Novopečeni reprezentativac za B92.sport – od Srpske lige do poziva Mirka Vučinića

Nekada zaista mora da se ide korak po korak kako bi ostvario svoje snove. Pa čak i ako igraš u trećoj ligi, gde mahom situacija nije najidealnija, a nikako da dođe taj sledeći stepenik koji će biti napredak u odnosu na prethodni.

Taj put je prošao Marko Šimun, koji je posle prolaska Partizanove škole do 21 godine igrao u Srpskoj ligi, a posle toga je počela prava bajka za njega.

Etablirao se u crnogorskom šampionatu kao jedan od najboljih igrača i nagrada je stigla u vidu poziva selektora Mirka Vučinića za A selekciju Crne Gore, a odmah je usledio i debi protiv Farskih Ostrva.

"Kada si mali, san ti je da obučeš dres reprezentacije. Odmah sam odigrao i 90 minuta, stvarno sam presrećan. Nažalost, rezultat nije bio dobar, ali debi je tu. Nije bila svakodnevnica da se zovu igrači iz naše lige. Iznenadio me je poziv. Trebalo mi je par dana da skapiram da sam pozvan u reprezentaciju", počeo je Šimun razgovor za B92.sport.

Važi za jednog od najboljih igrača u ligi, te je bilo prirodno da dobije nagradu u vidu poziva u A selekciju.

"Kontinuitet igara mi je doneo sve ovo, i ljudi su to prepoznali. Treću sezonu zaredom igram dobro, na visokom nivou. Izabran sam i u najbolju postavu prošle sezone. Koja bi bila svrha lige ako niko nije pozvan iz nje? Treba ljudima dati satisfakciju za dobre igre i nagraditi ih. Ima dobrih ekipa, nije loša liga, ali da imamo bolje terene, bio bi mnogo bolji fudbal."

R.R. / ATA Images / Profimedia

Stavio je Šimuna na spisak novi selektor Mirko Vučinić, jedan od najboljih crnogorskih igrača ikada. Ovoga puta, nije imao priliku da prozbori koju i sa Jovetićem, koji zbog povrede nije mogao da se odazove obavezama u reprezentaciji.

"Ikona crnogorskog fudbala i moj omiljeni igrač koji je igrao za reprezentaciju Crne Gore. Uživao sam u njegovim igrama kada sam bio mali. Dao mi je par kvalitetnih saveta. Da uvek dajem rešenje, da treba da pomognem svakom, jer sam spona između odbrane i napada. Nadam se ponovnom pozivu, pa da sledeći put bude tu i Jovetić, stvarno je majstor fudbala, mogu mnogo da pokupim od njega."

Ova kvalifikacije za Mundijal će želeti da što pre zaborave u Crnoj Gori... Ali, talas novih mladih igrača od kojih se mnogo očekuje, obećava da bi mogli nešto veliko da vidimo od njih u budućnosti.

"Baš sam optimista po tom pitanju. Ovo može samo na dobro da izađe. Partizan je klasičan primer da to može da funkcioniše. Uz pomoć starijih igrača će mladi igrači dodatno stasati, što može da bude dobro za crnogorski fudbal. Nadam se da možemo da odemo na veliko takmičenje, imamo grupu momaka koja igra na visokom nivou i može da se napravi dobar rezultat."

Kako je prošao školu Partizana, crno-beli su bili nezaobilazna tema sa kolegama iz reprezentacije - Milanom Roganovićem, Stefanom Milićem, Milanom Vukotićem i Andrejom Kostićem.

"Dosta se pričalo o Partizanu uz kafu. Evocirao sam i svoje uspomene iz Partizana. Nagovestili su mi da promene idu u pravom smeru, kao i da se menjaju neki detalji na Teleoptiku. Jedva čekam da vidim sve to. Ne krijem da sam veliki navijač Partizana i da volim da gledam košarku i fudbal, uvek kada mogu idem uživo da gledam crno-bele."

Moramo malo da premotamo film unazad. Na 19. novembar, 2022. godine. Šimun je bio član Jedinstva iz Stare Pazove, kluba iz Srpke lige Vojvodina. Tri godine kasnije - debi za A selekciju Crne Gore.

"Nestvarno zvuči, kada čujem taj podatak. Čak sam se i naježio. U podsvesti sam uvek imao da može da se napravi korak više. Kada pogledate moju karijeru od tog momenta, uvek sam išao stepenik po stepenik. Prvo Jezero, pa Petrovac i sada Sutjesa, gde su ciljevi najveći mogući. To je dokaz da su snovi ostvarivi i da moraš jako da stremiš ka tome."

Mnogi bi možda tada odustali, jer sa 21 godinom igraju u trećem rangu i nisu se oprobali u Prvoj ili Superligi. Ali, baš zato fudbal ume da nam napiše najlepše priče.

