Argentina će u prijateljskoj utakmici dočekati Benin u jedan sat po srednjeevropskom vremenu i biće to, možda, i najemotivnija utakmica viceprvaka sveta, a bilo ih je takvih napretek.
Ovog puta iz samo jednog razloga.
Najveći fudbaler Argentine, to nenadmašno čudo od igrača, fenomen, poslednji put poneće svoju "desetku" u dresu "albiseleste" tima. Ovog puta u specijalnom pozlaćenom izdanju.
Kada bude izlazio sa terena svet če na trenutak stati i pokloniti se fudbalskom čarobnjaku.
Argentina će podrhtavati od emocija.
Mesi je danas već završio svoj poslednji trening u najdražoj opermi i ispisao se.
EPA/Juan Ignacio Roncoroni
Argentinci, čini se, još uvek nisu spremni za ovaj trenutak. Argentina bez Mesija - zvuči nestvarno. Mesi bez Argentine - zvuči još neverovatnije.
Ništa više neće biti isto za ovaj tim i za svet fudbala.
Suze će natopiti Monumental.
EPA/DIVYAKANT SOLANKI
Sve počelo crveni kartonom
Leo je debitovao za Argentinu 2005. godine kao 18-godišnjak.
Prvi meč za reprezentaciju bio je fijasko za tada mladu nadu Argentine - zaradio je crveni karton zbog koškanja sa reprezentativcem Mađarske Vilmošem Vančakom i u suzama napustio teren.
Goinu dana kasnije reprezentacija tadašnje reprezentacije Srbije i Crne Gore je imala bolno upoznavanje sa argentinskom čigrom. Na svetskom prvenstvu u Nemačkoj, u čuvenom porazu od 6:0, Mesi je plesao, postigao prvenac za nacionalni tim, poigravao se sa našim reprezentativcima...
Ostalo je, kažu, istorija.
Košmar zbog Nemaca i godine frustracije
Usledili su i teški udarci za Argentinu u godinama kada je Mesi, polako ali sigurno, iako veoma mlad, postao njen sve važniji šraf: poraz od Brazila 3:0 u finalu Kopa Amerika (2007) u Venecueli, pa debakl potiv Nemaca u četvrtfinalu Mundijala 2010. (4:0) pod vođstvom Maradone. Potom, još jedan bolan poraz samo godinu kasnije - eliminacija u četvrtfinalu Kopa Amerika od Urugvaja na penale pred svojim navijačima.
Gaučosi su 2014. i 2015. godine bili na korak od osvajanja najvećih trofeja u fudbalu, ali su gubili finala.
Na Mundijalu u Brazilu Nemačka je nakon produžetka, golom Marija Gecea, porušila snove Argentine, da bi godinu kasnije tada već Mesijeva Argentina u još jednom meču za trofej poražena od domaćina takmičenja Čilea.
Temperamentna javnost Argentine je tada, verovali ili ne, zahtevala da Mesi ne igra više za reprezentaciju jer nema osobine lidera i ne može das vodi nacionalni tim do velikih uspeha.
EPA/SRDJAN SUKI
Goine 2016.Argentina je pretrpela još jedan šamar - u meču za trofej "Kopa Amerika Sentenario" u SAD ponovo je poražena od Čilea, i to na penale. Mesi je tada bio jedan od tragičara, pošto je promapio penal.
Utučen, posle utakmice je izjavio da više neće igrati za reprezentaciju:
"Gotovo je", rekao je tada.
Ali se predomislio. Vratio se - i nastavio da gubi važne utakmice. Naredna velika bila je osmina finala protiv Francuske u Rusiji, kada je Mbapeov tim počistio Južnoamerikance. Bio je to novi udarac za Mesijeve ambicije da se onačno popne na krov sveta.
Godini kasnije - još jedan šamar za Mesija i gaučose. Legenndarni as postigao je samo jedan gol i upisao tek jednu asistenciju na čitavom turniru Kopa Amerika, na kojem je Argentina eliminisana u polufinalu od domaćina Brazila.
Titule su mu konstantno izmicale i to je postalo frustrirajuće.
