B92.sport intervju – Sava Petrov: "Zbog navijača Partizana nisam otišao u Dortmund"

Sa svojih pet golova u vrhu je liste najzaslužnijih za solidnu sedmu poziciju koju zauzima superligaš sa Tamiša, a osim toga je već ostvario zapaženu karijeru vrednu pomena i na koju smo se osvrnuli u prijatnom razgovoru na stadionu u Pančevu.

"Pročešljali" smo njegovo osvajanje "duple krune" sa Partizanom, gubitak šampionske medalje, odbijenu ponudu Borusije Dortmund, epizode u Belgiji i Portugaliji, gol protiv Benfike, majstorije protiv bivših klubova, te (ne)skrivene ambicije da sa Železničarom dođe do plasmana u Evropu.

Letos je stigao u Železničar iz portugalske Vizele i odmah se nametnuo kao prvi strelac i oslonac tima. Zbog toga je nesumnjivo zadovoljan na ličnom, a onda i timskom planu.

"Lepo je sve krenulo, i što se tiče mog individualnog učinka i rezultata tima. Idemo u dobrom pravcu, podižemo nivo igara iz utakmice u utakmicu", započeo je Sava Petrov priču za B92.sport.

Visok si 192 centimetra, ali i veoma brz. Sa tom visinom, brzinom i dobrom tehnikom, moram da te pitam –i da li si klasična "devetka" ili "vinger", gde si podjednako često igrao?

"Onako, 50:50. Igrao sam i krilo i špica. Ali u poslednje vreme sam se ustalio na poziciji centralnog napadača i, ako mene pitate, više volim tu da budem. Mada, mogu na igram na obe pozicije".

Srđan Stevanović/Starsport

Opiši nam kako je došlo do povratka u srpski fudbal, odnosno, da se kao igrač koji je tresao mrežu slavne Benfike nađeš, evo, u Pančevu?

"Ne mogu da kažem da sam očekivao da se vratim, ali ta povreda koju sam doživeo (prelom kolena i pauza od 10 meseci) baš me je dosta usporila. Vratio sam se najviše zbog Železničara i cele priče koja je unutar kluba. Mislim da sam napravio pravi potez, makar za sada tako deluje".

Dete si Partizana. Da li ostaje žal što nisi dobio pravu šansu u Humskoj?

"Jeste mi žao. U momentu kada sam bio u prvom timu stvarno je bila prejaka konkurencija. To je bila ona sezona kada je Partizan osvojio ‘duplu krunu’. Tada je bilo pet ili šest napadača koji su konkurisali za mesto u timu: Leonardo, Uroš Đurđević, Leandre Tavamba, Dušan Vlahović, Đorđe Jovanović... Trener Marko Nikolić nije hteo da menja previše jer je išlo ekipi, pa nije bilo prostora. Možda i jeste... Ali svakako mi je žao što nisam zaigrao za Partizan". 

Da li je kasnije, kroz ovih nekoliko poslednjih godina, bilo poziva i ponuda da se vratiš u Humsku?

"Nije nikada više bilo poziva. U nekom trenutku, moram da priznam, čak sam i očekivao da me pozovu, posebno kada sam im dao dva gola sa Radničkim. Zbog toga sam donekle i mislio da će me pozvati, ali nisu..."

Prvi veći inostrani angažman bio je u Belgiji – Vesterlo, pa Lirs. Kakvo je to bilo iskustvo za tebe?

"Otišao sam vrlo mlad, imao sam 19 godina. To je stvarno dobra sredina za razvoj mladog igrača, međutim, mislim da je bilo bolje da sam ostao još u Srbiji. Možda bi, možda i ne, ali gledajući neke druge primere naših igrača... Ipak, tamo sam stekao iskustvo. Dobijao sam priliku da igram".

Uvek je dobra poruka mladim igračima kada je pošalje neko sa tako lošim iskustvom preranog odlaska "preko granice".

"Ne mogu ni da krivim neke igrače, nekada su isforsirani i primorali da odu. Ali, ukoliko mogu da biraju, bolje je da ostanu malo duže u Srbiji i koliko-toliko razvijeniji odu u inostranstvo, jer će tako moći da naprave još jedan korak dalje"

Radnički Niš je bio najozbiljnija stanica - 55 utakmica, 10 golova. Toliko su ti "meraklije" prirasle za srce, da nedavno nisi slavio jedan od najlepših golova u sezoni, postignut "štiklom"?

"Jeste, stvarno. Bilo mi je jako lepo u Nišu i u klubu. Bio sam tamo godinu i po dana. U prvih godinu dana došao sam iz perioda neigranja, čak i nisam bio zadovoljan učinkom. Bilo je dobrih, ali i manje dobrih igara. Ali u sledećoj polusezoni sam ‘nadošao’ i nosim lepe uspomene iz Niša. Baš zato iz poštovanja prema tom klubu i nisam slavio taj pogodak".

Pričalo se o tom golu danima u fudbalskoj Srbiji.

"Da, baš se dosta diglo prašine i pričalo. To je bila neka refleksna reakcija. Lopta mi je došla iznenada i sa male udaljenosti. U okretu sam imao ideju, ali to je teško da se planira. Refleksno sam reagovao i ispalo je atraktivno i lepo".