"I na Srpsku ligu sam gledao kao stepenik na svom putu. Sa 21 godinom sam se vratio u Crnu Goru. Želeo sam da igram i ne kajem se nijedne sekunde. U tom momentu sam mislio da je najbolje za mene. Prošao sam kroz Studentski grad, Dinamo iz Pančeva, Feniks i Jedinstvo Stara Pazova. Svi ti klubovi su priča za sebe, i to je bio izazov koji sam morao da prođem, da bih stigao do ovoga. Ovo može da bude i poruka mladima, da nikad ne odustaju od svojih snova i da grabe ka svom cilju."

Po završetku omladinskog fudbala, prvi korak na seniorskom nivou bio je Studentski grad. Do skoro je bio stabilan srpskoligaš, ali je prošle sezone ispao u beogradsku zonu. Šimun je te sezone zablistao sa deset pogodaka.

"Moj prvi seniorski klub u karijeri. Mnogo me lepe emocije vežu za Studentski grad. Davao sam golove i imao asistencije. Od ekipe od koje se nije mnogo očekivalo, bili smo drugi na polusezoni. Imali smo miks mladosti i iskustva. Jovančić i Milan Ćulum su bili lideri, davali su nam instrukcije, pamtim i danas njihove savete, mnogo sam pokupio od njih. Eto, Aleksandar Popović je bio najbolji desni bek sledeće sezone u Prvoj ligi Srbije. Uživao sam dok sam igrao tu, i mnogo mi je žao što su ispali u zonu, ali se nadam da će se vratiti u Srpsku ligu, gde im je i mesto."

Jezero se ispostavilo kao pravi pogodak, a totalnu ekspanziju je doživeo dolaskom u Petrovac, sa kojim je izborio Evropu, bio jedan od najboljih igrača u ligi, ali je klub dobio zabranu da igra evropske utakmice.

"Baš ružan osećaj koji možeš da doživiš. Ne bih voleo da se to nikome desi. Zaslužiš to na terenu, a onda ti jedan papir oduzme pravo da igraš Evropu. Možda ne bi stigli daleko, ali smo zaslužili da se takmičimo. Imali smo dobru ekipu, ne bi bilo čudno da napravimo iskorak. Velika žal ostaje zbog toga, teško mi je da dođem do reči kada se setim se situacija uopšte."

Pisalo se u crnogorskim medijima da su 24-godišnjeg vezistu ozbiljno pratili Sarajevo i Čukarički, ali je na kraju Sutjeska odnela pobedu u trci za njegov potpis.

"Bilo je ozbiljnog interesovanja, ali se na kraju nije realizovalo. Prelomio sam da želim da ostanem u Crnoj Gori još godinu dana i probam da osvojim titulu. Nisam hteo da odem po svaku cenu negde. Svidelo mi se šta mi je Sutjeska ponudila, i na kraju sam presekao da tu dođem. Želja je da se osvoji dupla kruna."

R.R. / ATA Images / Profimedia

Dobar deo fudbalskog odrastanja je proveo u Partizanu, gde je pokupio potrebno znanje za sve ono što mu je kasnije došlo.

"Pet i po godina sam proveo u Partizanu. Stvarno jedan prelep period. Igranje u Partizanu nosi odgovornost i želju za dokazivanjem. Baš mi je urezan u sećanju, dosta lepih trenutaka sam proživeo. I danas mnogo stvari primenjujem koje sam tu naučio. Uvek se setim Partizana kada god pričam o fudbalu."

U generaciji je bio, između ostalog, sa Strahinjom Pavlovićem i Nikolom Štulićem, koji su najviše dogurali od cele ekipe.

"Delili smo zajedno svlačionicu, lepo je to sada kada se spomene, daleko su dogurali. Imali smo dosta talentovanih igrača u generaciji. Na kraju su neki napravili ozbiljne karijere, neki ne. Drago mi je zbog Štulića i Pavlovića. Za neke sam smatrao da će više napraviti, ali nisu. To je fudbal, mora mnogo stvari da ti se poklopi da bi uspeo. Nas je okupio Slađan Šćepović, pa su nas vodili Strahinja Pandurović, Dražen Bolić i na kraju Nenad Brnović. Od svih njih sam nešto naučio, to ne mogu nikako da zaboravim."

Krajem prošle sezone, pisalo se da postoji interesovanje Partizana za vezistu Sutjeske. Ipak, nekih konkretnih koraka nije bilo.

"Vidimo da su snovi ostvarivi. Ta želja i dalje postoji. Ko zna šta može da se desi u bliskoj budućnosti. Gledali su sada baš Predrag Mijatović i Danko Lazović protiv Lihtenštajna utakmicu. Bilo je određenog interesovanja na kraju prošle sezone, ali je sve ostalo na tome. Ja stremim ka tome, a videćemo da li će mi se ispuniti želja da obučem dres Partizana u seniorskoj konkurenciji. Logično je da maštam da igram pred sjajnom atmosferom kakvu prave Grobari", poručio je Šimun na kraju razgovora za naš portal.