Crno leto srpskog fudbala - najgori u celoj Evropi!

Postavi kao omiljeni Google izvor

Od tada - mrak. 

Svetlo na kraju tunela se ni ne nazire. 

Citiraćemo otuda Marinu Maljković i njenu pomalo proročku izjavu datu posle poraza košarkašica na Olimpijskim igrama.

"Mračni su dani srpskog sporta".

U fudbalu, nisu u pitanju dani, nisu ni nedelje, već meseci, godine i decenija mraka srpskog fudbala koje poslednjih godinu dana doživeše vrhunac.

Osam utakmica ovog leta srpskih klubova u evropskim kvalifikacijama i već sedam poraza. Stanje redovno.
Zbirno, od prethodnog leta učinak superligaša sa evropskim timovima je najblaže rečeno katastrofalan - 32/36.

Poraza 32 na 36 utakmica, da bude jasnije.

Ove četiri utakmice u kojima porazi nisu bili naše ishodište bila su dva remija i dve pobede.

Gorka je spoznaja da su dva jedina trijumfa ostvarena protiv najslabije rangiranih timova koji su bili sa druge strane ova dva leta - Sabah i Mornar.

Po učinku i vrednosti koeficijenta smo ove sezone najgori od najgorih. Ispred nas su Lihtenštajn, San Marino, Severna Makedonija, Severna Irska, Gibraltar i Andora.

Srbija je po osvojenim bodovima psolednja od 54 države Evrope.

Dok se grade stadioni, nazaduje se u svakom drugom smislu toliko da je pobeda u Evropi, ma ko bio protivnik, događaj.

Partizanova gol-razlika u tri utakmice otišla je nizbrdo za još jedan gol, sada je 2:10, posle prvog meča sa Luganom u Humskoj koja je u četvrtak uveče, onako sablasno praznjikava, čemerna, bez sreće i navijača, delovala kao najveća kazna za svakog kome je crno-bela boja pri srcu.

Nije, možda, Partizan zaslužio i ovaj poraz ali kad se neuspeh uvukao u sve pore našeg fudbala krene tako da prati kao zli saputnik naše predstavnike i kad ponekad bljesnu. Sve što ima prefiks srpski i tera loptu donjim ekstremitetima kao da je osuđeno na potop. Poraz za porazom se niže.

Peđa Milosavljević/Starsport

Vojvodina ni u trećem evropskom meču nije razočarala, ali je opet izgubila. Novosađanima je to treći poraz ove sezone u Evropi, gde ni sami ne znaju kada su slavili poslednji put.

Poverovali smo naivno, samo neki doduše, da će nam EURO biti melem na klupske rane ali smo shvatili da zapravo nije ni važno ko igra, da li srpski klubovi ili reprezentacija, epilog je sada redovno isti - neuspeh.

Tek svoje mečeve imaju da odigraju Zvezda i TSC. 

Nije više pitanje da li ćemo da nanižemo još poraza u nedeljama koje slede već koliko će ih još biti.

Posle crne protekle sezone mislili smo da ne može gore, da smo dno dotakli i duboko u njega zagazili i zaglibili, ali izgleda da je kaljuga teška, mulj je gust, i da se iz njega ne izlazi tako lako. 

Pitamo se kako smo došli u ovu situaciju?

Znaju vrlo dobro oni koji vode fudbal.