Kako je preneo Telegraf, Ilić je sebi oduzeo život skokom sa terase, u 47. godini.
Pantić, koji trenutno obavljao posao trenera golmana u ruskom Pariju, teško je primio vest o smrti prijatelja.
"Verujte mi, ne mogu da dođem k sebi zbog tragedije, gubitka prijatelja Radiše Ilića. Da krenem da vam prepričavam samo anegdote i dogodovštine sa njim, potrajalo bi danima. Bili smo cimeri tri godine i mogu knjigu da napišem... Strašno sam potresen, strašno... Znate li priču kada je jednom krajem devedesetih bio, da tako kažem u pomalo “rapoloženom” stanju posle neke proslave i svojim automobilom udari direktno u auto saobraćajne policije.Policajci nekako izađu, dođu do Rašinih vrata, da vide ko ih je udario, a on onako iznenađeno: “Auuu, pa kad ste pre stigli?!” E, takav je bio moj Šora, veseo, spontan, različit...", rekao je Pantić za Telegraf.
"Jednom smo kod Darka Belojevića za kaznu bili mesec dana u karantinu! Vrte mi se ti događaji, fotografije u glavi i ne mogu da se smirim otkako sam čuo šta se desilo. Bio je izuzetan čovek, prijatelj, saigrač, neko ko je lojalan i uvek raspoložen da pomogne. Mnogo mi je žao i teško, želim da izrazim saučešće porodici, veliki je ovo gubitak", dodao je Đorđe Pantić.
Tokom karijere, Ilić je u dva navrata branio boje Partizana – prvi put od 1998. do 2003. godine, a zatim ponovo između 2010. i 2013. godine. Takođe je zabeležio jedan nastup za seniorsku reprezentaciju Srbije.
Rođen u Bajinoj Bašti, Ilić je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu, nakon čega je prešao u Slobodu iz Užica, gde je proveo četiri godine.
Njegove odlične partije dovele su ga u Partizan 1998. godine, gde je ostao pet sezona pre nego što je prešao u rumunski Național iz Bukurešta.
Kratko je branio i u grčkom Panseraikosu, ali se ponovo vratio u Borac, nakon čega je usledio njegov drugi dolazak u Partizan, gde je učestvovao u pohodu na Ligu šampiona i među stativama kluba iz Humske završio karijeru.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar