B92.sport skener: Podnošljiva lakoća neopterećenosti

Kada ne čupamo kosu (ni vi što je imate, ni mi što je nemamo iz davno nastale navike) što po planu ne ide ono što je već viđeno kao svršena stvar.

Ovoga puta, za promenu, toga nije bilo – kao što se i očekivalo, ali "crvi sumnje" izazvani "crvenim alarmima" nam do poslednjeg trenutka nisu dopuštali spokoj. 

Za komfornu pobedu nad Andorom (3:0) imamo da zahvalimo na dve strane – Aleksandru Mitroviću na sva tri gola i gostujućoj reprezentaciji na manjku kvaliteta. 

Kako je protivnik bila 173. (od 210 rangiranih) reprezentacija sveta, ocene će biti u skladu sa tim. 

Golman i odbrana

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Đorđe Petrović – Publika gromoglasnim aplauzom pozdravila jedinu njegovu intervenciju. Spor dan na poslu. Baš spor. Niko od njega nije imao bolje mesto na stadionu za gledanje meča.

Strahinja Pavlović –  Žurku je sam sebi napravio štoper Milana. Znamo vrlo dobro da ume da krene u prodor, ali je protiv Andore to radio češće nego ranije. Za njega najvažnije da nije dobio žuti karton (mada teško i da je mogao i da se trudio), te će moći da igra protiv Letonije. Jedini problem je što bi javna opomena protiv baltičke selekcije povukla sa sobom i neigranje protiv Engleske.

Nikola Milenković – Gospodin nonšalantni. Za razliku od Kalabe, Blekiju je bilo smrtno dosadno. Nije on taj tip koji će da zabavlja publiku, iako bi verovatno mogao. Strogi profesionalac se pobrinuo isključivo za ono malo posla pozadi. I to sa pola gasa. Isto tako i vrhunski. U kežualnom maniru je rešavao svako prelaženje protivničkih igrača na polovinu Srbije. Ako je grešio, bilo je to samo iz dugih pasova koje je Srbija forsirala na ovom susretu. Mogao i do gola u finišu, ali je za malo bio neprecizan.

Nemanja Stojić (do 76. minuta) – Napadački najprisutniji igrač iz našeg defanzivnog trija. Dva pokušaja, doduše ni blizu gola. Možemo o njegovom uvrštenju u startnu postavu govoriti kao iznenađenju, mada se naslućivalo da će Eraković biti na poštedi. Ostaće upisano da je bio deo odbrane Srbije koja je pet utakmica u nizu kod kuće završila bez primljenog gola (tri u Leskovcu, dve u Beogradu).

Vezni red i napad 

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Aleksa Terzić (do 60. minuta) – Najslabiji pojedinac "orlova" na ovom susretu. Kao i odbrana bio je neprimetan, ali iz loših razloga. Imao je priliku kao i njegov kolega sa suprotne strane da iskoristi slabijeg protivnika ispred sebe, ali to nije činio. Iako je igrač kog grasi dobar centaršut, na ovom susretu uglavnom je slao neupotrebljive lopte svojim napadačima. O defanzivnom delu igre našeg krilnog beka ne treba trošiti reči i redove, kako potrebe za tim nije ni bilo. 

Nemanja Gudelj (do 60. minuta) – "Sidro" Srbije u veznom redu na ovom meču. Lako je izlazio na kraj protiv nekompetentnog veznog reda Andore. U startu sasekao i samu pomisao gostiju na smisleni napad.

Saša Lukić – Nešto ofanzivniju ulogu je imao u odnosu na Gudelja, ali je i pored toga imao pregršt pasova unazad. Ne da je Lukić na ovom meču napravio neku veliku grešku, ali kada nosite "desetku" na leđima od vas se očekuje mnogo više.

Andrija Živković – Desna strana terena bila je njegova. Barem u prvom poluvremenu, već u drugom daleko slabije izdanje. Asistirao kod drugog pogotka kada je pronašao Mitrovića iz kornera. 

