedila Španiju sa 2:0.

Bilo je to veliko slavlje "galskih petlova" koji su u finalni meč ušli sa sastavom: Bats, Batiston, Le Ru, Bosis, Domerg, Fernandes, Žires, Tigana, Platini, Lakomb, Belion. 

Na drugoj strani bili su: Arkonada, Urkijaga, Salva, Galjego, Kamačo, Hulio Alberto, Senjor, Viktor, Fransisko, Santiljana i Karasko.

Francuze je u prednost u 57. minutu doveo Platini, da bi Belion u 90. zapečatio meč za veliko slavlje domaćina.