Jedanaestorica odabranih sa liste koja je pred vama osvojili su preko 100 pehara u karijeri.

Zbirno, svoj fudbalski opus obogatili su sa preko deset titula Lige šampiona, duplo više domaćih liga, dvocifrenim brojem Kupova, Superkupova, u vitrine uneli i mnoštvo individualnih priznanja.

Pridružili su se plejadi jednako velikih asova koji su godinu ranije sišli sa najveće pozornice. Toni Kros, Rafael Varan, Andres Iniesta, Pepe, Leonardo Bonući, Džo Hart, Tijago Alkantara, Rajan Bertran, Maruan Felaini samo su neka od imena koja su 2024. "okačili kopačke o klin".

U 2025. red je došao na novi ešalon igrača elitne klase koji su oblikovali svet fudbala i svoje ime utisnuli u almanahe najvećih takmičenja.  

Odlaze stari, dolaze neki novi majstori u neprekidnom ciklusu prolaznosti života...  

Marselo (37)

Penzionisao se kako i dolikuje igraču tog renomea, drugačije nije ni moglo, uz fanfare i naklon navijača Fluminensa 3. oktobra ove godine, pošto je na kraju prethodne sezone stavio tačku.

EPA/ANDRE COELHO

Poslednje minute na terenu proveo je upravo u dresu voljenog kluba iz Rija odakle je sve i počelo za Marsela.

Kudravi Brazilac, za mnoge jedan od najboljih levih bekova u poslednjih 50 godina, doduše oko toga da li je najbolji još i mogu navijači da se spore, ali ono oko čega ne bi smela da postoji debata, to je da je Marselo najtrofejniji levi bek u istoriji fudbala.

Malo je poznato da je Dejan "Rambo" Petković kumovao prelasku Marsela u Real. Svojevremeno je skrenuo pažnju Predragu Mijatoviću na tada 19-godišnjeg vunderkinda Fluminensea.

Rambo je tada bio na vrhuncu slave u Brazilu, a aktuelni direktor Partizana u to vreme na poziciji sportskog direktora “Kraljevskog kluba”.

Mijatović je preduhitrio konkurenciju, doveo Brazilca i Realu obezbedio jedan od najvažnijih potpisa.

Ostalo je, kažu, istorija.

O Marselovoj karijeri kao o retko kojem igraču u poslednjoj dekadi govore trofeji.

Osvojio je šest La Liga, dva Kupa Kralja, pet pehara Superkupa Španije, pet Liga šampiona, tri UEFA Super kupa, četiri FIFA Svetske klupske titule

Sve sa Realom.

Sa Fluminenseom, dva Karioka šampionata, Kup Rija, Rekopa Sudamerikana i verovatno najdraži trofej od svih u čitavoj karijeri - Kopa Libertadores 2023.

Peharom šampiona Južne Amerike sa svojim klubom zaokružio je impresivnu karijeru.

Pregršt je i individualnih pehara u njegovoj riznici priznanja.

Frans Fudbal ga je uvrstio u idealni tim decenije (2010-2019), četiri puta se našao u timu godine od strane "Lekipa", u izboru ESPN-a dva puta je bio najbolji levi bek sezone, četiri puta u idealnom timu sezone Lige šampiona...

I još mnoga brojna individualna priznanja osvojio je Brazilac.

Edinson Kavani (38)

Malo je nedostajalo da ovaj spisak bude siromašniji za možda i najzvučnije ime iz ovog društva, jednog od najboljih golgetera u poslednje dve decenije (neko će reći i duže) Edinsona Kavanija, koji je u poslednjim danima 2025. objavio završetak karijere.

Ako za nekog igrača možemo sa sigurnošću reći da je istinska gol-mašina, finišer prve klase, među prvima će nam napamet pasti ime fenomenalnog Urugvajca. 

Većina ljubitelja fudbala za Kavanija je prvi put čula kada je branio boje Palerma sa Sicilije. Uzlet dugokosog golgetera, tada neznanog širim masama, krenuo je baš u to vreme, sa prvim golovima u dresu roze tima. Spoj Kavanija i vrelih južnjaka bila je čista fudbalska romantika.

Ipak, i laicima je još tada bilo jasno da potencijal ovog momka daleko premašuje mali klub i skučeno ostrvo. Nakon 34 pogotka na 109 utakmica vreme je bilo na prelazak na viši nivo fudbala - prigrlio ga je Napoli.

