Vanja Dragojević otvorio dušu: Otkrio šta mu je Mitrović rekao kada su se prvi put sreli VIDEO

Mladi vezni fudbaler Rendžersa u razgovoru za sajt Fudbalskog saveza Srbije govorio je o atmosferi u nacionalnom timu, poverenju selektora Veljka Paunovića, prvim iskustvima u Škotskoj i prijateljstvu sa Kostom Nedeljkovićem, ali i otkrio kako je izgledao njegov susret sa Aleksandrom Mitrovićem u reprezentativnoj svlačionici.

Posle prvih treninga u sklopu priprema za utakmice Lige nacija protiv Nemačke i Grčke, utisci su bili upravo onakvi kakve uvek nosi sa okupljanja nacionalnog tima.

"Raspoloženje je odlično, kao i uvek. Baš sam komentarisao sa nekim saigračima koliko svi jedva čekamo da se okupimo ovde. Celokupna atmosfera u centru i ljudi koji su oko nas, koji vode računa o nama, stvarno su sjajni. Mislim da svaki igrač jedva čeka da dođe i igra za reprezentaciju".

Poverenje selektora i podrška starijih

FSS

Kontinuitet poziva i rada sa selektorom Paunovićem Dragojeviću mnogo znači, a svaki trening sa iskusnijim reprezentativcima doživljava kao važan korak u svom razvoju.

"Ogromna je privilegija biti ovde i trenirati sa ovakvim igračima i pre svega, ovakvim ljudima. Veoma je važno sticati iskustvo uz tako ozbiljne fudbalere. Stariji igrači su nas mlađe baš dobro prihvatili. Mnogo nam pomažu i na treninzima i van njih, dok smo u centru. Zbog toga se osećamo srećno, zadovoljno i osećamo pripadnost".

Posvećenost stručnog štaba, naglašava, ne završava se odlaskom reprezentativaca u klubove. Individualni razgovori i podrška selektora prisutni su i između okupljanja.

"Selektor me stalno zove i brine o meni i dok sam u klubu. To je jako bitno. Uz odgovornost koju osećamo zato što igramo za Srbiju, osećamo je i prema njemu, jer se u svakom trenutku trudi da nam pomogne. Uvek želi da priđe, objasni, pomogne u svakom segmentu igre, ali i van terena. Nama mladima mnogo znače njegovo iskustvo i saveti, to što imamo nekoga ko stalno misli o nama, iako nismo sve vreme zajedno".

Pred duele sa Nemačkom i Grčkom veruje da povezanost unutar ekipe predstavlja dobru osnovu za rezultate koje svi priželjkuju.

"Mislim da se u prethodnom periodu videla povezanost u ekipi i među svim ljudima koji su sa nama.
Sve ide u pozitivnom smeru i veruje".

Rendžers se oseća, podrška se pamti

FSS

Odlazak u Glazgov doneo mu je susret sa drugačijim fudbalom, ali i sredinom u kojoj se posebna pažnja posvećuje istoriji kluba i odnosu igrača prema dresu koji nose.

Upravo je taj osećaj privrženosti ostavio snažan utisak na mladog reprezentativca.

"Glazgov je veoma lep grad, a u Škotskoj se svuda oseća koliko drže do tradicije. Tako je i u Rendžersu. Od prvog dana potrudili su se da se osećam kao da sam već dugo tamo, da naučim stvari o klubu i shvatim koliko su ponosni na svoju istoriju. Što više vremena provodim tamo, sve više osećam klub. Posebna je energija i mnogo vode računa o tome da se svaki igrač poveže sa Rendžersom, da razvije emociju".

Uveren je da je napravio dobar izbor za nastavak karijere.

"Mislim da je to bio pravi potez. Rendžers je klub sa šampionskim mentalitetom, koji uvek traži pobedu. Navijači su me lepo prihvatili i drago mi je što su prepoznali moju želju i energiju, koja je slična energiji kluba".

Posebno ga je iznenadilo koliko podrške dobija i u trenucima kada nema željenu minutažu.

"Nisam mogao da verujem koliko sam dobio poruka podrške: da čekam svoje vreme, da će doći, da budem strpljiv. Bilo mi je fascinantno koliko navijač želi da pomogne igraču da nastavi da veruje u sebe. Oni mnogo vole klub i fudbal i stvarno guraju Rendžers napred".

