Ko je bio Vladimir Cvetković? Čovek koji je ostavio neizbrisiv trag i u FK i u KK Crvena zvezda

Cvetković je ostavio dubok trag kako u košarci, tako i u fudbalu, a mnogi ga smatraju jednim od najvažnijih sportskih radnika u istoriji Crvene zvezde. Bio je deo generacije koja je stvarala temelje jugoslovenske košarke, ali i jedan od ključnih ljudi u nastanku najuspešnijeg tima u istoriji srpskog fudbala, šampiona Evrope i sveta iz 1991. godine.

Ko je bio Vladimir Cvetković?

Rođen je 24. maja 1941. godine u Loznici, a zanimljivo je da je sportsku karijeru počeo kao fudbalski golman. Međutim, posle preloma ramene kosti i problema sa povredama, po savetu lekara prelazi na košarku, odluku koja će mu promeniti život i doneti mesto među besmrtnima jugoslovenskog sporta.

Čitavu igračku karijeru proveo je u Crvenoj zvezdi, za koju je nastupao od 1959. do 1972. godine. Važio je za jednog od najboljih košarkaša svoje generacije, a za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je čak 149 utakmica i postigao 1.276 poena.

Sa nacionalnim timom osvojio je četiri srebrne medalje na najvećim takmičenjima, na Svetskim prvenstvima 1963. i 1967. godine, Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine i Evropskom prvenstvu 1969. godine. Posebno se pamti njegovo legendarno izdanje protiv Sovjetskog Saveza na Olimpijskim igrama, kada je hladnokrvnim slobodnim bacanjima odveo Jugoslaviju u istorijsko finale.

Van terena ostavio je možda još veći trag. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, bio direktor SC "Tašmajdan", a od 1992. do 1998. godine obavljao je funkciju ministra za sport.

Ipak, navijači Crvene zvezde najviše će ga pamtiti po radu u FK Crvena zvezda. Kao generalni sekretar kluba, zajedno sa Draganom Džajićem, bio je jedan od glavnih tvoraca generacije koja je osvojila Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju. Tokom njegovih 18 godina u rukovodstvu, crveno-beli su osvojili čak 18 trofeja i postali evropska sila.

Cvetković je bio prvi zvanično proglašeni najbolji sportista u istoriji Sportskog društva Crvena zvezda još 1965. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, Majske nagrade Republike Srbije, Ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem, Ordena rada sa zlatnim vencem, kao i Nacionalnog sportskog priznanja.

Bio je otac dvoje dece i deda. Njegova bivša supruga Rada Đurić bavila se košarkom, ćerka Zorana izgradila je uspešnu karijeru kao doktor kliničke psihologije u SAD, dok je sin Rastko bio poznati košarkaš Crvene zvezde i više inostranih klubova.

'Zvezdo, hvala ti što postojiš"

Nije se mnogo u poslednje vreme pojavljivao u javnosti, a jedan govor pamtiće se među crveno-belim pristalicama. Cvetković je biranim rečima pričao o svom klubu na 70. rođendanu Crvene zvezde.

"Čast mi je što mogu da zahvalim Zvezdi što nam je omogućila da doživimo najviše moguće trenutke života. Znam da svi izbori i sve nagrade mogu da budu veće ili manje. Pored nagrađenih ovde, postoje još dve grupacije sportista zaljubljenika u Zvezdu, koji nagrade nisu dobili. Jedna grupa, nažalost više nije sa nama, ali druga - mnogo jača grupa, su mladi, koji imaju vremena da za neke od narednih jubileja prime ovu nagradu. Šta reći drugo osim 'Zvezdo, hvala ti što postojiš", rekao je tom prilikom Cvetković.

• Cvetković o ponudi Evrolige za Zvezdu i Partizan: "Pa, to je ucena! Skandal"

Sudbina je htela da čovek koji se uz stihove čuvene pesme "Đurđevdan" epski veselio u Bariju „ode“ baš na Đurđevdan.

Posle trijumfa u Bariju zabeleženi su legendarni kadrovi Cvetkovićevog slavlja uz "Đurđevdan". Trubači, tompus, podignute ruke...