Lalatović: "Snajper mi je uperen u glavu, ja sam meta!"

Tu informaciju je objavio novinar novosadskog "Dnevnika", koji često prati "Staru damu", ali je ubrzo stigao demant od strane kluba.

Potom je i Lalatović odreagovao, reklo bi se, u svom stilu.

"Mogu da kažem samo jednu stvar. Otkad sam došao u Vojvodinu, iz kog razloga ne znam, snajper je stavljen na moju glavu! Ja sam meta! Čija? Ne znam! Pružio sam i dao sve Vojvodini. Nisam zaslužio od nekih ljudi koji nisu u klubu da me ovako targetiraju. Znam ko su oni", počeo je Lalatović u izjavi za "Kurir", pa nastavio:

"Pokušali su da unesu nemir u naš klub, među navijače, igrače i upravu kluba. Da naprave haos. Ali, mi smo velika porodica. To je danas Vojvodina, na čelu sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem. On mi mnogo veruje i zbog njega sam došao u Vojvodinu. Samo gospodin Zbiljić i navijači mogu da kažu kad će otići. Ovi što mi drže snajper, neće odlučivati o mojoj sudbini u klubu. Neka gledaju svoja posla, mene neka ostave na miru".

Kako je rekao, zna ko stoji iza cele priče.

"Znam ko stoji iza cele priče. Znam tog čoveka, ali neću da ga imenujem. Nikada mu ništa nisam uradio, čak sam mu i pomagao... A, on mi radi o glavi. Puca ćorcima na mene, međutim nije dovoljno jak, da bi me ubio. Samo ja mogu sebe da ubijem. Itekako me ranjavaju oni koji pucaju u mene. Želim da ceo svoj život budem u Vojvodini. Želim da mi navijači opet pevaju "ćirbu-ćiriba igra Voša kao Barsa". Za to bih dao svoj život. Snajper mi je na glavi... Na čelu... Ponovo su mi otvorili rane, ali one će da zacele. Njihovi udarci ne mogu mi ništa. Ali, ožiljci ostaju! Ja sam Srbin, a nas Srbe je teško zaplašiti, a kamoli ubiti. Za mene bi bila čast da dam život za Srbiju i Vojvodinu. I zato trpim sve ovo, stoički".

Pogodila ga je informacija da će biti smenjen.

"Sve su to bile laži i neistine. Voleo bih da taj ko je to napisao, otkrije po čijem je naređenju postupio. Znam tog novinara, cenio sam i njega i njegov list, jer volim Novi Sad. živim u tom gradu. Mene ne mogu da rane, ali ti napadi više ranjavaju moju porodicu... Moje troje dece, koji stalno plaču i mog oca, koji ima 85 godina, koji se mnogo nervira, a ima problema sa srcem. Praštam im sve, ali neću da zaboravim. Samo bih voleo da znam zašto mi sve to rade! Ne mogu me slomiti, samo mi je žao moje dece i oca.

Na kraju je zaključio:

"Ne može ništa da me poremeti! Ni mene, ni predsednika Zbiljića, ni direktore Tanjgu i Marka Jovanovića. Samo su me ojačali. Treba mi njihov metak! Ranili su me, ali su sada u meni probudili zver! Više ću da radim i više ću da se zalažem. Biću treći u Superligi. Evo sada kažem javno. Vojvodina nije bila treća otkada sam otišao iz kluba. Teško je stići Partizan na drugom mestu, imaju 11 bodova više. Ali, bićemo drugi sledeće sezone, a onda naredne, zašto ne i prvi. Da vratimo titulu u Novi Sad! Da je više ljudi kao što je Dragoljub Zbiljić, bilo bi bolje za srpski fudbal. Izdržaću sve napade. Možda zato što sam jedan od najboljih u Srbiji. Što imam rezultate u Vojvodini?! Sapliću me otkad sam došao. Smetam, nekim ljudima..."