Pobuna najvećih fudbalskih zvezda – prete štrajkom!

Postavi kao omiljeni Google izvor

Novi, proširen format Lige šampiona, prošireni je i format Evropskog prvenstva, proširen je takođe format Svetskog prvenstva, pa prošireni format Svetskog klupskog prvenstva, pa onda i ta, za mnoge, nepotrebna Liga Nacija.

Utakmica je sve više, ritam mečeva postaje neizdrživ, a igračima, glavnim akterima "fudbalske predstave" u režiji birokrata iz kancelarija u Nionu i Ženevi je, izgleda, dozlogrdilo.

Prema pouzdanim izvorima brojnih vodećih evropskih medija postoje čvrsti nagoveštaji o buntu fudbalera zbog aktuelne situacije, navodi se da je sve veći broj zagovornika među uticajnim fudbalerima i onim manje uticajnim, koji su u narednom periodu spremni da stupe u štrajk kako bi ukazali na svoj sve teži položaj.

"Doći će trenutak kada ćemo morati da stupimo u štrajk jer je to jedini način da urazumimo one koji odlučuju. Sve više rizikujemo, sada je više povreda nego što je ikad bilo jer je malo vremena za odmor", rekao je fudbaler Barselone Žil Kounde.

Nije jedini Kounde u vapaju da se urazume "gospodari fudbala", poslednjih meseci glas su digli i Pep Gvardiola, Tibo Kurtoa, Bernardo Silva, poslednji među njima i Rodrigo, svi oni su o tome javno pričali, kao i mnogi drugi fudbaleri, sada još više ohrabreni svesni da je broj nezadovoljnih i pre svega zabrinutih fudbalera sve veći.

Nisu, međutim, svi ni protiv sve većeg broja utakmica. 

Na primer, Argentinac Niko Gonzales kaže da ne bi menjao sadašnji format i raspored velikih takmičenja.

"Za nas je to sjajno, svi smo mladi igrači koji žele da igraju fudbal i što veći broj utakmica je dobro za ekipu. Ali kao što kaže naš trener (Tijago Mota), u tom slučaju ćemo morati da jedemo bolje, da odmaramo više i da spavamo mnogo".

Sa njim se verovatno ne bi složio njegov sunarodnik Hulijan Alvarez, sada igrač Atletika, do juče Sitija, koji je minule sezone odigrao čak 75 utakmica.

Adam Davy / PA Images / Profimedia

Najglasniji u inicijativi za štrajk su najveće zvezde fudbala, donekle i logično jer upravo igrači iz najjačih klubova i igraju najveći broj utakmica tokom sezone s obzirom na to da su redovno u završnicama svih takmičenja, igraju veći broj utakmica. Otuda, kod njih je potrošnja daleko veća nego kod, na primer, igrača koji igraju u osrednjim klubovima evropskih liga, jer oni tokom sezone odigraju do 40 utakmica.

Takvi igrači preskaču i reprezentativne obaveze pa je jasno da oni nisu pogođeni izmenjenim formatima svih takmičenja. Oni čine većinu u najjačim ligama i to je problem koji mogu imati oni koji se zalažu za promene.

Na ovu temu pričao je nedavno i Realov Brazilac Rodrigo, koji je trenutno van stroja zbog povrede. Njegova izjava je i pokrenula lavinu.

"Mislim da je 40 do 50 utakmica maksimum koji igrač može da postigne. Sve preko toga, padaš, jer je nemoguće da održiš visok fizički nivo. Ako ljudi žele da vide bolji fudbal, nama je potreban odmor", poslao je više nego jasnu poruku Brazilac.

Ni pet izmena koje su uvedene u pravila tokom pandemije korona virusa nisu mnogo popravile situaciju. Zamor kod igrača koji su najvažniji za ekipu i dalje je veliki.

Kakve opcije imaju igrači ako bi počeli štrajk?

Čak i da se izbore za manji broj utakmica, što je teško zamisliti (mada su i dalje upravo oni ti koji donose UEFA i FIFA najveći novac), da li će pristati i na smanjenje plata što bi vrlo verovatno bila realnost usled redukovanog broja mečeva.

Ogroman novac koji se upumpava u fudbalsku industriju znači i ogromne napore za glavne glumce ove predstave.

Njima, očito, ni silan novac koji primaju nije više toliko primamljiv ako će na kraju sezone ili pred sam kraj biti iznureni, iscrpljeni, isceđeni od nehumanog ritma utakmica. 

Došao je izgleda trenutak da im se fudbal smučio.