Ko je gladan, a ko ljut?

Najbolji fudbaleri naše zemlje zaokružili su jedan od uspešnijih dana za srpski fudbal u novijoj istoriji. Iako se baš nisu proslavili tesnom pobedom posle preokreta (2:1), nadovezali su se na prethodna dva, dosta značajnija, uspeha selekcija U17 i U19.

Ko nije upućen, kadeti do 17 godina su se pobedom nad Švajcarskom (2:0) plasirali na Svetsko prvenstvo koje će se igrati u novembru u Kataru, dok su omladinci trijumfom protiv Poljske (1:0) otišli na Evropsko prvenstvo zakazano za jun u Velsu.

Kao selektor, doveden da se bavi svim sportskim pitanjima i uzrasnim selekcijama, Paunović je morao da bude zadovoljan, a takav nam je dao jednu veoma zanimljivu opservaciju na temu kako, zapravo, treba da igra svaki naš nacionalni tim, sa akcentom na "A" selekciju.

Na pitanje novinara B92.sport, selektor je objasnio da fudbal mora da se igra kada su prisutna tri elementa: samopouzdanje, glad i ljutnja.

"Rekao sam ovo igračima: fudbal se igra sa samopouzdanjem. Fudbal se igra kad si ljut, kad se naljutiš, a trebalo je da budemo ljuti jer nam je Španija dala tri komada. Mora neko da se naljuti, da plati ceh. Fudbal se igra kad si gladan da daš gol, da uspeš, da debituješ u reprezentaciji. To su stvari koje smo morali da odaberemo, ako ne i sve tri", rekao je, između ostalog, Paunović.

Peđa Milosavljević/Starsport

Sa tim u vezi, da vidimo ko je sve u ekipi Srbije bio gladan, ko ljut, a ko se nije uklopio u ovaj Paunovićev opis.

Kada su u pitanju golmani, najnezahvalnija utakmica za njih, posebno iz ugla Predraga Rajkovića koji je primio gol tako što je ispao iz igre na 40 metara od gola.

Iako manjinski svojom greškom, njegov govor tela pre, za vreme i posle utakmice kada je prvi izjurio van stadiona ukazuju da mu ova borba za "jedinicu" najmanje prija.

Đorđe Petrović, pak, spreman je da se za nju bori i čeka, baš kao što je bilo prošle godine. Skroman momak iz Premijer lige, čija priča i podseća na filmskog lika "Kengura", možda i najviše trpi zbog velike konkurencije, a ima najveće kompetencije za mesto na gol-crti.

Najgladniji, koji je "pojeo" sve na "TSC areni", i doslovno i utiskom, svakako je Strahinja Pavlović, koji igra u životnoj formi i u klubu, ali i za reprezentaciju.

Možda i Paunović, ali i Maks Alegri, porazmisle da ga prekomanduju u ofanzivni deo, jer retki su vrhunski napadači koji su u 10 dana uradili ovo što jeste popularni "Kalaba".

Šalimo se malo, ali "makazice" koje je izveo još dugo će krasiti televizijske špice i "dosađivati" na društvenim mrežama. Sa svakim razlogom!

Zamenik kapitena kada nema Mitrovića na terenu, Nikola Milenković, svima je pružio pokaznu vežbu na temu šta znači igrati sa samopouzdanjem i sa lakoćom rešavati probleme na koje naiđe.

Nije Saudijska Arabija njegov nivo, niti je za jednog klasičnog štopera inspirativno da igra protiv rivala koji se brani i čeka kontre, ali je i u takvom meču "Bleki" pokazao tu željenu fudbalsku glad.

Ako uzmemo u obzir evidentan problem koji imamo sa bekovima, onda polučasovna partija Ognjena Mimovića može i mora da raduje. Ne samo da je pogodio "u trepavicu" Mitrovića za pobedonosni gol, već je i u oba pravca odigrao onako kako bismo svi želeli da izgleda bek reprezentacije Srbije.

Strahinja Eraković je pre toga sat vremena igrao "do kofe". Uz svoje dobro poznate defanzivne karakteristike nije želeo previše da izlazi iz svoje zone komfora, pa je i ostao bez adekvatnog ofanzivnog učinka.

Peđa Milosavljević/Starsport

Na drugoj strani vrlo "šarena" partija Alekse Terzića. Sam je sebi "iskopao raku" onom greškom iz 8. minuta. Početnički kiks mu je sasekao noge i u nastavku je, posledično, prilično grešio u predaji, ali i postavci i čitanju igre.

Samopouzdanje mu baš fali, posebno nakon baš mučnih duela sa Jamalom prošlog četvrtka. Ipak, uspeo je da se konsoliduje krajem prvog poluvremena, kada je poslao dve jako dobre lopte za svoje saigrače, dok je i u drugom delovao nešto sigurnije.

Prvi put je u reprezentaciji uživo sa stadiona svog sina Aleksandra gledao Dejan Stanković i video je puno pretrčanih kilometara, dosta dobijenih duela i pregršt "prljavo" urađenog posla na različitim delovima terena.