Tačka preokreta i godine najveće slave
Godina 2021. bila je najvažnija za sve što će uslediti za Argentinu i njenog najvećeg sina - dolazak na klupu selekcije Lionela Skalonija. I već na prvom velikom takmičenju Skaloni je krunisan, konačno i Leo Mesi, prvim trofejem sa reprezentacijom u karijeri.
Argentina je u finalu pobedila Brazil 1:0 i osvojila 15. titulu najboljeg tima Južne Amerike.
Koji mesec kasnije Argentina je za trofej "Finalisima" pobedila i osvajača EURA Italiju na Vembliju.
EPA/ANDRE COELHO
Ali dani najveće slave su tek sledili.
Sada već čuveni Mundijal u Kataru i titula koju su osvojili Argentinci zauvek je promenila percepciju navijača prema Mesiju. I oni najtvrdokorniji sumnjičavci se više nisu usudili ni da prozbore kako Mesi ne može biti lider i kako nema kapacitet, karakter i autoritet da vodi tim do najvećih uspeha.
Mesi je tek tada, sa uspehom u Kataru, u očima Argentinaca, stavljen na tron bogova - rame uz rame sa božanstvom zvanim Maradona.
Skalonijev tim bio je nedodrirljiv - potvrdio je to i u finalu narednog izdanja Kopa Amerika 2024. gdine pobedom u finalu protiv Kolumbije. Mesi je naravno bio deo i ovog velikog uspeha ekipe i gledao ka Sjedinjenim Američkim Državama i naredni Mundijal. Argentinci su želeli još jednu zlatnu boginju. Bili su gladni.
Sa 39 godina Mesi je nezadrživo vodio gaučose ka još jednom finalu. Ušao je u istoriju svetskih prvenstava kao najbolji strelac ikad (dok ga nije prestiao Mbape) na svom šestom Munndijalu.
Između njega i najvažnijeg trofeja koji postoji u fudbalu se ovog puta isprečila neverovatna Španija. Leo, za kraj svog istorijskog opusa, nije uspeo da se još jednom popne na planetarni presto.
Ostaće upamćeno da je za reprezentaciju odigrao 207 utakmica i postigao 105 golova!
EPA/TOLGA BOZOGLU
Za kraj, odvojite par minuta vremena za tekst, zapravo za odu Mesiju iz pera novinara argentinskog Olea Marijana Marfija. Dirljivije od ovog ne može...
Introvertan, povučen, bez trunke ponašanja zvezde, bežeći – i mrzeći – veliki deo tog biznisa. Trpeo je svu tu izloženost javnosti, ali u njoj nije uživao. Ono što je taj dečak želeo bilo je samo da igra fudbal. Sve što je došlo uz to bila je cena koju je morao da plati zato što je to radio kao niko pre njega.
Mesi nije učitelj, ali, hajde, držao nam je lekcije svojom otpornošću, svojom izdržljivošću, tolerancijom, upornošću, strpljenjem da nas sve trpi. Nije napravio nijedno naučno otkriće, naravno, nije izmislio teoriju relativnosti, ali svi smo ga više puta videli kako menja zakone fizike.
Nije napravio nijednu vakcinu, ali koliko je samo dece učinio snažnijom, dao im "antitela", naučio ih da izdrže u svetu koji prema mnogima nije naročito milostiv.
Nije napisao nijednu knjigu, ali je koliko njih opčinio, zadivio i nadahnuo svojim driblinzima iz naučne fantastike.
Nije stvorio nijednu političku doktrinu, ali koliko je samo masa ljudi poveo za sobom.
Ovog utorka biće okružen svojom porodicom, prijateljima, saigračima iz reprezentacije, nama, svojim narodom – bilo da smo na stadionu ili kod kuće.
Svima nama koji smo uživali u njemu, obožavali ga, idolizovali ga, gotovo ga obožavali kao božanstvo i koji nam već nedostaje.
Ali mi smo ga isto tako i vređali kada nije pobeđivao. Mučili smo ga poredeći ga sa onim drugim vanzemaljcem, umesto da smo slavili činjenicu da su, ko zna zahvaljujući kakvoj misterioznoj sili prirode, dvojica najvećih fudbalera u istoriji rođena upravo na ovoj zemlji – živahnoj, očajničkoj, intenzivnoj, ogromnoj, tako prijateljskoj i tako nasilnoj – koja se zove Argentina.
