Bajer Leverkuzen: Titula je konačno došla, loš imidž ostaje

"Ja i većina drugih ne doživljavamo sebe kao klub pilula ili plastike, mi smo 100 odsto tradicionalni klub", gotovo prkosno kaže Fernando Karo u intervjuu za striming-servis DAZN.

Španac je od sredine 2018. generalni direktor fudbalskog kluba Bajer 04 Leverkuzen i ističe da klub ovog leta slavi 120. rođendan.

To znači da Bajer ima dužu istoriju od nekih drugih klubova u najboljoj nemačkoj ligi, recimo od Borusije iz Dortmunda koja je osnovana 1909. ili od najvećeg rivala Bajera sa Rajne – Kelna, koji je osnovan 1948.

Nakon što su 1. jula 1904 zaposleni u kompaniji skupili potpise, osnovan je "Fiskulturni i igrački klub fabrike boja Fridrih Bajer i kompanija u Leverkuzenu".

Tri godine kasnije, klub kompanije već je imao i fudbalski tim. Stadion Leverkuzena od 1958. se nalazio na placu na periferiji grada, u blizini rek.

Proširen je i pretvoren u multifunkcionalni kompleks 2009. godine – sa hotelom i salama za sastanke. "BayArena" prima 30.210 gledalaca.

Tim s visokom tržišnom vrednošću

Od 1949. za Bajer počinju da nastupaju i igrači po ugovoru. Dobijali su premije za igranje fudbala. To, međutim, nisu bili profesionalci u današnjem smislu – sve do druge polovine 1970-ih, fudbaleri Bajera još uvek su radili u fabrici tri do četiri dana pre podne. U to vreme, termin "fabrički klub" (Werkself), uobičajen za Leverkuzen, još uvek je imao svoje pravo značenje.

Danas niko od Bajerovih fudbalskih profesionalaca ne mora da radi u drugim odeljenjima kompanije. Tim je već dugo i simbol i reklama svetski poznate hemijske i farmaceutske kompanije. Tržišna vrednost današnje ekipe trenera Ćabija Alonsa trenutno se procenjuje na gotovo 600 miliona evra.

Profimedia/AFP PHOTO DPA/ROLAND WEIHRAUCH

Samo 20-godišnji nemački reprezentativac Florijan Virc procenjen je na 110 miliona evra. U Nemačkoj je samo tim Bajerna iz Minhena vredniji od tima Leverkuzena: procenjuje se na oko 930 miliona evra.

Bajer 04 je ujedno i bundesligaški klub s najvećim procentom stranih igrača: 78 odsto profesionalaca nije poreklom iz Nemačke.

Poslednjih decenija na klub se gledalo kao na svojevrsnu odskočnu dasku, posebno za brazilske fudbalske talente. Tako su u Leverkuzenu počele evropske karijere svetskih šampiona Žoržinja (1989-1992), Paula Serhija (1993-1997) i Lusija (2001-2004).

Stoprocentno u vlasništvu Bajer-grupe

Bajer AG je jedan od deset najvećih nevladinih sponzora sporta u zemlji – kako u elitnom, tako i u rekreativnim sportovima i paraolimpijskim disciplinama. Kompanija može da se pohvali sa sedamdesetak medalja Bajerovih sportista na Olimpijskim igrama, 90 na Paraolimpijskim igrama i više od 200 na Svetskim prvenstvima.

TSV Bajer 04 Leverkuzen je najuspešniji nemački atletski klub. Pa ipak, firma svoje fudbalsko odeljenje ističe kao „vodeći“ Bajerov sportski tim. Na kraju krajeva, fudbal i jeste sport broj jedan u Nemačkoj.

Profimedia

Ne zna se koliko tačno novca Bajer AG svake godine upumpava u klub. Suma od 25 miliona evra stalno se pojavljuje u izveštajima medija, ali to nije potvrđeno. Od 1999. godine, muški i ženski profesionalni timovi angažovani su okviru firme "Bajer 04 Leverkusen fudbal GmbH" za koju radi oko 300 ljudi.

Sve akcije te firme u vlasništvu su Bajer AG – šest odsto direktno, a preostala 94 procenta preko podružnica. Zbog takve konstrukcije, grupa nije u obavezi da objavljuje godišnje finansijske izveštaje svoje fudbalske firme. Ugovor predviđa da ekonomski bilans mora biti uravnotežen: ako "Fudbal GmbH" ostvari profit, on ga prenosi na Bajer, a ako je u minusu, Bajer će nadoknaditi gubitke.

Pravilo 50+1 ne važi za Bajer

Činjenica da je Bajeru AG dozvoljeno da drži sve akcije u Bajera 04 Leverkuzen izuzetak je od pravila 50+1 koje se primenjuje u nemačkom fudbalu, a koje ima za cilj da spreči velike investitore da kontrolišu klubove. Klubovi, naime, dobijaju licencu samo ako "matični klub" na sastancima ima "50 procenata udela s pravom glasa plus najmanje jednu dodatnu deonicu s pravom glasa".

To znači da, čak i ako investitor preuzme finansijsku kontrolu, on nema većinu glasova, odnosno članovi kluba ne mogu biti nadglasani. Izuzeci su samo tradicionalni fabrički klubovi Bajer 04 Leverkuzen i VfL Volfsburg. Tim Volfsburga, šampion Nemačke 2009. godine, proizašao je iz sportskog tima automobilske grupe Folksvagen.

To je verovatno i jedan od glavnih razloga zašto Bajer 04 – barem do sada – nije bio među najpopularnijim nemačkim fudbalskim klubovima. Prema istraživanju sprovedenom prošlog decembra, Leverkuzen je tek na dvanaestom mestu, uprkos izvanrednim rezultatima koje postiže.

Profimedia/Sebastian Gollnow/dpa

To ostavlja "gorak ukus" u Bajeru 04, odgovorila je udruženje nemačkih navijača "Naša tribina" (Unsere Kurve) na pitanje šta navijačka scena misli o tome što je jedan fabrički klub u ovoj sezoni nadmašio rekordnog šampiona Bundeslige – Bajerna.

Čini se, međutim, da se to polako menja. Ove sezone klub je premašio brojku od 50.000 članova. U poređenju s više od 300.000 članova kluba navijača Bajerna, to deluje malo, ali i nije baš tako ako se uzme u obzir da u gradu Leverkuzenu živi samo oko 170.000 ljudi.

Osvajanjem titule šampiona Nemačke, prvom u istoriji kluba, Bajer iz Leverkuzena napravio je prekretnicu. Ako, međutim, pitate šefa kluba Karoa, čućete da on misli da to uopšte nije kraj. Uspešan trener Alonso ostaće u klubu, isto kao i prvotimac Florijan Virc.

"Želimo da u budućnosti iskoristimo sav potencijal koji smo videli i prepoznali poslednjih godina", kaže generalni direktor, "Sve s jednim ciljem: da u sportskom smislu budemo što uspešniji".