Hej, Roj – sledeći put budi precizniji

Gol na "Etihadu" u derbiju kola protiv Arsenala (2:2) je bio njegov 10. ove sezone u šampionatu. U svega pet utakmica – niko nikad brže.

Norvežanin je nadmašio svoj (2022/23), ali i učinak kultnog napadača sa prelaska između devete i desete decenije prošlog veka i formiranja Premijer lige kakvom je danas poznajemo.

Pričamo, naravno, o Majklu, Mikiju iliti Miku Kvinu – kako kome drago. Brkatom "frotnmenu" Koventrija koji je u inauguracionoj sezoni (1992/93) rebrandiranog takmičenja do 10 golova stigao na šest utakmica.

Da nije bio "vruća glava", te da Liverpul nije bio to što jeste tokom 80-ih, Kvin bi sigurno stigao i do dresa kluba iz rodnog grada za koji je čitav život nastupao.

"Debeo je, okrugao, vredi milion funti. Miki Kvin", pevali su mu navijači Portsmuta kada ih je 1986. vratio u elitu, što će mu biti jedina sezona u prvom rangu engleskog fudbala pre 30. godine.

Druga će biti baš ta sa Koventrijem, kada je postavio još jedan rekord sa 13 golova u prvih 10 utakmica (izjednačio ga Bruno Fernandeš pre četiri godine).

Kvin se, povodom Erlingovog rekorda, prisetio čuvenog duela iz 2001. godine, kada je u derbiju grada Mančestera Roj Kin beskompromisnim startom doprineo kraju karijere Alfija Halanda, oca fudbalera koji će ga dobrano nadmašiti.

Kažemo doprineo, jer je tadašnji član "građana" završio utakmicu i potom nastupio u prijateljskoj za reprezentaciju, pre nego što je tog leta podvrgnut operaciji. Povratak na teren je bio neuspešan, pa se penzionisao dve godine kasnije.

"Prokletstvo, voleo bih da je Roj Kin startovao na mu*a njegovog oca, pa bih i dalje imao pet rekorda Premijer lige", našalio se Kvin (ili je možda bio ozbiljan) na društvenoj mreži "Iks".

Doduše, da je i bilo tako, efekta ne bi bilo kako je Erling rođen godinu dana ranije.

Kvinovi pratiocu su ga, pomalo neumesno, utešili rečima da barem ima fizički prijatniju spolašnjost od Halanda, a pitanje estetike i jeste ključno u njegovoj karijer. Ne pričamo o izgledu. 

U nedelju, kada se utakmica igrala, gotovo u isto vreme je na Internetu iznova krenuo da kruži dobro poznati snimak "piruete" Denisa Bergkampa protiv Njukasla ispod kog je započeta debata – koliko je majstorstvo Holanđanina vredno izraženo u valuti Halandovih golova?

Argument da je Haland sa 24 godine na samo 14 golova zaostatka (podaci variraju od takmičenja uključenih u računicu) od ukupnog učinka Bergkampa. Još je "luđi" taj podatak kada znamo da je Denis stao na 301 golu.

Drugi bi mogli da uzvrate sa tim da Bergkamp nije igrao na istoj poziciji, toliko istureno, da ima više fudbalskog umeća u pertlama nego Haland u čitavom biću i tako dalje.

Poenta je da je Haland razdvojio ljubitelje ove igre na okorele statističare i one kojima nedostaje "duh" igre.

Jedni ne mogu sporiti koliko je golova dao, da ima sjajno pozicioniranje i golgeterski osećaj, fizičke predispozicije, trofeje i uspehe. Da li se fudbal samo na krajnji rezultat sveo?

Drugi, isto tako i poslednično rečenici iznad, da nije oku zanimljiv.

To nisu uradili Lionel Mesi, niti Kristijano Ronaldo. Greh je stavljati ih u ovaj kontekst, ali ne postoji bolji primer da golgeterstvo tog kalibra i lepota fudbala nisu isključujući.

Sofascore

Nedostatak zanimljivosti na terenu, Haland je rešio da nadoknadi na pogrešan način. Što smo uostalom u više navrata videli protiv Arsenala, kada je sigurno dobar deo navijača priželjkivao da je Kin bio "precizniji", pre nego zbog jednog u nizu rekorda (jer je danas sve i svašta rekord).

Ne zna se tačno koje je od Erlingovih nedela na "Etihadu" bilo gore. "Tobdžije" su sa igračem manje čitavo poluvreme uspeli da odole i umalo i pobede (2:2) da nije bilo gola Džona Stonsa u 98. minutu.

I onda, lopta u glavu Gabrijela, koji nije ni reagovao. Kao da je već oguglao na takvo ponašanje napadača Sitija.

"Ne, ne sećam se da me je lopta pogodila u glavu. Svakako mislim da je to normalna stvar. Provokacija je deo fudbala. Ta priča je već završena, čestitam svom timu na još jednom bodu. Siti čekamo na našem stadionu", izdigao se iznad detinjarija Gabrijel.

Da li biste vi primetili da vas je neko iz neposredne blizine pogodio loptom u glavu? Brazilac naprosto nije želeo da pridaje značaj ovom i ovakvom potezu.

Ali, ne. Nije to bilo dovoljno Halandu. Morao je da uđe i u obračun sa Mikelom Artetom. Ako ni zbog čega drugog, barem iz poštovanja prema godinama Španca (od jednog punoletstva razlike) nije trebalo da ulazi u verbalni obračun sa njim.

Potom je i Gabrijelu Žezusu, koji je duže od njega nosio "nebsko plavi" dres i samo pokušao da smiri situaciju, rekao da je "je*eni klovn". I to posle remija u kom si imao igrača više 50 i kusur minuta?!

Izgleda da od Kvina nije pokupio samo kako ući u sezonu, kako je i ovaj onomad "patosirao" Pitera Šmajhela.

Prelazimo polako u "Halande, čuj me", kako i bes raste sa svakim novim gledanjem snimaka.

To nije poenta. Ne treba (niti će) Haland da čuje mene, već zarad sebe treba da se mane ovakvih stvari. Da postiže golove i ostane upamćen kao najbolji ikada u tome.

Najbolji fudbaler svih vremena nije, niti će ikada biti.

Što bi rekli Ameri: "Quote me on that."