Podno Vezuva Kavani je stekao status božanstva, toliko je bio omiljen da je čak jedna lokalna picerija po njemu nazvala svoj čuveni proizvod, "el matador".  Napolitanci će mu večno pamtiti i odluku da ne prihvati bogate ponude rivala sa severa Italije i pojača konkurenciju, već da se otisne sa Apenina. 

EPA/Juan Ignacio Roncoroni

Kavani je za tri sezone u klubu (104 utakmice) postigao 78 golova. Iako je sa Napolitancima uspeo da osvoji Kup trofej (2011/2012) igraču tog kalibra su jednostavno bili potrebni veći izazovi.

Našao ih je u Pari Sen Žermenu gde se i najduže zadržao - sedam sezona.

U klub je stigao kada su "sveci" pod vlašću Nasera Al-Kelaifija počeli da uspostavljaju hegemoniju u domaćim okvirima i da osvajaju trofeje u Francuskoj sa najvećom lakoćom.

Kavani je sa sobom iz Pariza poneo 17 domaćih pehara i 138 golova u 200 utakmica!  

I u nastavku karijere igrao je samo u najvećim klubovima: dve godine je proveo u Mančester junajtedu (41 utakmica/12golova), sezonu se zadržao u Valensiji (25/5) i još dve u Boki Juniors (58/16).

Čak 14 godina je bio deo reprezentacije Urugvaja za koju je na 136 mečeva postigao 58 golova. Drugi je strelac u istoriji nacionalnog tima, iza Luisa Suaresa, a ispred legendarnog Dijega Forlana.

EPA/RAUL MARTÍNEZ

O njegovom karijernom opusu govore i individualna priznanja: bio je najbolji strelac juniorskog prvenstva Urugvaja, tri puta član idealne postave Serije A, jednom najbolji strelac Serije A, tri sezone član idealne postave francuske lige, jednom najbolji igrač lige, dva puta najbolji strelac francuskog prvenstva... 

Đordi Alba (36)

Još jedan legendarni levi bek, posle Marsela, u godini za nama je "okačio kopačke o klin".

Ostaće upamćeno da je poslednji dodir sa loptom, poslednji pas u karijeri, Alba imao u finalu MLS plej-ofa, savršeno je u finišu meča, sa mnogo osećaja, proigrao Mesija, ovaj Aljendea, koji je postavio konačan rezultat protiv Vankuvera (3:1).

Mokrih očiju, nabujalih emocija, završio je utakmicu.   

Tanjug/AP Photo/Rebecca Blackwell

Odmah po završetku meča, i još jednog osvojenog trofeja, zajedno sa dugogodišnjim saborcem iz Barselone, Španije i Intera Serhiom Busketsom, ozvaničio je kraj karijere.

Svetsku slavu stekao je u Barseloni, za koju je igrao 11 godina.

Bio je neizostavni deo Mesijeve Barse, ali važan šraf u svim najvećim uspesima.  

Sa Kataloncima je osvojio šest La Liga, pet trofeja Kupa Kralja, španski Superkup tri puta, jednu Ligu šampiona, FIFA interkontinentalni Kup, sa Španijom je bio prvak Evrope i osvajač Lige Nacija.

Serhio Buskets (37)

Malo koji igrač je postigao u karijeri ono što je Buskets, u isto vreme najneatraktivniji i najkorisniji španski fudbaler u poslednje dve decenije.

I u vrhu najtrofenijih. Nikad pod svetlima reflektorima

Svi najveći pehari su njegovi i većinu je osvajao u više navrata.

Ukupno 35!

ELSA / Getty images / Profimedia

Sa Barsom je devet puta dizao trofej La Lige, sedam titula ima u Kupu Kralja, sedam Superkupova Španije, tri Lige šampiona, tri UEFA Super kupa, tri FIFA Interkontinentalnog kupa, i na kraju MLS titulu sa Inter Majamijem.

Sa Španijom je bio prvak sveta i prvak Evrope.

Stasao je u La Masiji, od 2005. je bio u Barseloni, od 2008. deo prvog tima. Inter Majami bio mu je tek drugi klub u karijeri.

Pepe Reina (43)

Mnogi će verovatno sada pomisliti da je čuveni Španac odavno završio karijeru, subjektivni osećaj sugeriše da ga godinama nema, ali se taj čin zapravo desio 2025.

Tačku je stavio kod svog prijatelja Seska Fabregasa u Komu sa završetkom sezone 2024/2025, kada mu je i upriličen ispraćaj za pamćenje.

O Reini govore njegova dela – tri puta je bio najbolji golman u Premijer ligi.

U eri aždaja na golu premijerligaša biti najbolji u više navrata uspeh koji je zaslužuje posebne redove.

