1960 – Crni Ponedeljnik za "plave" VIDEO

Na realizaciju se čekalo punih 30 godina. 1957. dve godine nakon Delanejeve smrti, UEFA je na svom kongresu donela odluku da Evropa počne da dobija svoje šampione.

Trofej je dobio ime po inicijatoru ispostaviće se kasnije, za mnoge, najjače nacionalne fudbalske svetkovine.

Valjalo je doći do četiri najbolje reprezentacije od ponuđenih 16. Eliminacije su počele još 1958. godine. Svoj tadašnji ogroman ugled, reprezentacija Jugoslavije je pokazala u kvalifikacijama.

"Plavi" su prvo ugostili Bugarsku 31. maja 1959. godine na stadionu Partizana. U sastavu Beara, Belin, Crnković, Krstić, Šijaković, Tasić, Šekularac, Petaković, Zebec, Galić i Mihajlović, Jugoslavija je bez većih problema pobedila Bugare.

Već u 1. minutu, Galić je savladao Najdenova, da bi konačnih 2:0, postavio Lazar Tasić, tri minuta pre kraja utakmice. Revanš u Sofiji, pet meseci kasnije, bio je prilično rutinski.

Poveli su Bugari u 50. minutu golom Dieva, da bi šest minuta kasnije, Muhamed Mujić, sprečio moguće iznenađenje i Bugare primorao da završnicu šampionata prate putem, nedovoljno nadolazećih TV prijemnika.

U četvrtfinalu, „plavi“ su igrali sa Portugalom. Na nacionalnom stadionu u Oeirašu, zapadnom delu Lisabona, 8. maja 1960. domaći su poveli golom Žoakima Santane u 30. minutu.

Milutina Šoškića je u 70. minutu savladao Lukaš Da Fonseka. Devet minuta pre kraja meča, Bora Kostić je pogodio za „aktivnih“ 2:1 i koliko-toliko mirniji revanš u Beogradu.

Na stadionu JNA, dve nedelje kasnije, „plavi“ su igrali kao sat, pogotovo u drugom poluvremenu. Poveli su u 8. minutu golom Šekularca, u 29. je izjednačio Savem, da bi u poslednjem minutu prvog poluvremena Zvezdan Čebinac uspeo da anulira prednost koju su u ukupnom skoru imali Portugalci.

Drugo poluvreme je bila posebna priča. Uz dva gola Kostića i jedan Galića, Jugoslavija je „rasturila“ goste sa 5:1 i tako uspela da se plasira u završnicu takmičenja.

Profimedia/AFP Photo

Na finalni turnir su se plasirali Francuzi i Čehoslovaci, kao i reprezentacija Sovjetskog saveza koju nije želeo da ugosti Frankov režim, pa je „zbornaja“ preskočila polufinale sa Špancima.

Domaćin je bila Francuska, mečevi su igrani u Parizu i Marseju, a turnir je održan od 6. do 10. jula.

U polufinalu Jugoslavija je igrala sa domaćinom. U najavi „plavi“ su slovili za favorite, pogotovo zbog činjenice da su se dve godine ranije zbog povreda oprostili od dresa „trikolora“ Žist Fontejn i Rajmon Kopa. Francuzi su vodili 3:1 i 4:2, ali su na kraju morali „plavima“ da pruže ruku i priznaju poraz u jednoj od najuzbudljivijih utakmica u istoriji evropskih šampionata.

Povela je Jugoslavija u 11. minutu golom Milana Galića, ali je samo minut kasnije Žan Vinsen izjednačio na 1:1. U finišu prvog dela Ute je doveo domaće u vođstvo od 2:1, a počekom drugog, Visneski je povećao na 3:1. Ante Žanetić je ubrzo smanjio na 3:2, ali je u 62. minutu, Ute pogodio za, činilo se, nedostižnih 4:2.

Ali tada počinje prava drama i veliki preokret. Kada imate u jednom timu nenadmašnog Šekularca, visokog i u skoku neprevaziđenog Dražana Jerkovića, potom golgetera Milana Galića i na krilu „tobdžiju“ Boru Kostića, onda 4:2 i nije neka prednost.

Prvo je u 75. minutu Knez smanjio na 4:3, da bi u naredna četiri minuta, Jerković sa dva gola rastužio ceo „Park prinčeva“ i odveo Jugoslaviju u finale. Ovo je bila i prva fudbalska utakmica koja je direktno prenošena u našoj zemlji uz komentar jedinstvenog Mladena Delića.

U drugom polufinalu na marsejskom „Velodromu“, Sovjetski savez je bez većih problema golovima Ivanova 2 i Ponedeljnika pobedio Čehoslovačku sa 3:0.

Finale, 10. jul, Pariz, "Park prinčeva"...

Tirnanić, Lovrić i Nikolić izveli su sledećih 11: Vidinić, Durković, Jusufi, Žanetić, Miladinović, Perušić, Šekularac, Jerković, Galić, Matuš i Kostić.

Sa druge strane Kahalin je odabrao Jašina, Čokelija, Maslenjkina, Krutikova, Vojnova, Neta , Metrevelija, Ivanova, Ponedeljnika, Bubukina i Meskija.

Posle centaršuta sa desne strane, Galić je u 43. minutu savladao Jašina i doveo „plave“ u vođstvo. U drugom poluvremenu, naša reprezentacija je nastavila da napada, ostavljajući dosta prostora rivalu da u kontranapadima pronađe svoju šansu. Već u 49. minutu, posle šuta Bubukina i odbijene lopte od strane Vidinića, Metreveli je izjednačio na 1:1. To je i bio konačan rezultat regularnog toka.

U 23. minutu produžetka, Ponedeljnik je glavom postigao pobedonosni gol i potvrdio da je Sovjetski savez u tom trenutku imao fizički jači tim.

Evropa je dobila prvog šampiona Evrope, a Jugoslaviji je kao uteha ostala činjenica da je dva meseca kasnije njena fudbalska reprezentacija stigla do prve zlatne olimpijske medalje i to na Olimpijadi u Rimu.