Od "skoro-pa" do favorita? Arsenal dobio šansu da utiša kritičare

Posle gotovo šest godina čekanja i četiri uzastopna ispadanja u polufinalima, "Tobdžije" su konačno prekinule psihološku barijeru i izborile mesto u velikom finalu.

Dvomč sa Čelsijem pokazao je Arsenal u izdanju koje nije uvek atraktivno, ali je zato zrelo, disciplinovano i kontrolisano – osobine koje su im često nedostajale u prethodnim sezonama.

Sa svega četiri šuta u okvir gola u ukupno 180 minuta, Arsenal nije briljirao, ali je pokazao ono što je možda važnije: sposobnost da zatvori meč, sačuva prednost i ostane miran u trenucima kada su ranije gubili ritam i samopouzdanje.

Gol Kaija Haverca u sudijskoj nadoknadi nije bio samo potvrda plasmana u finale, već simbolična nagrada za strpljenje i strukturu koju Arteta gradi godinama.

Upravo je taj osećaj kontrole — bez panike, bez nepotrebnog rizika — ono što ovaj Arsenal razlikuje od verzija koje su ostajale "korak kratke".

Finale Liga kupa donosi mnogo više od još jednog trofeja u vitrini, navodi se u analizi BBC-ja.

Za Arsenal, koji od 2020. godine nije osvojio nijedno takmičenje, to je prilika da se konačno oslobodi etikete ekipe koja igra lepo, ali ne pobeđuje kada je najvažnije. 

Trofej bi imao i dubok psihološki efekat u nastavku sezone, posebno u Premijer ligi, gde je Arsenal već nekoliko puta ispuštao prednost u borbi za titulu.

Arteta je godinama gradio identitet tima – visok presing, posed, taktičku fleksibilnost i snažan kolektivni duh.

Međutim, elitni fudbal zahteva i "hladne" pobede, one koje se ne osvajaju stilom, već mentalitetom.

Upravo je to ono što je polufinale protiv Čelsija ponudilo kao odgovor na pitanje da li je Arsenal spreman za sledeći korak.

Ne treba zanemariti ni širi kontekst.

Arsenal je lider Premijer lige, bez poraza u Ligi šampiona i i dalje u igri u FA kupu.

Iako je rano govoriti o istorijskim dometima, jasno je da je struktura tima stabilnija nego ikada u Artetinoj eri.

Za razliku od sezone "Nepobedivih" 2003/2004, kada je dominacija bila impresivna, ali bez dubine u kupovima, ovaj Arsenal ima širinu i taktičku raznovrsnost za borbu na više frontova.

Potencijalno finale protiv Mančester sitija nosilo bi dodatnu simboliku – revanš za poraz iz 2018. godine i duel protiv kluba u kojem je Arteta učio zanat.

Pobediti takvog rivala u finalu značilo bi više od osvajanja pehara: bio bi to jasan signal da Arsenal više ne stoji u senci.

Možda Arsenal još nije ekipa koja bez dileme "uzima sve", ali finale Liga kupa dolazi u savršenom trenutku.

Ne kao krajnji cilj, već kao test zrelosti.

Ako ga polože, pitanje više neće biti da li su spremni – već koliko daleko mogu da odu.