EPA-EFE/CHEMA MOYA

Navijači ga, naravno, najviše pamte po gotovo decenijskom stažu u slavnom Liverpulu (2005-2014) i bravurama među stativama "redsa". 

Sa "Enfilda" je otišao sezonu pre dolaska Jirgena Klopa, te nije dočekao vaskrsnuće kluba i povratak na premijerligaški i evropski tron..

Ali je raznolike pehare podizao u gotovo svim zemljama u kojima je igrao: sa Viljarealom dva UEFA Intertoto Kupa, sa Liverpulom Liga kup, Komjuniti šild, UEFA Super kup, sa Napolijem Kup italije, sa Bajernom Bundesligu.

Sa Španijom je dotakao zvezde – bio je svetski šampion i dva puta prvak Evrope.

Mats Humels (36)

Svetski prvak, višestruki osvajač Bundeslige ovenčan i titulom u Ligi šampiona, letos je objavio kraj karijere.

Poslednji klub bio mu je Roma – jedini za koji je igrao van Nemačke (i van Borusije i Bajerna).

Od svoje sedme godine bio je u Bajernu, prošao sve selekcije, igrao za rezervni tim Bavaraca sezonu, priključen je potom seniorima, ali je već nakon godinu dana poslat u Borusiju.

U Dortmundu je stekao (skoro) sve: igrački je stasao, okitio se prvom šampionskom titulom (osvojio ukupno dve), postao komandant odbrane, reprezentativac...

Ali, nešto je i dalje nedostajalo, nešto veće...

Humelsu je trofej Lige šampiona Bajern uzeo ispred nosa 2013. pa je pod parolom "ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži", koju godinu kasnije ponovo obukao dobro poznati dres.

Znao je, sve što mu nedostaje u karijeri može dobiti samo sa Bajernom.

EPA/LEON KUEGELER

Bavarci su u međuvremenu otpočeli dominaciju u Bundesligi koja traje do danas, Humels je bio deo tima koji je tri uzastopne sezone osvajao titule i kao krunu i onu koja mu je nedostajala - Ligu šampiona.

Na reprezentativnom planu postigao je ono o čemu sanja svaki igrač odmalena - bio je svetski prvak sa svojom reprezentacijom (u Brazilu 2014).

Humels, koga mnogi stručnjaci smatraju najboljim štoperom u novoj eri Bundeslige, za Borusiju je odigrao 508 utakmica, za Bajern 118.

Džoni Evans (37)

Podatak da je Severni Irac odigrao 240 utakmica za Mančester junajted u periodu kada su "đavoli" bili na vrhuncu dominacije, pre kasnijeg potonuća i batrganju van zone najboljih, kojem godinama svedočimo, mnogo toga govori o njegovoj karijeri.

Nije bio klasa Nemanje Vidića i Rija Ferdinanda, ali navijači slavnog kuba nisu ni prevrtali očima kada je Evans trebalo da odmeni Srbina ili Rija.

Dugo je nosio etiketu najpotcenjenijeg centralnog štopera u Engleskoj.

Baš ga je Mančester, još kao klinca, regrutovao, pa je mali Džoni sa porodicom promenio mesto boravka kako bi mu treninzi bili nadomak novog doma.

EPA/PETER POWELL

Za Junajted je debitovao 2007. godine, prethodno je bio najvažnija defanzivna poluga prvaka Čempionšipa Sanderlenda kod Roja Kina.

Sa Mančesterom je osvojio sve – tri Premijer lige, Ligu šampiona i dva FA Kupa.

Posle gotovo decenijskog staža na "Old Trafordu", svoje iskustvo stavio je na raspolaganje Vest Bromviču i Lesteru.

U smiraj karijere ostvarila mu se želja – završio je fudbalski put u voljenom Junajtedu.

Jan Fertongen (38)

Poslednje tri sezone proveo je u Anderlehtu.

Penzionisao se kao igrač sa najviše utakmica u dresu državnog tima – 157. Bio je deo čuvene i najbolje reprezentacije u istoriji Belgije koja je osvojila treće mesto na Mundijalu u Rusiji 2018.

Od svoje 16. do 22. godine igrao je za Ajaks i baš je u amsterdamskom klubu, dakle još u povoju karijere, osvojio najvažnije klupske trofeje.

Potom im se osam godina uzaludno nadao u Totenhemu.

Sa Ajaksom je dva puta bio prvak Holandije, dva puta je osvojio i Kup. I od individualnih priznanja osvojio je sve u Holandiji: najbolji mladi igrač Eredivizije, nabolji igrač Ajaksa jedne sezone, najbolji igrač lige...

