Ko je kriv?

Ako bi uz to dodao da će crno-beli imati samo četiri boda, da će izgubiti od IMT-a, Radničkog 1923 i Mladosti, a da će protiv Zemuna ispustiti pobedu u sudijskoj nadoknadi, verovatno bi sve zajedno zvučalo kao loš scenario.

Ali upravo to se dogodilo. Partizan je za pet kola prosuo čak 11 od mogućih 15 bodova.

A sada je, prema informacijama iz kluba, Saša Ilić spreman da podnese ostavku.

Paradoks je u tome što bi odlazak čoveka koji je simbol Partizana mogao da bude najlakše, ali nikako i najlogičnije objašnjenje za haos koji je zahvatio Humsku.

Ilić je došao sa idejom, ali je dobio tim?

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Posle svega što se dogodilo u prethodnih nekoliko nedelja, sasvim je legitimno pitati se kakvu je ideju Saša Ilić imao kada je preuzeo Partizan.

Još važnije – da li je dobio igrače sposobne da tu ideju sprovedu?

Jer trener može da bude odgovoran za postavku, izbor sastava, izmene i pripremu utakmice.

Ne može, međutim, za nekoliko nedelja da promeni sve ono što je u klubu godinama građeno, ili bolje rečeno – urušavano.

A Partizan danas ne izgleda kao ekipa koja je izgubila samo nekoliko utakmica.

Izgleda kao tim koji nema dovoljno sigurnosti, jasnu hijerarhiju i kontinuitet.

U Lučanima je imao čak 69 odsto poseda lopte, 22 šuta i devet udaraca u okvir gola.

Mladost je imala svega 31 odsto poseda, ali je postigla tri gola.

To je možda i najbolji opis Partizanove sezone u jednoj utakmici.

Mnogo lopte, mnogo pokušaja, a premalo kontrole i konkretnosti kada je najpotrebnije.

Ilić jeste odgovoran, ali nije jedini krivac

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Naravno, trener ne može da bude amnestiran.

Ako ekipa iz utakmice u utakmicu pravi iste greške, ako ne uspeva da sačuva rezultat i ako sa igračem više izgubi utakmicu, onda odgovornost stručnog štaba mora da postoji.

Ali bilo bi previše jednostavno sve svesti na Sašu Ilića.

On je na klupu Partizana došao sa ogromnim imenom, ali i sa veoma teškim zadatkom.

Od njega se očekivalo da za kratko vreme napravi konkurentan tim, uvede sistem i istovremeno nosi pritisak kluba čija očekivanja uvek prevazilaze realnu snagu ekipe.

Pitanje je zato mnogo šire: Da li je sportski sektor napravio tim za ono što se od njega očekuje?

Ili je Iliću prepušteno da od nečega što nije dovoljno dobro sastavljeno napravi ekipu sposobnu za velike stvari?

Prelazni rok sada dolazi na naplatu

Ilić je, kako se moglo naslutiti i tokom leta, bio daleko od potpunog zadovoljstva prelaznim rokom.

To je važno jer se upravo u prelaznom roku postavljaju temelji za ono što će trener raditi tokom sezone.

Ako trener nema profile igrača koji mu odgovaraju, njegov posao postaje mnogo teži.

A Partizan danas nema luksuz da čeka mesece da se stvari same poslože.

Četiri boda iz pet kola nisu samo loš start. To je ozbiljan alarm.

Posebno zato što se ne radi o nekoliko nesrećnih rezultata, već o utakmicama u kojima su se pojavljivali različiti problemi – od defanzivnih grešaka i pada koncentracije do nedostatka konkretnosti u završnici.

A onda je došao Hetafe

Sve je dodatno eksplodiralo u Madridu.

Partizan je imao igrača više protiv Hetafea, bio u utakmici, a onda u završnici primio dva gola i izgubio 3:1.

Umesto da iz Španije donese rezultat koji bi otvorio vrata plasmana dalje, vratio se sa dva gola zaostatka.

Potom je usledio novi udarac u Lučanima.

Poraz od Mladosti samo je produbio krizu i, prema informacijama iz kluba, doveo Sašu Ilića do tačke kada je saopštio da želi da ode.

Međutim, njegova usmena ostavka za sada nije prihvaćena.

Generalni direktor Danko Lazović i sportski direktor Radosav Petrović pokušavaju da ubede Ilića da ostane makar do četvrtka i revanša sa Hetafeom.

Razlog je jednostavan: Partizan nema vremena za promenu trenera pred utakmicu koja bi mogla da odluči njegovu evropsku sezonu.

Revanš je sada više od utakmice

Partizan će u revanšu morati da juri dva gola zaostatka.

To već samo po sebi zvuči kao gotovo nemoguća misija, posebno imajući u vidu trenutnu formu ekipe.

Ali čak i ako crno-beli naprave čudo i nadoknade minus od 1:3, time neće nestati ono što se dogodilo u domaćem prvenstvu.

Neće nestati četiri osvojena boda, neće nestati 11 prosutih. Neće nestati individualne greške, problemi u igri i pitanja koja prate sportski sektor.

Ili će se samo dobiti još nekoliko dana mira. Zato je Hetafe mnogo više od revanša.

To je utakmica koja može da donese preokret, ali isto tako može da odnese mnogo toga.

U najgorem scenariju, Partizan bi mogao da ostane bez Evrope, a Saša Ilić bez klupe.

Da li će Partizan "potrošiti" i svoju legendu?

Upravo je to možda i najtužniji deo cele priče. Saša Ilić je jedan od najvećih fudbalera u istoriji Partizana.

Čovek koji je kao igrač ostavio ogroman trag sada bi mogao da ode sa klupe posle samo nekoliko kola.

I ako se to dogodi, biće lako reći da trener nije uspeo.

Mnogo je teže odgovoriti na pitanje zašto je Partizan uopšte doveden u situaciju da jedan trener, ma koliko bio iskusan ili neiskusan, za nekoliko nedelja mora da rešava probleme koji su nastajali godinama.

Jer trener može da popravi sistem, može da promeni formaciju, može da promeni sastav, može da podigne ekipu, ali ne može sam da popravi sve.

Partizan je za samo pet kola potrošio 11 bodova. Sada postoji opasnost da potroši i Sašu Ilića.

A ako se to dogodi, biće to još jedna promena na mestu na kojem se već godinama traži izlaz iz istog problema.

Možda zato pravo pitanje više nije ko je kriv za ovaj haos.

Pravo pitanje je – ko će preuzeti odgovornost da ga konačno zaustavi?