"Krećemo na meč sa Zvezdom i vidimo noževe, pištolje – vladala je grobna tišina"

Tadašnji šampion Evrope je zbog sankcija svoje domaće utakmice igrao u Segedinu, Budimpešti i Sofiji, gde je dočekao Đenovljane.

U pitanju je 1. april 1992. godine, a Sampa je predvođena Đanlukom Vijalijem, Robertom Mančinijem, Srećkom Katanecom i drugim asovima slavila sa 3:1.

Boneti je posebno apostrofirao zastrašujuću atmosferu uoči same utakmice u prestonici Bugarske.

"Kada vidim slike terena vraćam se u ta vremena, kao da je bilo juče. Igrao se onaj meč na neutralnom terenu protiv Crvene zvezde, koji smo morali da pobedimo po svaku cenu", prisetio se Boneti, pa nastavio detaljnije:

"Kada smo napuštali hotel, mogli smo da vidimo noževe i pištolje. Bila je monstruozna atmosfera. U svlačionici nije letela ni muva, bila je grobna tišina. Bio sam blizu Luki Vijaliju, gledali smo se i navlačili štucne. Morali smo nešto da uradimo, ja sam počeo da pevam 'Lotteremo fino alla morte' ('Borićemo se do smrti'), a onda su svi krenuli za mnom, cela svlačionica je pevala".

Sampdorija je tada trijumfovala posle preokreta i zauzela prvo mesto u grupnoj fazi.

"Znamo kakav je bio meč, odmah smo primili gol, ali smo uspeli da postignemo tri, nisam spavao tu noć", podvukao je Boneti.

Kasnije je Sampa igrala u finalu protiv Barselone i izgubila ga sa 1:0 posle produžetaka.