Potom stiže i Portugalija, gde si nastupao za Vizelu sa kojom si čak dao gol Benfiki. Je li to "hajlajt" tvoje dosadašnje karijere?

"To mi je najdraži gol u karijeri, iz više razloga. Prvo zato što mi je to bio, praktično, debi za novi klub. Došao sam u Portugaliju koju sam izabrao baš iz razloga jer ću igrati protiv Benfike, Sportinga, Porta, odnosno, Di Marije, Pepea, Otamendija... To mi je bila motivacija da izaberen taj klub. I baš kada sam došao, Bog mi je dao da u četvrtfinalu Kupa postignem gol protiv Benfike. To je nešto na šta sam najviše ponosan u karijeri. Igrati protiv takvih igrača, dati im gol, to mi je najlepša uspomena do sada u karijeri".

Otkrij nam, iz prve ruke, kako je u portugalskom fudbalu i, ako je uopšte moguće, povuci paralelu sa srpskim.

"Biću iskren, mnogo je to na većem nivou nego ovde. U samoj brzini igre, dinamici, terenima, iako su i u Srbiji sve bolji tereni. Ali, tamo ima mnogo Brazilaca i Portugalaca koji su veoma talentovani. Mnogo kvaliteta imaju, dinamičnija je liga i to je jedan od razloga što sam izabrao da odem baš tamo i vidim gde sam i šta sam".

Zbog toga sigurno gajiš ambicije da se jednog dana vratiš na Pirineje?

"Naravno. Osim tog gola protiv Benfike, dobro sam krenuo u Vizeli i dao još par golova. Lepo je bilo tamo do momenta povrede zbog koje sam pauzirao 10 meseci. To je sigurno nešto što me je zakočilo. Kako je onaj bio najlepši, tako je ovo bio najteži trenutak u karijeri".

Da li je tačno da si u jednom trenutku, tamo neke 2016. Ili 2017. godine, bio blizu prelaska u Borusiju Dortmund?

"Pričao sam sa mojim tadašnjim agentom i on mi je rekao da je istina. Posle sam to čuo sa još jedne strane, jer smo mi te godine trebalo da igramo kvalifikacije sa Nemačkom za omladinsko EP. Tada sam pružao baš dobre partije za tu selekciju, igrali smo u tandemu Dušan Vlahović i ja, a iza nas su bili Uroš Račić, Njegoš Petrović... Stvarno smo imali dobru generaciju i mislim da me je to preporučilo i otvorilo se njihovo interesovanje".

Šta se desilo?

"U Partizanu to nisu hteli ni da razmatraju, jer je postojao pritisak navijača da ne puštaju mlade igrače. To mi je pomoglo da se približim prvom timu i od Marka Nikolića sam dobio malo veće poverenje".

Srđan Stevanović/Starsport

Iako nisi odigrao nijedan zvaničan meč u toj šampionskoj sezoni, poslednjoj Partizanovoj, dobio si medalju za osvojenu titulu. Ali, ako se ne varam, izgubio si je na travi stadiona u Humskoj. Šta se dogodilo?

"Jeste, tako je. To se desilo tokom slavlja. Sve je bilo ludo i turbulentno, navijači su tom momentu ušli na teren, ne znam ni sam šta se sve desilo. Nakon toga sam video da mi nema medalje, u toj gunguli mi je spala sa vrata. Međutim, jedan navijač koji se zove Srđan je sutradan došao u klub i vratio medalju. Nije znao čija je i sve se lepo na kraju završilo.

Kako vidiš Partizan sada i tu bezuspešnu trku za Crvenom zvezdom?

"U ovom momentu kvalitetom nisu blizu Zvezdi, ali ta politika kojom su krenuli je jedina ispravna, da daju svojoj deci prostor i da se nadaju da će tako uspeti da dostignu i prestignu Zvezdu".

Srđan Stevanović/Starsport

Od Partizana ste izgubili minimalno, a od Zvezde sa čak 7:1. Da li je stvarno tolika razlika u kvalitetu?

"Ne bih rekao da je tolika razlika, nekada se namesti da utakmica krene u određenom pravcu. Protiv Partizana nismo ni zaslužili da izgubimo, jer smo i mi pre gola imali šanse. Ali to je bila prva utakmica u sezoni, prvo kolo. Da smo imali vremena da se uigramo, mislim da bi to prevagnulo na našu stranu. Što se tiče Zvezde, tako se otvorila utakmica. Ja nisam igrao u njoj, ali na kraju mislim da je rezultat bio previsok. Ne možda, nego siguran sam da je tako".

Na kraju, rastu li ambicije sa dobrim rezultatima? Može li Železničar do Evrope?

"Naravno, ali ne smemo da dozvolimo sebi da razmišljamo o tome. Ni trećina prvenstva nije prošla. Prirodno je da, ako beležiš dobre rezultate i ideš gore na tabeli, šta mesto u vrhu tabele može da ti donese. Svesni smo toga, ali mnogo je rano da razmišljamo o tome", zaključio je Sava Petrov u razgovoru za B92.sport.