Budući igrač Intera je igrao, praktično, kao jedini zadnji vezni, jer su i SMS i Samardžić više išli napred, pa je na Stankoviću bilo da ih pokrije i spreči eventualne atake Arabljana. To je, uglavnom, uspešno i činio.

Peđa Milosavljević/Starsport

Pomenuti Samardžić je neko ko bi mogao da bude gladniji, ali i ljući, prvenstveno na sebe. Za razliku od Sergejevih, njegove lopte često nisu pronalazile metu, zato što je uglavnom birao nerezonska rešenja, umesto očiglednijih i boljih.

Rekao je Paunović da će on tek postati majstor fudbala, svi nestrpljivo to čekamo, ali nikako da se desi. Imaćemo još strpljenja, pa neka se to desi onda kada bude daleko više značilo.

Iako nije imao direktan statistički doprinos, značajne pohvale jeste zaslužio Sergej Milinković-Savić. Povratnik u nacionalni tim je u prvom poluvremenu imao ofanzivniju ulogu i sa nekoliko lopti koje su "imale oči" pokazao da se radi o klasnom igraču.

Ulaskom debitanta Petra Stanića, SMS se malo povukao i bio inferiorniji u podeli pasova, ali je nastavio da komanduje saigračima i, u celini, pokazao da mu istinski znači što se vratio.

Videlo se da još uvek ima “vic” u nogama zbog kog su ga tražili najveći evropski klubovi. Zašto tamo nije završio, prevashodno je pitanje za njegovog menadžera i kontroverznog Klaudija Lotita...

Peđa Milosavljević/Starsport

Luka Jović je na ovo reprezentativno okupljanje stigao sa dosta samopouzdanja iz kluba, ali je na kraju ostao bez učinka, čak i prave šanse. Njegov kvalitet više u odnosu na rivala nije došao do izražaja, osim kroz par dobro zagrađenih lopti sa igračem na leđima.

Slična priča je i sa njegovim klupskim drugom, Mijatom Gaćinovićem, kao i Veljkom Birmančevićem. Ova dva krila su bili možda i najagilniji fudbaleri u "sušnom" prvom poluvremenu, imali su svoje šanse, ali su istali bez učinka, najviše svojom krivicom.

Zato je u igru morao, iako je delovalo da nije ni bilo planirano, kapiten Aleksandar Mitrović. I poručio je svim "hejterima" (kako ih je sam nazvao), da nikome nije dosadio i da mora da bude deo reprezentacije dokle god bude želeo. Pa makar igrao i u skromnoj ligi kakva jeste katarska.

Njegov ulazak u igru u 57. minutu i doprinos koji je doneo gotovo momentalno, pokazali su fudbalskoj Srbiji da bez njega, ipak, ne može. 

U isto vreme kada i kapiten, u igru je ušao i Filip Kostić, ali je utisak koji je ostavio takav da bismo mogli i da se zapitamo da li je uopšte i igrao. Baš kao što je bilo i protiv Španije. Pod hitno mora da ode iz Juventusa i nađe glad kojom će pomoći i sebi, i novom klubu, ali i reprezentaciji.

Zvezda Ludogoreca, Pančevac Petar Stanić dočekao je svoj debi u nacionalnom dresu i dobio celo drugo poluvreme da igra kao polušpic, ispred jednog SMS-a koji se malo povukao.

Pokazao je veliku želju na svakom delu terena, pretrčao dosta kilometara, ali je izgoreo u prevelikoj želji. To se najbolje videlo kada je dobio priliku da potpuno sam šutira sa nekih 20-ak metara, ali nije bio precizan.

Ipak, pamtiće debi na stadionu koji mu je bio odskočna daska u klupskoj karijeri, pa neka tako nastavi i u dresu Srbije.

Peđa Milosavljević/Starsport

Debitovao je i Njegoš Petrović, ali je odigrao znatno manje, baš kao i Saša Lukić, Dejan Joveljić i Stefan Bukinac, te nisu ni imali prave prilike da se istaknu.

Srbija je, dakle, sa Paunovićem preslikala ovaj martovski "prozor" jer je sve bilo identično onom prvom, iz novembra, kada je lako pala na "Vembliju", pa preokrenula od 0:1 do 2:1 protiv Letonije.

Sada je, takođe, ubedljivo nadigrana od jedne od najboljih selekcija sveta, Španije, pa je na identičan način, preokretom, kod kuće savladala Saudijsku Arabiju.

Peđa Milosavljević/Starsport

I sigurno je Paunoviću laknulo što je tako i što će u junu u pobedničkom raspoloženju otići u zemlje domaćina Mundijala i odmeriti snage sa Meksikom i (čeka se zvanična potvrda) Argentinom.

Reprezentacija je u procesu rehabilitacije, sa novim sistemom, novim i starim igračima, povratnicima i debitantima, ali će svi morati da pokažu ono što je selektor poručio iz Bačke Topole:

Da budu ljuti kada im neko spakuje tri komada, pa makar to bila i Španija, gladni da isto to urade svakome ko je na drugoj strani i da kroz ta dva elementa povrate samopouzdanje koje nam je svima poljuljano jer nas, nažalost, neće biti među 48 ekipa na Svetskom prvenstvu.