Strpljenje, rad i vera za Dragojevića su oslonac i kada stvari ne idu željenim tokom.

"Verujem da se sve dešava sa razlogom, da će sve doći na svoje. Treba da budem strpljiv i da, kada dođe šansa, budem najspremniji mogući. Verujem u Boga i zahvalan sam na privilegiji da radim posao koji najviše volim. Na nama je da svakog dana damo sve od sebe".

Govoreći o razlikama između srpskog i škotskog prvenstva, izdvojio je brzinu igre i fizičke zahteve.

"U Srbiji ima mnogo kvalitetnih ekipa i igrača, ali škotska liga je brža i fizički jača. Ima mnogo intenziteta i to je bila jedna od stvari koje su presudile da je izaberem kao sledeći korak. I u Partizanu je moja pozicija zahtevala mnogo trke, duela i intenziteta, tako da mislim da je ovo prava liga za mene".

Spremnost da odgovori potrebama ekipe pokazao je i kada je dobio zadatak da zaigra na desnom beku.

"Drago mi je što mi je trener protiv Hibernijana ukazao poverenje i na toj poziciji. Uvek sam stavljao ekipu ispred sebe, tako sam učen odmalena. Stvarno mi nije problem da za klub ili reprezentaciju igram na kojoj god poziciji je potrebno".

Kosta kao oslonac, Mitrović kao primer

FSS

Privikavanje na život u Škotskoj lakše je uz Kostu Nedeljkovića.

Poznanstvo iz omladinskog fudbala preraslo je u blisko prijateljstvo u A reprezentaciji, a potom dobilo nastavak u Glazgovu.

"Počeli smo više da se družimo u A selekciji, jer smo u tom trenutku bili najmlađi. Imamo dosta sličnosti kao osobe i karakteri i baš smo se poklopili. Velika je pomoć što je on tu za mene i ja za njega. Kada imaš nekoga svog, iz svoje zemlje, mnogo je drugačije nego kada si sam".

Prijateljstvo im pomaže i da svakodnevno napreduju.

"Kosta mi mnogo znači, prvo kao prijatelj, a onda i kao saigrač. Veliki je profesionalac i svakodnevno me podstiče da radim više, da budem fokusiran i ne zapostavim stvari koje moram da uradim. Mislim da i ja njega u nekim segmentima guram napred, da budemo bolji. To je jako važno za nas".

Dragojević je već imao priliku da oseti atmosferu Old firma. Iako je derbi Rendžersa i Seltika ranije gledao na televiziji, tek je na terenu shvatio pune razmere tog rivalstva.

"Atmosfera je nestvarna. Pokušao sam nešto da kažem našem napadaču, bio je na dva metra od mene, a nije me ni čuo. Svih devedeset minuta intenzitet je neverovatan. Kada ste na terenu, shvatite zašto taj derbi smatraju jednim od najvećih na svetu".

Još jedna slika ostala mu je posebno urezana u sećanje, ispraćaj ekipe na derbi, u nedelju ujutru.

"Ispred stadiona se okupilo nekoliko hiljada ljudi. Roditelji sa malom decom, stariji, mladi, svi su došli da nas isprate. Kada vidiš da se toliko ljudi probudilo rano u nedelju samo da bi te podržalo, ne možeš da im ne uzvratiš tako što ćeš dati sve od sebe na terenu".

Razgovor se na kraju vratio reprezentaciji i susretu sa Aleksandrom Mitrovićem, kome se Vanja, prilikom dolaska u nacionalni tim, obratio sa posebnim poštovanjem.

"Kao i Mitar, i ja sam dete Partizana. Kada sam prvi put došao, persirao sam mu iz poštovanja. On se odmah našalio i rekao mi da nema potrebe da mu se obraćam sa ‘Vi’, da smo sada saigrači. Meni je to bilo nestvarno. Velika je čast deliti svlačionicu sa takvim veličinama. Stariji nam mnogo pomažu, savetima i svakodnevnim razgovorima podstiču nas da budemo bolji. Osećam se sjajno jer vidim da imam njihovu iskrenu podršku".

Dragojević svoje fudbalsko odrastanje opisuje kroz ljude od kojih uči i kroz poverenje koje želi da opravda.

U kampu Srbije nastavlja taj put, spreman da svaku novu priliku dočeka onako kako i sam kaže, što bolje pripremljen i uvek u službi ekipe.