Kako se "kalio" trijumf protiv Partizana? Arhitekta Mačve za B92.sport: "Sve je u poverenju"

Klub iz grada kraj Save svakako zaslužuje da bude u centru pažnje jer je među glavnim pretedentima na plasman u Superligu Srbije, a ovaj trijumf je dokaz da ne može baš sve preko noći da dođe.

Radili su u Šapcu strpljivo i pametno, stvorili potrebno poverenje i nikada nisu "na prvu" sekli. Pružena je maksimalna podrška Nemanji Glušici, kom je prvi samostalni trenerski posao baš u Mačvi i to je počelo da daje rezultate.

Rođeni Zemunac je skrenuo fokus na sebe svojim radom i postepeno ubira njegove plodove, mada ono glavno tek treba da dođe kod perspektivnog stručnjaka.

Iako je veče pre izbacio Partizan, 39-godišnji strateg nas je dočekao u bašti hotela "Sloboda" totalno sam i izolovan od centra zbivanja, želeći da zadrži potreban mir za predstojeće izazove koji slede.

"Prespavali smo noć, velika pobeda, lep osećaj, pogotovo jer je ambijent bio vrhunski. Zadovoljstvo postoji, ali odmah kreću misli ka sledećoj utakmici i prioritetu – prvenstvenoj trci sa Zemunom, Voždovcem i Tekstilcem. Što se motivacije tiče, nije je ni trebalo posebno podizati. Moj zadatak je bio da ih ohrabrim, da veruju da možemo da pobedimo, i mislim da smo kao stručni štab u tome uspeli. Izašli su bez respekta, dali sve od sebe i odigrali odlično. Ja sam po prirodi energičan, takav sam i na treningu i na utakmici, i mogu da kažem da je ovo jedno lepo iskustvo i velika pobeda u mojoj karijeri", počeo je Glušica za B92.sport.

Videli smo snimak kako se slavilo u svlačionici, a trijumf se obeležio i posle utakmice van stadiona.

"Proslavili smo u krugu najbližih, skromno, jer nema previše vremena za slavlje – to je samo jedna utakmica. Nismo osvojili trofej, niti se plasirali u Superligu, tek smo na pola puta. Sledeći izazov je Grafičar, a sada je najvažnije da se igrači oporave i da ne dozvole sebi pad u igri. Ako želimo da budemo ozbiljan tim, moramo da ponavljamo dobre partije i pokažemo profesionalizam."

Zapalo je za oko da je Mačva uvek kretala sa igrom iz poslednje linije, a onda pokušavala da preko napadača Sanija prenese težište igre na protivničku polovinu.

"Naš plan protiv Partizana bio je da ih izvučemo visoko i otvorimo prostor iza leđa njihovoj odbrani. Uspeli smo delimično u tome, ali nismo odustali od svojih principa igre – pas, kombinatorika, kontrola ritma. Dve godine već gradimo taj stil i lepo je što smo ga sproveli i protiv jedne od najkvalitetnijih ekipa u zemlji."

Kakva su bila razmišljanja posle prvog gola?

"Pred meč sam igračima rekao da mi je cilj da ostavimo dobar utisak. Posle prvog gola i poluvremena znali smo da možemo da igramo rasterećenije, za sebe, klub i navijače. I tako smo i odigrali – sa srcem i energijom. Ekipa je mlada, podmladili smo se, ali ne delim igrače na mlade i stare, već na one koji imaju kvalitet i karakter."

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Nije nešto preterano pričao sa Srđanom Blagojevićem pre i posle meča.

"Što se tiče Blagojevića, ne poznajem ga lično, ali izuzetno poštujem njegov rad i karijeru. Njegov put do Partizana je pravi primer trenerskog rasta u srpskom fudbalu."

Ova pobeda protiv Partizana nije slučajnost. Iza toga je jedan kontinuitet i rad pod nadzorom Nemanje Glušice, uz ogromno poverenje rukovodstva kluba.

"U klubu sam dugo, a od 2024. kao šef stručnog štaba, pre toga sam bio pomoćnik. Kontinuitet je ključ svega, kao i dobra selekcija igrača koje dobro poznajem. Ove godine smo se podmladili, ali i doveli nekoliko iskusnih internacionalaca koji prave balans. To je ono što pravi razliku."

Nema sumnje da Glušici prija ambijent u Šapcu koji pravi publika, gde je izražena ljubav prema Mačvi.

"Ja sam odrastao u Zemunu, u klubu sam bio skoro deset godina – radio sa omladincima, kadetima, bio direktor škole. Uvek sam negovao taj lokalni patriotizam, koji poštujem i ovde u Šapcu. Divim se klubovima, kao u Engleskoj, gde ljudi podržavaju svoj lokalni tim bez obzira na rang. To je kultura fudbala koju treba čuvati."

Nažalost, postala je retkost u srpskom fudbalu da neki trener ima poverenje na duže staze. Ali, Provincijski Urugvaj odudara od tog stereotipa.

"Mačva je posebna priča jer je vode ljudi koji razumeju fudbal – bivši igrači, mladi i ambiciozni. Moj odnos s njima se zasniva na poverenju i radu, ali i činjenici da razumemo jedni druge. U Srbiji ima mnogo kvalitetnih trenera, samo što mnogi nemaju adekvatnu podršku uprava."

Dusan Milenkovic/Starsport.rs

Mačva je prošle sezone stala na korak od ispunjenja cilja - plasmana u Superligu. Bolji u baražu bio je niški Radnički.

"Prošlu sezonu vidim kao veliku školu. Imali smo nesreću s povredama, ali smo izvukli maksimum i stigli do baraža sa Radničkim iz Niša – tek drugi put u istoriji kluba. To je bila dobra lekcija, ali i motiv da ove godine napravimo iskorak i uđemo u Superligu."

Istakao je i koga od svetskih trenera smatra za najvećeg uzora.

"Sezona je otvorena, izgledamo stabilno, ali najteže je održati kontinuitet. Učim svakodnevno, najviše od kolega s kojima sam radio u Zemunu, ali i pratim svetske trenere – Aleks Ferguson mi je lično najveći uzor."

Sa Glušicom je sada u Mačvi i desni bek Nikola Jovanović, kao i Vuk Despenić, koji je trenutno na pozajmici u Omladincu iz Novih Banovaca.

"Ponosan sam na to što iz Zemuna i dalje izlaze igrači koje sam trenirao. Nikola Jovanović i Vuk Despenić su sada u Mačvi, a mnogi drugi prošli su kroz moje selekcije dok sam radio u Fudbalskom savezu Beograda. Kad god igramo protiv nekog tima, gotovo uvek sretnem bar jednog igrača kog sam nekada trenirao, i to me ispunjava."

Nema neku posebnu želju za sledećeg rivala, već je fokus na plasman u Superligu.

"Ne razmišljam mnogo o sledećem rivalu u Kupu. Nama je prvenstvo prioritet. Kup igramo s istom energijom, ali bez prevelikog pritiska – cilj je Superliga i sve je tome podređeno. Imam ugovor do juna 2026. i želim da ostanem u Mačvi, jer ovde imam ljude s kojima volim da radim i ekipu koja ima duh i zajedništvo."

A jedan od glavnih takmaca je, kako je to sudbina namenila - Zemun.

"Zemun mi je naravno u srcu, to je moj kraj, moja druga kuća. Ali posle četiri godine i Mačvu mogu tako da nazovem. Voleo bih da jednog dana i Mačva i Zemun zajedno budu u Superligi", poentirao je Glušica u razgovoru za naš portal.