Godina koju je spasao Vladan Milojević

Izraelski stručnjak nije dočekao ni kraj 2023. godine, a Crvena zvezda je morala da se okrene ka uvek pouzdanom rešenju – Vladanu Milojeviću.

Vratio se na mesto svojih najvećih trenerskih uspeha koji su, međutim, prestali da mu se dešavaju od momenta kada je otišao iz Zvezde.

Za skoro četiri godine rođeni Aranđelovčanin promenio je čak pet klubova u kojima je radio bez previše uspeha. Bio je rezervisan za crveno-bele.

Vladan se u klub vratio u trenutku kada je "jesenja" titula izgubljena, te kada je Partizan najavio prekid dominacije Zvezde koju je upravo on i započeo.

"Možda će mi sada biti teže. Kada krenete od nule, svaki pomak se vidi. Bio sam trener u omladinskoj školi kad je ovaj klub imao mnogo problema... Tad niko nije mogao ni u ludim snovima da pretpostavi da će Zvezda da napravi ovakve rezultate. Nema limita. Sve je u životu moguće. Potrebno je samo mnogo rada u tišini, mnogo discipline", rekao je po dolasku Milojević.

Disciplina je uvedena, a epilog je bila četvrta uzastopna "dupla kruna" kluba iz Ljutice Bogdana.

Na to i obezbeđene kvalifikacije za Ligu šampiona u novom formatu. Ovog puta direktnog plasmana nije bilo...

Novi izlet u Ligi šampiona

Dimitrije Vasiljević/STARSPORT

Sa izuzetkom Baraka Bahara, u 21. veku Zvezdu je u elitnom evropskom takmičenju predvodio samo Milojević. I to tri puta.

Prošla su vremena kada je tim trebalo sklapati pomoću "štapa i kanapa", te je popularni Miloje kao nikad do sada u Ljutice Bogdana imao prostora da tim kroji po svojoj meri.

Otišlo je nekoliko nosioca igre poput Hvanga, Bukarija, Dragovića, Nedeljkovića i Stamenića, dogodili su se i bizarni dolasci i ekspresni odlasci Nemanje Stojića i Pume Rodrigesa, ali je na kraju Zvezda uspela da stvori tim koji je po četvrti put u ovom milenijumu našao svoje mesto među evropskom elitom. Vratio se Radonjić, do skoro nezamisliv dolazak Krunića se ostvario, Milson je stigao, a Điga zadržan za naš fudbal značajno obeštećenje, Elšnik se pridružio ekipi posle dobrog izdanja na EURO...

Barem se sa tim uverenjem ušlo u okršaje sa Bode Glimtom u poslednjoj rundi kvalifikacija, kada je u Norveškoj usledio hladan tuš i poraz (2:1) posle kog su svi počeli da sumnjaju.

U Beogradu smo videli da su te sumnje bile neopravdane i da Zvezda trenutno jeste bolja od osrednjih evropskih ekipa od kojih se nekada zaziralo ili se smatralo da su čak i nepremostive evropske prepreke.

Sjajna partija Ognjena Mimovića i golovi Uroša Spajića i Bruna Duartea su ozvaničili da će crveno-beli učestvovati u istorijskoj sezoni Lige šampiona koji je uključivao i novi ligaški format od osam mečeva, gde ne igra svako sa svakim kao što je to slučaj u Evroligi na primer.

Zvezda je na žrebu mogla i bolje da prođe. Dva gostovanja u Milanu italijanskim velikanima, Barselona, vicešampion Nemačke Štutgart, Benfika na startu, Monako, PSV koji ove sezone dominira u Holandiji, te Jang Bojs kao jedini rival po meri.

Protiv timova iz Berna i Ajndhovena tek treba u 2025. da se igra, a kada bismo pogledali samo dosadašnje ostvarene rezultate rekli bismo da je godina u Ligi šampiona bila neuspešna. Pet poraza i jedna pobeda uz gol razliku 10:19.

Druga perspektiva bi nam pokazala da je Zvezda na otvaranju bila konkurentna protiv gostiju iz Lisabona, ali su je koštala dva brza gola. Nije bila ni letargična protiv Intera, pa ni Monaka, ali je za sva tri meča simptomatično bila brzina kojom bi kola krenula nizbrdo od trenutka primanja prvog pogotka.

Protiv Barselone Zvezda nije imala šta da traži, te ostaje tek zabeleženo da je ta utakmica pobudila najviše interesovanja beogradske publike.

Jedini trijumf (i to kakav) je ostvaren protiv "Švaba". Tu se gorepomenuta situacija okrenula za 180. Zvezda je rano primila gol, ali umesto da se preda postigla je pet i preokrenula za jednu od najvećih pobeda srpskog fudbala ikada u Evropi.

To će možda ostati i najsvetlija tačka Zvezdine sezone u Ligi šampiona (u 2024. sigurno jeste), pred utakmice protiv PSV-a i Jang Bojsa u kojima i obe pobede ne garantuju prolaz dalje.

Eh, da nije bilo onakvog finiša protiv Milana...

Neočekivano najveće pojačanje

Dimitrije Vasiljević/STARSPORT

 

Uprkos rekordnim ulaganjima koje klub beleži u prethodne dve sezone tokom prelaznih rokova, ono što je najvažnije jeste da se ne zaboravlja fudbalska akademija.

 

Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović su svog naslednika dobili u liku Andrije Maksimovića. Mladi fudbaler iz Novog Pazara ne samo da je iskoristio datu priliku, već se ustalio u startnih 11 i debitovao za reprezentaciju Srbije.

Sa svega 17 godina i 129 dana je zaigrao u Leskovcu u meču Lige nacija protiv Švajcarske i tako postao najmlađi ikada koji je obukao opremu nacionalnog tima.

 

Postao je najmlađi igrač ikada koji je na uvodnih pet mečeva isto toliko puta bio starter u utakmicama Lige šampiona, te ne čudi što su skauti najvećih evropskih klubova redovni na utakmicama Zvezde.

 

Pri kraju godine šansu je dobilo još jedno Zvezdino dete Ivan Guteša. Doduše, 22-godišnji golman se između stativa našao igrom slučaja i zbog problema sa povredama, ali to ne umanjuje činjenicu da je svoju šansu iskoristio.

 

Šansu koriste i Nemanja Radonjić i Milson kada smo već kod pojačanja, samo je problem što je ona u prvoj polusezoni bila tek na kašičicu.

 

Rekordni prihodi

Srdjan Stevanovic/Starsport

Generalni direktor kluba Zvezdan Terzić organizovao je konferenciju za medije krajem godine na kojoj je, između ostalog, govorio i o finansijskoj situaciji u klubu.

Prema njegovim navodima, klub je od 2014. godine prihodovao čak 420 miliona evra.

"Zvezda je 330 miliona ostvarila iz inostranstva, odnosno 80 odsto prihoda su iz inostranstva. Ne znam da li postoji neka kompanija u Srbiji koja je za 10 godina ostvarila 337 miliona evra prihoda iz inostranstva. Ne znam da li postoji neka kompanija iz Srbije koja je 40. u Evropi u svojoj branši. Ovo su rezultati za ponos", rekao je Terzić.

Razložio je dalje generalni direktor crveno-belih te prihode. Od prodaje igrača 140.637.000, od UEFA bonusa 143.783.000, od Gasproma 54.000.000, od Telekoma 15.912.000, od prodaje ulaznica 29.812.000, od države 17.447.000, od TV prava 6.587.000 evra.

Dugovanja tvrdi da nema, te da je 53.314.000 evra uplaćeno državi.