1964. – Osveta i prvi trofej "furije" VIDEO

Upravo to se dogodilo i na drugom prvenstvu Evrope, koje je u ovoj zemlji održano 1964. godine.

Format takmičenja je ostao isti, tako da su četiri najbolje ekipe na finalnom turniru odlučivale o prvaku kontinenta. I ovaj put nije moglo bez politike.

Zbog veoma loših međudržavnih odnosa, Grčka je odbila da u kvalifikacijama odigra dvomeč sa Albanijom, tako da su Albanci obezbedili pasman među najboljih 16 ekipa.

Ipak, tamo ih je sačekala Danska, koja je imala dosta sreće u ovom žrebu/takmičenju. Danci su ih u ukupnom skoru pobedili sa 4:1, da bi u četvrtfinalu za protivnika imali iznenađujuće zahuktali Luksemburg (prethodno eliminisao Holandiju).

Tek u trećoj utakmici, Danci su savladali Luksemburg i plasirali se u završnicu.

Španija je na putu do „kuće“ eliminisala dve Irske, Severnu, a potom i Republiku. Aktuelni evropski šampioni, ekipa Sovjetskog saveza, maksimalno je iskoristila prednost monumentalnog "Lužnjikija". Prvo su tamo pali Italijani, a potom i Šveđani.

Poslednji učesnici završnog turnira, selekcija Mađarske, namučili su se u osmini finala sa kolegama iz Varšavskog palta, ekipom DR Nemačke. U Istočnom Berlinu slavili su gosti sa 2:1, dok je na stadionu „Nep“, bilo „napetih“ 3:3.

Reprezentacija Jugoslavije, finalista sa prvog Evropskog prvenstva u Francuskoj, ispala je od Švedske. Na stadionu JNA, ekipe su odigrale bez golova, da bi u revanšu u Malmeu naš tim poražen sa 3:2. Poveli su „plavi“ golom Slavena Zambate u 21. minutu.

Dva gola Peršona, donela su prednost domaćinu, da bi Galić u 64. minutu izjednačio na 2:2. Konačnih 3:2 za Švedsku, postigao je Bild, osam minuta kasnije.

Na završnom turniru, koji je odigran u Barseloni i Madridu, Sovjetski savez je imao ogromnu želju da odbrani titulu sa „Parka prinčeva“. U polufinalu na stadionu „Kamp Nou“ počišćena je Danska sa 3:0, golovima Voronjina, Ponedeljnika i Ivanova.

U drugom polufinalu, mlada ekipa domaćina, uspela je posle produžetaka da savlada Mađarsku sa 2:1, na stadionu „Santijago Bernabeu“. Obe ekipe imale su veoma mlade sastave, ali sa vrhunskim fudbalerima, nadolazećim velikim zvezdama.

Sa jedne strane 19-godišnji Bene i dve godine mlađi Albert, a sa druge Luis Suares, koji je sa Interom, te godine osvojio Kup šampiona. Upravo je on dao sjajan pas Hezusu Mariji Peredi za vođstvo od 1:0 u 35. minutu.

Drugo poluvreme, apsolutno je pripalo Mađarskoj. Golman domaćih, Iribar, nije imao predaha. Šest minuta pre kraja regularnog toka, Bene je uspeo da izjednači i odvede svoj tim u produžetke.

Ipak, domaći tim je stigao do finala pet minuta pre kraja. Posle kornera Lapetre, glavom je Hoze Maria Fuste usmerio loptu ka Amansiju Amaru, koji je savladao Sentmihaljija.

U finalu na istom stadionu sa glavnim navijačem, u slobodno vreme diktatorom, Frankom, Španija je osvojila svoj jedini evropski trofej. Već u 6. minutu, ponovo koprodukcija Suarez-Pereda i Jašin je bio savladan.

Samo dva minuta kasnije, Olivelja je faulirao Husainova, koji je iz slobodnog udarca evropskom prvaku doneo izjednačenje.

Akcija za konačnih 2:1 za Španiju, opet je počela od Suareza. On je na desnoj strani pronašao Peredu, koji je centrirao, a Marselinjo je glavom savladao Lava Jašina.

Tada su gledaoci po prvi put mogli da vide i legendarno sada maksimalno rasprostranjeno „foliranje“ faulova, čije su standarde postavili Španci, a zbog čega su ih i posle ovog finala, maksimalno kritikovali njihovi rivali.

Ipak, „pobednik piše istoriju“, a to je ovaj put bila Španija.