Bivši fudbaler Partizana: "Budile su me bombe svakog jutra"

Dobro se pokazao Ekvadorac u crno-belom dresu, međutim, klub iz Humske nije mogao da isprati finansijske zahteve Ukrajinaca, pa ga je na kraju odveo Midtjiland.

Tamo je visoki vezista uspeo da se profiliše kao jedan od važnih igrača, a ove sezone je postigao pet golova i dodao sedam asistencija na 28 utakmica.

"Osećam se slobodno i mirno u Danskoj. Ljudi su topli. To je nešto što je mnogo bitno u fudbalu, a to sam upravo dobio u Danskoj. Za sada – sve protiče u najboljem redu. Imam i minutažu, osećam se da mogu da doprinesem timu, i to je izuzetno važno“, počeo je Denil Kastiljo, a zatim evocirao same fudbalske početke:

“Sa 10 godina sam otišao od kuće da bih igrao fudbal. Morao sam da preuzmem odgovornost i krenem za tom šansom. Sa 14 godina sam izgubio oca. Imali smo poseban odnos. Bio mi je velika podrška. To me je ojačalo. Odjednom sam postao glava porodice, morao sam da brinem o majci i bratu. Prethodno je moj otac bio jedini koji je radio, tako da je sve palo na mene.”

Nije mogao da se snađe u Šahtjoru, upravo zbog ratnog stanja.

“Nisam mogao da se naviknem na Ukrajinu. Prvo zbog rata. Ujutru čuješ bombe, to te probudi. Izuzetno teško iskustvo. Nikada ne znaš da li će te bomba ubiti. Loše sam se osećao, bio sam daleko od kuće. Bio sam uplašen.”

Zna i čime bi se bavio da nije fudbaler.

“Bio bih frizer. Kada sam bio mali, pomagao sam ujaku sa njegovim salonom. Mislim da bih bio dobar u tome. Pomagao sam i babi i dedi na farmi koju su imali. Moji roditelji nisu mislili da je to dobra ideja, ali sam znao i da se iskradem iz kuće – samo da bih bio na farmi“, rekao je Kastiljo.