Don Karlo

Karlo Ančeloti – Don Karlo – najtrofejniji trener u istoriji Lige šampiona, uskoro će napustiti Real Madrid i preuzeti kormilo reprezentacije Brazila, seda na najvreliju klupu svetskog fudbala.

I to nije samo promena posla. To je simbol – znak da čak i legende traže novi izazov, a ako ste Ančeloti, izazovi dolaze samo u veličinama kontinenta.

Brazil, zemlja fudbala obavijenog sambom, pogođena godinama razočaranja i neuspeha, sada traži spas u čoveku koji je do vrha doveo sve što je dotakao.

Čovek koji se ne menja

Sofascore

Ančeloti je rođen u Ređo Emiliji, u Italiji, a u trenerski svet ušao kao učenik velikog Ariga Sakija. Bio je igrač Milana, deo generacije koja je promenila fudbal.

Ipak, ono što je napravio kao trener – to je već epska literatura.

Liga šampiona? Osvojio ju je pet puta kao trener – dva puta sa Milanom, tri sa Real Madridom. Još dve kao igrač.

Pet najvećih liga? Osvojio je svih pet:

Italiju je pokorio sa Milanom, Englesku sa Čelsijem, Francusku sa Pari Sen Žermenom, Nemačku sa Bajernom i Španiju sa Real Madridom – prvi je u istoriji kojem je to pošlo za rukom.

Trofeji? 30 na klupskom nivou.

Igrači? Od Zidana i Maldinija, pa sve do Benzeme i Vinisijusa – svi ga pamte kao mirnog, mudrog lidera.

Ančelotijeva snaga nije samo u brojkama. Njegova snaga je u nevidljivom: u autoritetu koji ne viče, u harizmi koja ne traži pažnju. On ne pravi spektakl – on pravi pobednike.

Brazil – san ili prokletstvo?

Profimedia/Burak Akbulut / Anadolu/ABACAPRESS.COM

Brazil je san i noćna mora svakog trenera. Nacija sa pet svetskih titula, ali i dvadeset godina razočaranja. Poslednji put su bili šampioni sveta 2002. godine. Poslednji put su igrali finale – tada. Od tada – rana za ranom.

Zidan ih je izlomio, Klose ih je ponizio, Modrić im je presudio. Nema više Pelea, Ronalda, Ronaldinja. Narod traži novo lice – traži spas.

Dolazi Don Karlo, ne kao stranac, već kao nada. Njegova filozofija kontrole, ravnoteže i fokusa na tim potpuno je suprotna emocionalnoj, impulzivnoj prirodi tradicionalnog brazilskoj igre.

On neće plesati pored aut-linije, ali mogao bi učiniti da Brazil ponovo pleše na terenu.

Mnogi veruju da će posao selektora Brazila biti poslednji čin karijere Karla Ančelotija. Čovek koji je osvojio sve na klupskom nivou sada ima jednu, poslednju misiju: da žutoj majici vrati sjaj koji je imala.

Trenerska filozofija

Profimedia

Ančelotijev stil nije revolucionaran. On ne menja formacije svakih deset minuta, ne uvodi modne trendove u taktici. Njegova filozofija je jednostavna: prilagodi se igračima koje imaš i izvuci iz njih maksimum.

On nije diktator, već diplomat. U eri egomanijaka i trenerskih despota, Ančeloti je osveženje. Ljudi mu veruju jer on veruje njima. Njegovi igrači ga vole jer im ne uskraćuje slobodu – ali traži odgovornost. A to je, u fudbalu, retka kombinacija.

Kada se govori o Karlu Ančelotiju, jedna rečenica se često ponavlja među njegovim bivšim igračima:

"On nas je razumeo kao ljude, pre nego kao fudbalere."

Pun pogodak Brazila

U reprezentaciji poput Brazila, gde su igrači često pod pritiskom očekivanja cele nacije, emocionalna inteligencija trenera može biti presudna.

Mladim zvezdama kao što su Vinisijus Džunior, Rodrigo, Endrik, ali i iskusnima poput Alisona ili Kazemira, biće od neprocenjive vrednosti da ih vodi neko ko zna kako da smiri buru u glavi – ne samo na terenu.

Vest da Ančeloti dolazi na klupu reprezentacije Brazila izazvala je burne reakcije. Jedni su oduševljeni – konačno, neko sa titulama, iskustvom i autoritetom.

Drugi su skeptični – stranac na klupi, to nije viđeno često. Ali svi se slažu u jednom: ovo je poslednja šansa za povratak na vrh.