Aleksandar Katai (do 60. minuta) – Ono što je najavljivano je i dočekano. Iako je Piksi najavljivao "kontru" novinarima nakon salve pitanja o statusu "Magika", Katai je dobio svoje mesto u startnih 11 posle petogodišnjeg odsustva. Isprva nesnađen u pozicionom smislu. Čas je boravio ispred napadačkog dua, čas u ravni sa njima, a onda i u međuprostoru. Već u ranoj fazi se opustio i krenuo po svoj debitantski pogodak u dresu "orlova". Do njega nije stigao, ali je imao itekako zabeležen nastup. Odlično se razumeo i kombinovao sa Vlahovićem i Mitrovićem. Njegov pas je bio ključan pre prvog pogotka. Jedino činjenica da je rival bila Andora nas zaustavlja od iznošenja tvrdnje da je na ovoj poziciji odigrao bolje od Lazara Samardžića. Rana izmena sugeriše da bi mu pre odgovarala uloga "džokera".

Dušan Vlahović –  Neočekivano nervozan, protivnički defanzici su mu se uvukli pod kožu. Konstantno se izvlačio na krilne pozicije u prvom poluvremenu, ali bez konkretnog dobra koje je proisteklo iz te kretnje. Lucidnim potezima i driblinzima u smeru najveće gužve nije poboljšao svoj učinak, ali zalaganje je bez obzira na to bilo na nivou. Lako je mogao do gola ili dva, a u finišu se između mreže i njega isprečio Iker Alvares – dvaput. Na poslednjih 15 utakmica je postigao svega jedan gol. Pre toga 13 na 20. Jasno je da će taj saldo kad-tad morati da se poboljša. Borbenošću protiv Andore je to zaslužio.

Aleksandar Mitrović (do 82. minuta) – Jubilej za kapitena, 100. utakmica u reprezentaciji – i to kakva. Da ne umanjujemo značaj het-trika, na golove smo od njega navikli i sada ih ima 60+, ono što je važnije jeste da je 30-godišnjak uživao na terenu. U poslednje vreme mu je zamerano na manjku zalaganja, a utakmica protiv Andore je bila idealna prilika da svoje kritičare razuveri – gde pre nego na meču na kom nije morao da forsira. Svuda je bilo kapitena, spuštao se nisko do sredine igrališta, a onda u prepoznatljivom laganom trku kretao napred da se pridruži svom parnteru u prvoj liniji. I postigao tri gola – kud ćete više. Drugi na "večnoj" listi, Stjepan Bobek, sada zaostaje 24 gola za Aleksandrom kome je svega 30 godina...

Selektor  i izmene

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

 

Dragan Stojković – Prilika za selektora Srbije da proba nove opcije, koje do sada nije imao prilike. Učestale duge lopte štopera našeg tima iza redova poslednje linije protivničke odbrane je bila jedna od njih sa polovičnom uspešnošću. Nije prepustio ništa slučaju, učio na greškama Tomasa Tuhela. Na dve utakmice u ovom "prozoru" je pružio šansu skoro svim igračima (sa izuzetkom rezervnih golmana i štopera Babića) koje je pozvao, što i jeste njegov najbolji potez u junu. Start sa četiri boda u kvalifikacijama, baš kao i pred put u Katar. Statistika obećava, videćemo da li i igra nacionalnog tima na jesen.

Stefan Mitrović (od 60. minuta) – Kudikamo smo sa njim dobili više na eksplozivnosti po levom boku, ali ništa više od toga u odnosu na Terzića. Tek on je imao prednost u odnosu na fudbalere Andore koju nije iskoristio.

Andrija Maksimović (od 60. minuta) – Zamenio starijeg klupskog kolegu, ali od tek nešto intezivnijeg presinga Maksimović ni po jednom parametru nije imao bolji meč od Kataija. Uglavnom neprimetan od ulaska na teren.

Uroš Račić (od 60. minuta) – Ušao i napravio nesmotren start koji je malo delilo da bude daleko gori, a njemu umesto žuti bude pokazan crveni karton. Bez ikakve potrebe. Svoju šansu je mogao i bolje da iskoristi. Imao jedan udarac koji nije ozbiljnije zapretio gostima.

Jan Karlo-Simić (od 76. minuta) – Ušao u trenutku kada su praktično svi čekali kraj, a na deo terena na kom se najmanje stvari tokom čitavih 90 minuta dešavalo. Stoga, ni pravi utisak nije ostavio kako bi njegov nastup bio ocenjivan.

Nikola Štulić (od 82. minuta) – Jeste da je pre dve godine bio na američkoj turneji, ali mu je ovo pravi debi. Premalo vremena na terenu, ali je uspeo da ostavi kakav-takav utisak. Štaviše, odličnim pozicioniranjem tik pred ulazak u nadoknadu vremena je stvorio sebi poziciju za udarac glavom, ali je Alvares još jednom uspeo da obezbedi Andori častan poraz.