U Totenhemu, za koji je igrao 315 puta, za osam sezona (2012-2020) nije osvojio ništa.

Ilustracija: Profimedia

Čim je napustio Severni London dočekao je trofej - i to sa Benfikom. 

Možda bismo o Fertongenu sada pričali kao o najtrofejnijem Belgijancu, ili kao jednom od najtrofejnijih, da je imao više sreće pri odabiru kluba nakon uzleta u Ajaksu.

Karlos Vela (36)

Arsenal ga je još kao 17-godišnjaka doveo nakon što je ovaj zablistao na prvenstvu sveta za svoj uzrast, gde je odveo Meksikance do titule.

Bio je prvi strelac turnira.

Međutim, u Arsenalu nikad nije "isplivao" pa je ugovor odradio na pet pozajmica od kojih je najvažnija bila ona poslednja, u Real Sosijedadu.

Nakon sezone u Baskiji, Meksikanac je dobio trajni ugovor i konačno je mogao da se skrasi. Za šest sezona u tom klubu odigrao je 184 utakmica i postigao 54 gola.

Sosijedad ga je dva puta proglasio za igrača sezone.

EPA/ALLISON DINNER

Po odlasku iz Evrope, narednih šest sezona takođe je proveo u jednom klubu – Los Anđelesu. 

U SAD je karijeru konačno zaokružio trofejima.

Sa timom iz Kalifornije bio je prvak 2022, osvojio je još tri manje važna pehara u SAD, tri puta je bio u idealnom timu MLS lige, tri puta učestvovao na MLS ol-star utakmici i tri puta se našao u idealnoj postavi sezone.

Bio je i najbolji strelac lige i MVP iste godine (2019).

Jedne sezone proglašen je i za najboljeg Latino fudbalera u MLS što nije nimalo jednostavno za postići usled prave poplave igrača sa tih prostora u SAD.    

Sa seniorima Meksika osvojio KONKAKAF Gold Kup dva puta.

Felipe Melo (42)

Posle 24 godine igračke karijere Felipe Melo je u januaru 2025. objavio da je završio sa profesionalnim igranjem.

Fudbaler kojeg je Juventus svojevremeno platio 25 miliona evra 12 godina je igrao u Evropi, ali je vrhunac klupske karijere ipak doživeo tek po povratku u domovinu, u zrelom igračkom dobu.

Dve godine zaredom (2020, 2021) bio je osvajač Kopa Libertadores sa Palmeirasom.

Epa/ALI HAIDER

Zlatne godine klupske karijere u Evropi doživeo je u Turskoj, u Galatasaraju, sa kojim je osvojio čak osam domaćih trofeja – tri titule, dva Kupa i tri Superkupa.

Karijeru je završio u Fluminenseu, petom klubu za koji je igrao u domovini pored Flamenga, Gremija, Kruzeira i Palmeirasa.  

Za reprezentaciju Brazila igrao je na 22 meča i postigao dva gola.

Adam Lalana (37)

Lalanin uzlet išao je uporedo sa usponom Sautemptona koji je u samo dve sezone, od 2010. do 2012, uspeo da se iz lige 1 plasira u Čempionšip, potom iz "najbolje druge lige na svetu" u Premijer ligu.

Mnogi ljubitelji engleskog fudbala sa setom evociraju majstorije družine sa "Sent Meriza", koju je bilo milina gledati iz vikenda u vikend, golmane Gazanigu i Boruca, nosioce igre Jošidu, Šoa, Šniderlina, Ramireza, Vord-Prausa, Džeja Rodrigeza, Rikija Lamberta i Lalanu.

Trio poslednjih bili su i reprezentativci Engleske.

Lalanin uspen ka zvezdama dosegao je vrhunac 2013. i 2014 - najpre je debitovao za Englesku, a iduće godine, posle osam seyona u Sautemptonu, 235 utakmica i 48 golova, potpisao je za Liverpul.

EPA/PETER POWELL

Godinu dana posle Lalane, "redse" je preuzeo Jirgen Klop i Liverpul postavio na vrh Engleske, Evrope i sveta.

Lalana je bio deo svakog tog uspeha.

Pre nego što se vratio da okonča karijeru – a gde drugde nego u Sautemptonu, četiri sezone igrao je za Brajton.

"Ponosan sam na karijeru koju sam imao i ne žalim ni za čim. Iskusio sam sve uspone i padove koji su me oblikovali u ono što sam postao", rekao je Lalana u poruci u kojoj se objavio završetak karijere.