Ipak, kao što to biva u ovakvim emotivnim i snažnim trenucima, najvažniji i najznačajniji susret biće neki drugi.
Večeras, kada izađe na Monumental, kada kroči na taj travnjak i ugleda te tribine, Leo će se susresti sa onim malim dečakom koji je šutirao loptu na igralištu svog kraja, tamo u ulici Lavalleja 500, sa onim dečakom koji je sa bakom Selijom išao u klub Grandoli, sa onim dečakom koji nikada nije želeo da prestane da igra fudbal.
Biće to susret puteva, raskrsnica na kojoj će sve konačno dobiti smisao.
I tamo, kada se ugledaju – pod blicevima celog sveta, ali potpuno sami na Monumentalu, dok će od urlika ljudi sve podrhtavati, a ipak će između njih vladati apsolutna tišina – pogledaće jedan drugog u oči.
I neće biti nikakve sumnje:
prepoznaće se.
Možda je tajna Mesijevog uspeha svih ovih godina upravo bila u tome: nikada nije izgubio onog dečaka koji je samo želeo da igra, koji je jurio slavu, ali je pre svega jurio onu loptu sa malog igrališta.
Zato je svet danas toliko ganut.
Zbog jednog dečaka koji nikada nije prestao da se igra.
Zbog jednog dečaka koji je sve što je radio radio iz ljubavi prema lopti.
Zbog jednog dečaka koji je samo želeo da produži popodne igrajući se sa svojim drugarima iz kraja.
David De Hea oglasio se nakon nove pobede Novaka Đokovića u Pekingu i pokrenuo zanimljivu raspravu pitanjem da li je srpski teniser najbolji sportista u istoriji.
Zaključak je jasan: jedan slabiji rezultat brzo menja plasman. Vezenkov ostaje najpouzdaniji kapitenski izbor, ali razliku sve više pravi širina ekipe i sposobnost da se izbegnu igrači sa jednocifrenim ili negativnim učinkom.
Povredio se Nikola Milenković uoči okupljanja Srbije za mečeve u Ligi nacija, te Veljko Paunović nije mogao da računa na njegove usluge tokom ove pauze.
Britanski televizijski voditelj i novinar Pirs Morgan otkrio detalje dogovora koji je, prema njegovim tvrdnjama, postojao između Kristijana Ronalda i selektora Portugala Žorža Žezusa
Zaključak je jasan: jedan slabiji rezultat brzo menja plasman. Vezenkov ostaje najpouzdaniji kapitenski izbor, ali razliku sve više pravi širina ekipe i sposobnost da se izbegnu igrači sa jednocifrenim ili negativnim učinkom.
Ako bi "orlovi" upisali i četvrti poraz u Ligi nacija, odnosno, ukupno šesti u nizu računajući i junski "prozor", oborili bi sve sopstvene negativne rekorde
Više od 2.000 navijača Partizana okupiralo je grad, a crno-beli su u završnici uradili ono što je prethodne sezone toliko puta izostajalo – nisu nestali kada se utakmica lomila, već su pokazali karakter.
Start-stop sistem nije samo ekološka mera. Istraživanje američkog Društva automobilskih inženjera pokazalo je da u zavisnosti od uslova vožnje može smanjiti potrošnju goriva od 7 do čak 26 odsto.
BMW M odeljenje je proizvelo milioniti automobil, a jubilarni primerak je bio M3. Istovremeno, kompanija je pokazala kamuflirani prototip električnog M3 sa četiri elektromotora i očekivanom snagom do 1.000 KS.
Fiat će evropsku Grande Pandu prilagoditi brazilskom tržištu, gde će se prodavati kao Argo X. Dobiće nešto drugačiji dizajn, jednostavniju unutrašnjost i motore prilagođene lokalnom tržištu.
Norveška vlada priprema zakon kojim bi bila zabranjena upotreba pametnih naočara sa kamerama na pojedinim javnim mestima, dok bi privatna upotreba i dalje bila dozvoljena.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar