Bundesliga van Nemačke?

Nakon vesti da je Fifa spremna da dopusti domaćim fudbalskim ligama da odigraju jednu utakmicu po sezoni u inostranstvu, nemački fudbal suočava se sa poznatim sporom između zagovornika tradicije i pristalica ekonomskog rasta.

Kako javlja Gardijan, novi Fifini predlozi omogućiće nacionalnim ligama da igraju jednu utakmicu po sezoni u nekoj stranoj zemlji. Zemlja domaćin navodno će moći da ugosti najviše pet utakmica iz drugih zemalja, pri čemu su Sjedinjene Države favorizovana meta.

„Mislim da bi se nemački članovi Fife tome usprotivili i da bi na stadionima došlo do masovnih protesta“, rekao je Martin Endeman iz organizaciji Football Supporters Europe, koja zastupa navijače.

„Svaki fudbalski funkcioner u Nemačkoj koji bi to pokušao imao bi vrlo, vrlo težak zadatak sa tim navijačima na stadionu, kao i sa članovima odgovarajućih klubova“, kaže on za DW.

Fudbal kao globalni proizvod

Rasprava o igranju utakmica u inostranstvu nije nova. Već prošlog oktobra Uefa je dala španskoj La Ligi i italijanskoj Seriji A dopuštenje da odigraju utakmicu u inostranstvu, ali su utakmice otkazane nakon što su lokalne vlasti izrazile zabrinutost i strah od mogućih neugodnih posledica.

Novi Fifin protokol za premeštanje takmičarske utakmice u inostranstvo zahtevao bi odobrenje svih glavnih aktera, a Fifa bi i dalje imala pravo da odbije takav potez.

„To je formalizacija nečega što je ekonomski već godinama neizbežno“, kaže Dominik Šrajer, profesor sportske ekonomije na nemačkoj školi za menadžment „Oto Bajshajm“.

„Fudbal se pomerio od lokalno ukorenjenog proizvoda ka globalno monetizovanom medijskom resursu, i kada se ta tranzicija dogodi, geografija postaje fleksibilna“, dodaje Šrajer za DW.

„Fifa ovde ne predvodi, ona reaguje pod pritiskom i pokušava da reguliše razvoj koji je već bio u toku kroz predsezonske turneje i ranije pokušaje nacionalnih liga da organizuju utakmice u inostranstvu. Predstavljanje toga kao jedne utakmice po sezoni čini to politički prihvatljivim, ali ekonomski počinje da normalizuje ideju da domaća takmičenja više nisu strogo domaća. Moglo bi se reći da je proizvod već postao globalan, a sada ga utakmice sustižu“, navodi profesor.

EPA/RONALD WITTEK

Struktura u Nemačkoj drugačija od ostatka Evrope

Iako mnogi veruju da je takav razvoj već dugo neizbežan za klubove u Engleskoj, Španiji i Italiji, struktura vlasništva nemačkih klubova razlikuje se od drugih velikih evropskih liga, što razgovor čini složenijim.

Pravilo 50+1 u osnovi garantuje da većina akcija kluba mora biti u vlasništvu članova, čime se isključuje mogućnost da vlasnici budu bogati pojedinci ili čak država. Snaga nemačkih navijača ne sme se potceniti, što se nedavno videlo u neuspelom pokušaju većih ulaganja privatnog kapitala.

A ako utakmice domaćih liga u inostranstvu postanu stvarnost za klubove u Evropi, tada će se Bundesliga ponovo naći u dilemi između tradicije i rasta.

„Finansijski gledano, postoje prednosti, ali ih ne treba precenjivati“, rekao je Šrajer, misleći na ligaške utakmice u inostranstvu. To ilustruje primer NFL, dakle lige američkog fudbala, koja igra takmičarske utakmice u inostranstvu.

Novac i pozicioniranje

Pre prve ligaške utakmice u Nemačkoj 2022. godine, čelnik NFL-a za Nemačku izjavio je da su mogli da prodaju preko tri miliona ulaznica. Portal Blumberg naveo je da Jaguari iz Džeksonvila ostvaruju prihod od oko 35 do 50 miliona dolara za svaku utakmicu u London.

„Takmičarska utakmica u inostranstvu ima veću komercijalnu težinu od predsezonske utakmice jer kombinuje retkost, sportsku relevantnost i globalnu medijsku pažnju. Stoga bi klub poput minhenskog Bajerna ili Borusije Dortmund da očekuje dodatne prihode u niskim dvocifrenim milionima evra za utakmicu u SAD“, rekao je Schreyer, dodajući da je precizne brojke teško utvrditi.

Brojke koje je Sport Bild objavio krajem 2025. sugerišu da Bajern ostvaruje prihod od oko 5,7 miliona evra po domaćoj utakmici. Dakle, slično ili možda malo manje nego što bi inkasirali da igraju u recimo Njujorku ili Dalasu.

„Ovde se radi o pozicioniranju, a ne o novcu. To postaje još jasnije kada se uzme u obzir naknada za domaće navijače, posebno vlasnike sezonskih ulaznica, koji bi propustili vrhunsku utakmicu na svom domaćem stadionu“, priča Šrajer.

EPA/ANNA SZILAGYI

Protiv ideje, ali koliko dugo?

U tome leži glavni izazov za nemački fudbal. Tradicija u kojoj su mnogi fudbalski klubovi u Nemačkoj ukorenjeni, zajedno sa strukturom 50+1, znači da je održavanje lokalnog tržišta i dalje ključno.

DFL, organizacija koja upravlja Bundesligom, javno se izjasnila protiv ideje još 2018. godine. Nedavno je Hans-Joahim Vacke, predsednik nadzornog odbora DFL-a i bivši izvršni direktor Borusije, bio potpuno jasan: „Dok god sam odgovoran za ovu ligu, neće biti takmičarskih utakmica u inostranstvu. Tačka“, rekao je Vacke.

Izvršni direktor Bajerna, Jan-Kristijan Drezen, takođe je protiv te ideje. Ali šta će biti ako takve utakmice postanu redovne za klubove poput Mančester Sirija, Pariz Sen Žermena ili Real Madrida?

„Za nemačke klubove, stvarno ograničenje je kulturne prirode“, tvrdi Šrajer. „Nemački fudbal se i dalje definiše kroz lokalni identitet, dok su konkurenti u potpunosti prihvatili logiku globalnog tržišta.“

„Kratkoročno, klubovi Bundeslige neće zaostajati samo zato što se suzdržavaju, jer medijska prava i dalje nose najveći deo prihoda. No, ako drugi sistematski monetizuju međunarodnu potražnju kroz premijum događaje, a nemački klubovi to ne čine, jaz u globalnoj relevantnosti će se povećati, a novac će to pratiti.“

Za Nemačku, ta mogućnost zapravo je važna samo za nekolicinu klubova. „Navijači kupuju spektakl, a ne ligašku utakmicu. Niko neće napuniti stadion u SAD ako tamo Hofenhajm igra protiv Augzburga. Dakle, ovo će funkcionisati za nekolicinu klubova, a ne za celu ligu“, rekao je Šrajer, pri čemu su Bajern i Borusija Dortmund očigledni kandidati.

Iako je igranje utakmica Bundeslige u inostranstvu i dalje izuzetno malo verovatno, pritisak će rasti ako drugi veliki klubovi naprave taj korak.